Кијевске снаге шест пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР украјинске снаге су за протекла 24 сата шест пута напале територију ДНР. Под ватром украјинских снага нашло се 5 насељених места Републике.Током напада погинуо је један војник ДНР.
Украјинске снаге напале су синоћ око 21:30 насеља Лењинское и Коминтерново на југу ДНР. Јутрос око 11:50 украјинске снаге су напале Еленовку .Том приликом рањена је жена 1973 годиште.
Народна милиција ЛНР саопштила је да су украјинске снаге током претходна 24 часа четири пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Калиново,Калиново Боршеватое и Лозовое.
Размена пешадијске ватре - извештај са прве линије
Преглед напада на ЛНР
Преглед политичко-економских и других вести за 13.06.
Мејова: Морамо појачати режим санкција према Русији - Британски премијер Тереза Меј je саопштила да ће инсистирати на јачању режима санкција против Русије на самиту ЕУ у јуну.
"О многм темама ће бити речи од стране лидера ЕУ на самиту у јуну, укључујући и важно питање санкција против Русије. Ја ћу инсистирати на очувању санкција против Русије, ако Мински споразум не буде испуњен. Ја чак мислим да у неким областима морамо ојачати режим санкција", рекла је у Мејова, говорећи у парламенту Уједињеног Краљевства.
Тренутно је против Русије на снази неколико пакета санкција ЕУ: економске, појединачне рестриктивне мере и санкције према Криму.
Секторске рестриктивне мере првобитно су уведене 31. јула 2014. године и односе се на финансијски, енергетски и одбрамбени сектор, као и на робу двоструке намене. Обнављају се сваких шест месеци, а последње обновљено дејство важи до 31. јула 2018.
Други блок представљају појединачне рестриктивне мере, забрана путовања и замрзавање имовине у банкама у Европи (ако постоји или може бити пронађена) према 150 појединаца и 38 организација. Правна лица на овој листи углавном нису руска - већином су државни органи и војне структуре ЛНР и ДНР. Временско важење овог пакета је до 15. септембра 2018. године, а такође се продужава на шест месеци.
Трећи пакет је скуп циљаних санкција против Крима, чиме је забрањено европским предузећима да одржавају било какве везе са полуострвом. Ове мере важе до 23. јуна 2018. године и обнављају се на годишњем нивоу за 12 месеци. Услов за нову финасијску помоћ Украјини од ЕУ - провођење реформи - Потпредседник Европске комисије Валдис Домбровскис на саслушању у Парламенту ЕУ саопштио је услов за доделу Украјини нове макро-финансијске помоћи од стране ЕУ у износу до милијарду евра.
"Борба против корупције ће бити у средишту политичких услова у Меморандуму о разумевању, о чему би се требала договорити ЕУ и Украјина за ту помоћ", рекао је он и додао да ће финансијска подршка бити "стриктно повезана" са провођењем реформи у земљи.
Истовремено, Домбровскис је напоменуо да Кијев још није испунио обећања о борби против корупције која су дата за макрофинансијску подршку у оквиру претходног програма.
Порошенко платио за састанак са Трампом - бишви украјински дипломата - Састанак украјинског председника Петрa Порошенкa са америчким колегом Доналдом Трaмпом у јуну 2017. године je плаћен путем украјинског "лобија", рекао је Андреј Телиженко, бивши службеник украјинске амбасаде у Вашингтону, за "Страна.уа".
Према речима дипломате, америчка компанија "БГР" је за то добила 400.000 долара, негирајући да је било какву везу са организацијом састанка имала украјинска амбасада и Трампов саветник Мајкл Коен.
"То је званична исплата БГР-у. Пре тога такође, Павел Климкин (министар спољних послова Украјине) се фотографисао са Трампом, такође наокн исплате БГР-у. Амбасада у овој ситуацији није учествовала и стајала је по страни. Нажалост, тако није било ни у данима Јануковича, када смо имали хладне односе са Сједињеним Државама. Чак и тада, амбасада је имала приступ различитим америчким структурама власти", рекао је Телиженко.
Поред тога, бивши дипломата је приметио "хлађење" Вашингтона према украјинској теми.
"Наша земља није на другом или чак десетом месту на листи америчких приоритета, а проблем само отежава чињеница да украјински политичари који долазе у Вашингтон, доносе са собом приговоре и жалбе као и пре неколико година", рекао је он.
