Зашто је образовање у СССР-у било међу најбољим на свету?

Објављено: 29.07.2018.год.

Преузмите краћи линк https://www.vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=112452

Совјетски Савез је успео да створи образовни систем који је омогућио реализацију амбициозног програма модернизације, због чега је Москва постала једна од две светске суперсиле. Темељне образовне реформе утицале су на све сегменте процеса образовања, почев од обданишта.

Михаил Озерски/Sputnik

Пре револуције 1917. године у целој руској империји са њеним бројним становништвом било је само неколико десетина вртића. Све се кардинално променило када су бољшевици преузели власт и почели у стварност да спроводе своје слогане који се односе на једнакост жена и њихову активну укљученост у све облике друштвеног живота. То је довело до развоја мреже предшколских установа.

Анатолиј Седељников/TASS

Оснивач совјетске државе Владимир Лењин је обданишта и јаслице називао „изданцима комунизма”. Према његовом мишљењу, ове установе „би могле заправо да ослободе жене и да у реалности смање и уклоне њихову неједнакост са мушкарцима тако што ће унапредити њихову улогу у друштвеној производњи и друштвеном животу”.

Јанис Круминш/TASS

Од средине 20-их година 20. века мрежа обданишта је почела да се појављује не само у градовима, већ и на селима. До 1941. године 2 милиона совјетских дечака и девојчица је похађало обданишта и јаслице. За 30 година овај број је достигао 12 милиона.

Житлухин/TASS

1959. године уведен је нови систем који је повезао обданишта и јаслице у јединствени систем. Тако је држава преузела бригу о деци узраста од два месеца до 7 година и поласка у школу.

Sputnik

До бољшевичке револуције ниво описмењености у руској империји био је невероватно низак. Крајем 19. века само 21% становништва земље било је писмено. Совјетска власт је зато покренула кампању Ликбез (ликвидација неписмености) и земљу је прекрила мрежа специјалних канцеларија. Међутим, до 1926. године описмењено је само милион људи.

Архивска фотографија

До 1939. године већ 40 милиона неписмених је савладало основе читања кроз образовни програм Ликбез. Међутим, преокрет је заправо наступио већ 1930. године када је у Совјетском Савезу уведено обавезно основно образовање. До раних 40-их проблем масовне неписмености је углавном решен.

Михаил Озерски/Sputnik

Међутим, према сведочењу људи из тог времена, школе су имале тешкоће да приме све ученике након што је уведено обавезно основно образовање. Деца су ишла у школу у три смене. Најмлађи су часове почињали у 8 и завршавали у подне, затим су долазили старији ученици, а од 6 послеподне до 10 или чак 11 увече наставу су похађали најстарији.

TASS

Прве деценије постојања СССР-а биле су време великих експеримената у образовању. Један од њих се односио на историју. Њој је ускраћен статус посебне дисциплине. О историјским догађајима учило се насумично у оквиру других друштвених наука. Тек 1934. године историја је „рехабилитована” и враћена у школе.

Александар Шогин/TASS

Велики отаџбински рат је неповољно утицао на целокупну образовну инфраструктуру. Биле су потребне године да би се надокнадила штета коју је нанела Хитлерова инвазија. Власти су учиниле велики напор да подигну ниво наставе у средњим школама. Више пажње се поклањало појединачном ученику, а за наставнике су уведене бенефиције.

Дмитриј Чернов/Sputnik

У време хладног рата и интензивног технолошког напретка совјетска држава је све више пажње поклањала егзактним наукама, посебно математици. Кажу да је прави процват математика у Совјетском Савезу доживела крајем 50-их година. Основане су специјалне математичке школе. У њима су се школовали они научници који ће совјетском космичком програму касније донети велике успехе.

Виталиј Карпов/Sputnik

Осим редовног школског образовања, у Совјетском Савезу је постојала читава мрежа специјалних клубова које су ученици похађали бесплатно и где су могли да науче различите вештине: од прављења фотографија до конструисања авиона.

Михаил Потирнике

Тешко је говорити о совјетском школству, а не споменути пионире, совјетску верзију скаута или извиђача. Иако су њихове активности имале извесну идеолошку обојеност, пионири су у суштини били укључени у различите врсте волонтерских активности, као што је сакупљање старог папира или метала за рециклажу. Они су такође стицали искуство у пружању прве помоћи и помоћи старим лицима.

Виталиј Карпов/Sputnik

Совјетски Савез је такође много улагао у развој високошколског образовања. Одмах после револуције бољшевици су основали мноштво нових универзитета. Још већи број факултетских установа основан је 30-их година, када је за масовни програм индустријализације био потребан велики број нових стручњака. Касније, почев од 50-их, дошло је до новог таласа оснивања високошколских установа. До 1975. године у Совјетском Савезу је на факултетима било скоро 5 милиона студената.

Петар Носов/TASS

Неки од њих су били странци из земаља у развоју које су биле у пријатељским односима са СССР-ом. 1960. године совјетска власт је основала Универзитет пријатељства међу народима. Циљ је био да се младим људима из Латинске Америке, Азије и Африке, посебно онима нижег социјалног статуса, пружи могућност да стекну квалитетно образовање.

Лизунов/TASS

Стицање високог образовања у Совјетском Савезу није било везано само за усвајање нових знања, већ је често подразумевало и известан физички рад. Наиме, за време летњих распуста студенти су формирали такозване студентске грађевинске бригаде које су учествовале у грађевинским пројектима важним за совјетску економију. Намера је била да се студентима пружи могућност да стекну радну етику и поштовање према физичком раду.

Алексеј Тимофејчев, Russia beyond