Стижу Романови

 

Од Пољака до Романових
 

Убрзо након Иванове смрти, држава је oслабила, падајући у период немира и пољске инвазије, што је познато као доба немира. Иванов син, који није имао потомке, је умро, а низ оних који су желели да буду наследници, су се борили за престо. Исцрпљено немирима, племство је 1613. године за цара изабрало Михајла Романовог, једног од најближих живих рођака царске породице. Династија Романових је владала Русијом наредних 300 година, док револуција 1917. године није окончала царску државу.
Из тих немирних времена је Русија, од свих ствари, наследила име за лоше туристичке водиче. Пољске трупе су кренуле да убију новоизабраног Цара, који се крио у удаљеном селу. Легенда каже да је локални сељак, Иван Сусанин, обећао Пољацима да ће их одвести до скровишта. Уместо тога, одвео их је дубоко у мочварну шуму и погинуо заједно са војницима. Тешко да ћете наћи Руса,  који никада није чуо за Ивана Сусанина, који је сада популарни лик у руској музици и литератури. Иронично, „Сусанин“ је такође неко ко се изгубио и ко ће вас одвести на тотално погрешно место.

Током владавине првих неколико генерација Романових, док је Западна Европа доживљавала политички и економски процват, Русија је заостајала...док Петар Велики није окренуо лист. Петар је постао стварни владар Русије 1696. године, након жестоке борбе за власт са својом старијом сестром Софијом. Фасциниран са свим што је европско, скоро две године је провео путујући Западном Европом – први руски цар који је икада отишао у иностранство. Често је путовао прерушен, чак је радио и као бродски столар у Холандији.


Престоница Петра Великог

Након свог повратка, Петар се заплео у амбициозан програм трансформације Русије у европску земљу. Прва ствар коју је желео да промени је традиционални изглед његових дворанина – браде су биле аут, западњачка мода ин. Петар је наставио са модернизацијом руске војне и административне структуре, поједноставио алфабет, променио календар и начинио мноштво других промена. Током његове владавине, Русија је победом над Швеђанима коначно добила свој, дуго жељени излаз на Балтичко море. Године 1703. Петар је започео свој најдраматичнији пројекат – изградња потпуно новог главног града, на обалама Финског залива. Током наредних девет година, уз огромне људске и финансијске трошкове, никнуо је Санкт Петербург. Петар је преузео титулу императора и Русија је 1721. године званично постала Руска империја. Петар Велики је и даље остао једна од најконтроверзнијих личности у руској историји. Док неки кажу да је од Русије начинио моћног европског играча, други верују да су промене биле превише бруталне и скупе. Али када Руси кажу „сећи прозор у Европу“, они мисле на Петрове реформе – и мисле на пробој или прогрес.

 

 










Катарина на престолу

Протекло је скоро четрдесет година пре него што се на престолу појавио једнако амбициозан и окрутан владар – Катарина II, позната и као Катарина Велика. По рођењу немачка принцеза, удајом за Петровог унука, постала је већи Рус од Руса, усвојивши језик и веру своје нове домовине. Дошавши на власт након државног удара против свог мужа 1762. године, Катарина је постала један од најмоћнијих европских монарха, позната и као велики патрон уметности и књижевности. Санкт Петербург јој дугује једно од најпознатијих обележја – „Бронзаног јахача“, статуу Петра Великог, на обали реке Неве. И многи Руси свакоднево алудирају на њу, а да то чак и не знају: верује се да руски сленг за реч новац – „бабики“ (буквално „стара жена“) – потиче од Катарининог портрета на новчаници од 100 рубаља, у периоду пре револуције. Популарни израз за обману је такође настао због Катарине. Фраза „Потемкинова села“ се односи на вештачка села, која су постављена по наређењу кнеза Григорија Потемкина, да обмани Царицу током њене посете Криму 1787. године. Након кримског војног похода који је водио Потемкин, Катарина је, у пратњи дворана и страних амбасадора, дошла да прегледа новоосвојену земљу. Потемкин је, да би импресионирао Царицу и њену свиту, дао да се, дуж ненастањених обала реке Дњепар, изграде вештачка села, са стадима оваца која су сваке ноћи превожена на идуће стајалиште дуж руте. Како је Катарина пролазила, видела је живописна села – у стварности ништа више од театралне сцене. Многи историчари се и даље расправљају око истине везане за позадину приче, али се уопштено сматра да је прича у великој мери преувеличана. Ипак „Потемкинова села“ је постала фраза за мазање очију, у намери да се маскира срамотна, или потенцијално штетна ситуација. Та идеја је поново заживела у СССР-у, када је советска влада покушала да обмани госте из иностранства. Посетиоцима, који су често већ суосећали са комунизмом, су показивана напредна села, фабрике, школе и продавнице, представљајући их више као типичне, а не као изузетке. Обзиром да је странцима у СССР-у кретање било ограничено, видети мање савршене примере, није ни било могуће. Из времена Катарине, Руси посебно чувају успомену на Александра Суворова, једног од највећих генерала у историји, који никада није изгубио битку. „Напорно вежбај, бори се лако“ – изрека која се везује за Суворова – је постала пословица. Суворов је предводио први руски поход против Наполеонове војске у Италији 1799. године. Његово чудо од повлачења кроз Алпе му је донело високи чин генералисимуса. Он је био четврти и последњи носилац те титуле у предреволуционарној Русији, док Јозеф Стаљин није проглашен за генералисимуса Советског Савеза.

Подсекције

 
  • Стижу Романови
  • Сјај 19. века
  • Комунизам: почетак
  • Успон СССР-а
  • Свети Лењин
  • Јосиф Стаљин, диктатор
  • Велики отаџбински рат
  • Мећава и одмрзавање
  • Од стагнације до перестројке
  • Изроњање нове Русије
  • Јељцинова заоставштина
  • Господин Путин
  • Велики играчи
  • Трећи председник

  • android pocetna desno
    мислјенја главна

    Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:

    Восток пита


    Да ли подржавате предложену поделу Косова мимо Резоулуције 1244?