Састанак између Порошенка и Трампа одржан је 20. јуна 2017. године. Након тога, украјински лидер је изјавио да је разговарао са америчким председником о подршци Украјине у борби против "руске агресије" и даље политике санкција против Москве. Бела кућа је нагласила да су се председници састали да разговарају о подршци за мирно решавање ситуације у Донбасу.
Касније су медији пренели, наводећи изворе у Кијеву, да су посредници Порошенка платили Кохену најмање 400.000 долара да организује састанак. Ове информације су одбацили и званични Кијев и саветник америчког председника.
Москва: У НАТО-у добро знају да пратимо процес њихове војне изградње - Русија ће узимати у обзир акције и изјаве Северноатлантске алијансе у плану војног планирања, рекао је заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко.
„Наравно, ми све то пажљиво пратимо. Наше мишљење о припремама Алијансе на источном ободу су добро познате. Сматрамо да ће то значајно погоршати стање војне безбедности у Европи. Ми ћемо предузети све војно-техничке мере које поуздано гарантују нашу безбедност и одбрамбене могућности“, рекао је Грушко, преносе РИА Новости.
„Ту не треба имати никакве сумње. Сигуран сам да у НАТО-у добро знају да ми врло пажљиво пратимо на који начин се развија процес војне изградње Алијансе“, додао је дипломата.
Песков: Путинове речи о последицама провокација Кијева током Светског првенства не захтевају објашњења - Изјава руског председника Владимира Путина од 7. јуна, о озбиљним последицама могућих провокација Кијева у Донбасу током Светског првенства у Русији је била разумљива и не захтева додатно појашњење, саопштио је новинарима прес секретар за штампу руског председника Дмитриј Песков, а који је одговорио на захтев да се појасне речи председника државе.
"Председник Путин је изузетно јасан о својим мислима и каже шта има на уму", рекао је Песков.
"Ово је саопштено веома недвосмислено", додао је Песков.
"Питање је било шта ће се догодити ако Украјина искористи Светско првенство и одлучи да удари на Донбас, да поново отпочне рат, крвави и братоубилачки", рекао је Песков.
"Председник Путин је недвосмислено одговорио", рекао је он.
Током "Директне линије" 7. јуна, Путин је изразио наду да током шампионата неће доћи до "провокација од стране Кијева према Донбасу".
"Ако се то деси, мислим да ће то имати веома озбиљне последице за украјинску државност као целину", рекао је Путин тада.
Председник Русије је изразио мишљење да провокације говоре о немогућности тренутног украјинског руководства да реши проблем. Нагласио је да је гранатирање Донбаса "апсурдно са становишта остваривања коначног резултата - враћања територијалног интегритета земље".
"Да видимо како ће се ситуација развијати, и учинићемо све да се то реши у оквиру минског процеса и минских споразума", додао је Путин.
Холандија ће гонити одговорне за обарање малезијског авиона изнад Донбаса - Холандија је одобрила споразум са Украјином како би олакшала гоњење оних који су одговорни за обарање малезијског путничког авиона изнад Донбаса 2014. године, преноси "Франс прес".
Споразум је још прошлог јула потписао министар правде Украјине Павел Петренко и министар безбедности и правосуђа Холандије Штеф Блох. Он омогућује холандској страни да гони осумњичене везано за случај обарања авиона.
Документ је одобрен у уторак, а њиме се одобрава гоњење осумњичених, које ће бити под надлежношћу холандског суда, највероватније у Хагу. Такође, споразум омогућава судско саслушање путем видео комуникације.
Такође, они који се не могу изручити Холандији служиће казну у Украјини, саопштила је агенција.
Кијев: Европске цивилизације у опасности иградњом „Северног тока-2” - Учешће Немачке у пројекту "Северни ток 2" имаће негативан утицај на Украјину и читаву западну Европу, изјавио је помоћник министра за "привремено окупиране територије" и интерно расељена лица Георгиј Тука.
Напоменуо је да упркос чињеници да Запад константно говори о подршци Кијеву, Немачка и даље гради "Север ниток 2", схватајући "негативне последице".
Према украјинском политичару, европљани не разумеју да су њихове цивилизације у опасности ако напусте своје принципе, као што су људска права и поштовање међународно признатих граница.
