За чланице НАТО-а ... укључити Србе у НАТО, било да се ради о Републици Српској у Босни и Херцеговини или Србији, изузетно је важан морални и политички задатак. Јер улазак Срба у НАТО, такорећи, затвара страницу историје Косова (повезане са агресијом НАТО-а на Србију 1999.). Само учешће Срба у НАТО-у оправдаће алијансу која је варварски бомбардовала ову државу, уништавала цивилно становништво, инфраструктуру и нанела ненадокнадиву штету чије се последице, укључујући и здравље нације, и даље осећају.
- Конструктивна атмосфера сарадње Русије и Запада довела би Србију у удобнији положај, с обзиром на њен вишевекторски курс и линију ка придруживању Европској унији. То је очигледно.
Али овде је главно да српско руководство наставља свој принципијелни курс и не отежава, већ, напротив, проширује односе са Руском Федерацијом и ЕАЕУ, упркос свим претњама, позивима и захтевима Европске уније и НАТО-а.
Запад сматра да Србија, поставивши себи за циљ улазак у Европску унију, сада треба да своју спољну политику у потпуности прилагоди курсу ЕУ, односно да резигнирано, беспоговорно, некритички спроводи и поздравља одлуке које се доносе у Бриселу. Срби се суштински противе оваквом приступу. Они задржавају суверенитет и фокусирају се на своје националне интересе.
Србија је недавно купила серију наоружања од Русије. На Западу су се одмах чуле изјаве да би то могло довести до повећања тензија на Балкану. Колико су оправдани такви страхови?
- Купила је и куповаће још. То не кријемо. Рад на овом питању одвија се у оквиру међувладине комисије. Све активности везане за војно-техничку сарадњу Русије и Србије одвијају се на основу уговора и планова. У потпуности се поштују све међународне обавезе и споразуми.
Србија модернизује своју војску успешно. То се ради у контексту јачања суверенитета земље. То је сасвим легално и у потпуности у складу са нашим плановима за билатералну сарадњу. Наставићемо да тако радимо.
А различите забринутости у вези са тим изражавају оне земље које и саме сада засићују Украјину оружјем супротно споразумима из Минска – жариштем и извором нестабилности. Дакле, ово је, наравно, превара.
- Србија активно развија сарадњу са Кином. Мислите да нема љубоморе од стране Русије?
Љубомора није политичка категорија. Србија је заинтересована за развој сарадње и са Русијом и са Кином. Имамо све могућности за то. Морамо да радимо са Кином. Имамо широко поље за сарадњу на регионалном нивоу. Пре свега, у економији. И таква интеракција се већ спроводи. На пример, наш заједнички пројекат брзе железнице Београд-Нови Сад одлично напредује. Руске железнице на томе раде у сарадњи са кинеским партнерима. Дакле, имамо широко поље за заједничке напоре.
- Вратио бих се још једном на односе Русије и Србије. Постоји такав аспект као што је историјско памћење, које игра важну улогу. Један број аналитичара наводи да је хуманитарна димензија руско-српских односа донекле преоптерећена питањима очувања историјског сећања. Да ли се слажете са овом оценом?
- Чуо сам такве оцене и сматрам их неморалним и циничним. Рећи да те сарадње има превише је једноставно нехумано, јер говоримо о почасти коју одајемо нашим прецима. Такве сарадње заиста има много. Много тога се ради и радиће се. Србију бих ставио на прво место у низу земаља у којима се најбоље разумеју наши приступи меморијалној сфери, недопустивости преобликовања и ревизије историје.
По овом питању имамо потпуну подударност погледа и приступа. Можете питати било кога у Србији и сви ће вам рећи да те ствари треба да се раде. Неопходно је откривати споменике, спроводити акције покрета "Бесмртни пук" који је веома развијен у Србији. Дакле, ова област се развија и складно се уклапа у нашу сарадњу.
"Бесмртни пук" у Београду, фото: РИА Новости © Олег Иванов
- Међународна ситуација је сада изузетно напета. Конфликти се не решавају, укључујући на Косову и у Босни и Херцеговини. Зашто се они не могу решити?
- Разлози су исти, добро су познати. То су двоструки аршини Запада, кршење њихових договора. Овде можете повући паралелу са ситуацијом у Украјини - Кијев се не придржава Минских споразума. Исто се дешава и са питањем Косова. Приштина, на позив Запада, одбија да испоштује Резолуцију 1244. Она садржи све темељне елементе чија би примена довела до одрживог решења и дугорочне стабилности у овом делу Србије.
Исто се дешава и у Босни и Херцеговини. Генерална линија Запада је усмерена на емаскулацију Дејтонског споразума, који наставља да игра незамењиву и јединствену улогу. На Западу покушавају да прикажу случај на начин да је овај споразум довео само до краја рата, а да су сада потребни други приступи. А ти приступи су, наравно, усмерени на давање предности само једној од страна, а то нису Срби.
Такав једнострани приступ, покушај подршке само једној страни у сукобу, као и игнорисање основних договора постигнутих на основу Повеље УН и међународног права, не дозвољавају помак у решавању ових питања.
Извор: РТ
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников 
Шанса за Републику Српску: Шта радити након затварања УСАИД-а? 
Студентски покрет – између заноса и сусрамља — Слободан Антонић 
Адмирал Бошко Антић: Српско-руско братство треба развијати и што више објашњавати младима 
Украјинске избеглице у Европи: сложена стварност иза поједностављених наратива