Раније је председник Немачке Франк-Валтер Штајнмајер рекао да Украјина треба да престане да критикује Немачку због њеног учешћа у пројекту "Северни ток 2".
Пројекат "Северни ток 2" подразумева изградњу два крака са укупним капацитетом од 55 милијарди кубних метара гаса годишње, од обале Русије преко Балтичког мора до Немачке поред тренутног "Северног тока".
Украјина се противи изградњи гасовода, страхујући од губитка прихода од транзита гаса преко њене територије. Латвија, Литванија и Пољска такође су заједнички изразили своје противљење изградњи "Северног тока 2". Њихови лидери су сигурни да је ово "политички" пројекат. Поред тога, САД су против тога јер имају амбициозне планове за извоз свог гаса у Европу.
Русија је више пута позвала да се не политиузује тема изградње гасовода. Према речима председника Владимира Путина, Москва се односи на пројекат искључиво као економски
У Кијеву предлажу напуштање Минских споразума - Министар унутрашњих послова Украјине Арсен Аваков предложио је да се развије нова стратегија за решавање сукоба у Донбасу и напуштање Минских споразума.
У свом блогу у оквиру „Украјинске правде“, Аваков је написао да сматра да су Мински споразуми изван украјинске правне регулативе, тако да Врховна рада не може да их ратификује. Према његовим речима, Министарство унутрашњих послова већ је развило „стратегију деокупације и реинтеграције окупираних територија Донбаса на основу ’Механизма малих корака‘“.
Конкретно, Аваков предлаже да се усвоје два закона — о амнестији и „колаборантима“. У стратегији се истиче да је на територији ван контроле Кијева потребно одабрати локацију на коју ће се повући непријатељске снаге, чиме ће бити створена безбедносна зона.
Према његовом плану, предлаже се постепено увођење мировних снага УН у Донбас, а треба почети од конкретног града или округа. После тога, неопходно је разминирати територије и почети са решавањем еколошких проблема. Избори на „деокупираним“ територијама треба да буду одржани најраније три године након прекида ватре.
Раније је Аваков више пута изјављивао да је „Минск 2“ „исцрпео свој потенцијал“ и да више не одговара плановима.
Русија је више пута указала на потребу потпуног поштовања Минских споразума, а председник Русије Владимир Путин назвао их је „основом за решавање кризе која нема алтернативу“.
Моксва: Сваки покушај САД да изврше притисак на Русију показује сопствену немоћ - Сједињене Америчке Државе неће натерати Русију да промени своју спољну политику увођењем нових санкција, наводи се у коментару Министарства спољних послова Русије.
„Резултат (нових санкција) ће, као и раније, бити ништаван - неће успети да присиле Русију да промени самостални курс на међународној сцени. Али амерички политичари настављају да живе у илузији сматрајући САД светским полицајцем и са сваким новим неуспешним покушајем да изврше притисак на нашу земљу само показују сопствену немоћ“, истиче се у саопштењу.
Покушаје Сједињених Америчких Држава да Русију представе као непријатеља Министарство спољних послова Русије назвало је кратковидима и позвало је на борбу против стварних претњи.
„Сједињене Америчке Државе показују очигледну кратковидост, измишљајући непријатеља тамо где га нема, уместо да се озбиљно боре против тероризма и других стварних претњи. Ово није само погрешна, већ је и врло опасна политика за коју ће њени иницијатори одговарати пред историјом“, наглашава Министарство.
У саопштењу се скреће пажња на чињеницу да САД другу годину заредом уводе додатне санкције против руских грађана и компанија пре најзначајнијих руских празника.
„Обратили смо пажњу на чињеницу да су се последња два проширења руских санкција десила уочи наших главних државних празника - Дана победе и Дана Русије. Запамтићемо то“, додаје се у саопштењу.
Сједињене Америчке Државе увеле су 11. јуна нове санкције за пет правних и три физичка лица из Русије. Министарство финансија САД прецизирало је да су санкције уведене, између осталог, на основу закона усвојеног пре скоро годину дана о јачању санкционог режима против Русије.
Амерички државни секретар Антони Блинкен данас се, у оквиру посете Кини, састао са министром спољних послова Ванг Јијем и кинеским председником Си Ђинпингом. Једна од тачака дневног реда била је и расправа о испоруци Русији кинеских машина, алатки, микроелектронике и нитроцелулозе које се користе у војној производњи.
.jpg)
RSS
