Саговорник у интевјуу за "Бог рата" је генерал-пуковник др Лата Василиј Филипович, заслужни научни радник, члан Академије војних наука и професор на катедри генералштабне Војне академије. Ради се о једном од највећих савремених руских ауторитета који се у својој професионалној каријери бави организацијом и техничком опремљености елитног вида руске армије каква је Ракетна војска стратегијске намене.
— Колико је било важно да се 1987.године потпише Споразум о ликвидацији ракета кратког и средњег домета (РСМД)? Да ли су ти разговори били тешки?
У том моменту, СССР се налазио у једној веома сложеној војно-политичкој ситуацији на међународном плану. Велики проблем су представљале америчке балистичке ракете MGM-31C “Першинг-2”, које је ова земља почела да гомила на тлу Западне Европе, али и Републике Турске. За Русију је то представљало веома велику опасност, јер је битно скраћено време између лансирања ракета и њиховог евентуалног удара по најважнијим административним и војним објектима на тлу тадашњег СССР-а. Обострано парафирање Споразума о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета, неутралисало је ову опасност.
Што се тиче самих преговора, они су били веома тешки. Његовим потписивањем су САД изгубиле стратешку предност у том моменту, док је истовремено СССР морао да уништи модерне балистичке системе кратког и средњег домета ОТР-23″Ока” и РСД-10 “Пионер”, који су скоро уведени у оперативно наоружање. Основна тешкоћа у преговорима се састојала из тога, што су САД стално покушавале да изиграју свога саговорника. На пример, они су покушали двојако да тумаче појам досега код ракета кратког и средњег домета, који се битно разликовао од нашег приступа. Најважнији циљ совјетског преговарачког тима био је потписивање уговора, који ће на дуже време учврстити стабилност и миран суживот у овом региону света. Потписивање овог споразума је било важно и са аспекта подршке миру на целој планети. Наиме, у нашим памћењу је и даље остала “Карибска криза”, која је лако могла да “цео свет одведе у амбис” у случају општег нуклеарног рата између САД и СССР-а.
— Одређен број политичких чиновника и војних експерата сматра, да је потписивањем овог споразума СССР много више изгубио, него што је добио. Да ли сте и ви сагласни са тим?
На то питање је и даље тешко одговорити. Када се вратим у 1987.годину, ја сам искрено сумњао у позитиван резултат овог споразума, посебно што смо пристали да уништимо нове балистичке ракете кратког и средњег домета. Ја сам у том моменту служио на систему “Пионер”, и не могу да вам опишем жал, када нас је напустио и отишао на пут без повратка.
Међутим, у каснијем промишљању, као и сада док разговарамо, сматрам да је цео приступ требао ипак да буде другачији. Потписивање или очување (проширивање) Споразума о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета обезбеђује елиминисање заједничке претње, омогућава стабилност европског континента и спречава даљу трку у наоружавању. Ја сам уверен да европљани врло добро знају, да ће се једностран излазак САД из овог споразума, директно одразити на безбедност њих самих, за разлику од Американаца и осталих њихових савезника. Русија ће бити приморана да “на нишан својих ракета” стави све америчке војне објекте, као и инсталације НАТО, који су распоређене на тлу Европе. Ја такође желим да подсетим, да смо са потписивањем Споразума о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета, обезбедили и да се са територије Републике Турске повуку инсталације са америчким балистичким ракетама”Першинг-2″.
— Да ли сте сагласни са изјавама које долазе из врха руске политике, у којима се наводи да је излазак САД из овог споразума већ готова ствар?
Процена руских власти о врло вероватном изласку САД из Споразума о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета, није без основа. Овакве тврдње потврђују следеће кључне тачке:
Прво, изласком из Споразума о ограничавању противракетне одбране који је сличан Споразуму о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета, САД су се наметнуле као држава која не поштује постигнуте договоре. Друго, већ у априлу месецу ове године ће на међународној конференцији посвећеној Споразуму о ограничавању стратешког нуклеарног оружја, бити речи и о Споразуму о ликвидацији ракета кратког и средњег домета. Велики број експерата који ће чинити америчку делегацију је одавно уверио своје руске колеге да Сједињеним Државама уопште не треба овај споразум, и да их апсолутно не интересује његова даља судбина. Треће, излазак САД из Споразума о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета је овој држави неопходан да би се активирали стратешки планови размештања вишенаменских ракетних система у саставу ПРО на тлу Европе, који ће поред ваздушних циљева, имати способност удара и по копненим метама.
—Уколико се овакве процене реализују и САД напусте споразум, какве последице могу очекивати земље Европе и сама Русија?
После изласка САД из Споразума о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета, последице могу да буде веома озбиљне, и то како по Русију, тако и за Европу. Издвојио бих следеће опасности које ће се сигурно појавити након ликвидације овог споразума:
Европа ће се из стабилне фазе вратити у време стално могуће конфронтације. Русија ће бити принуђена да уђе у нову трку у наоружавању. Изграђени капацитети ПРО на тлу Европе ће постати легитимне мете за руске ракете, са несагледивим последицама. —Какав ће по вашем мишљењу бити одговор Русије, на овај потез Вашингтона?
Русија ће сигурно предузети све неопходне мере. У том случају можемо очекивати поновно обнављање ударних ракетних капацитета који су елиминисани после закључивања Споразума о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета 1987.године.
— Да ли сте сагласни са чињеницом, да ће ликвидација овог споразума потакнути нову трку у наоружавању?
Да, наравно. Русија ће овим потезом једноставно бити принуђена да уђе у нову трку у наоружавању, што ће нарушити стабилност европског континента, и поново довести до “Хладног рата”. Ми смо у обавези да свима јасно и гласно кажемо: ако дође до колапса овог споразума, неминован је нови “Хладни рат”. У том случају почиње талас трке у наоружавању, чија последица ће бити завршетак ере стабилности у Европи.
— Европске државе ће после изласка САД из Споразума о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета, поново омогућити распоређивање офанзивних ракета на својој теритиорији?
Вероватно. Тај процес је већ у току и ми не видимо потенцијал да се то заустави. САД су и даље доминантна страна у том односу, која диктира све услове везане за израдњу нових војних база.
— Пре десетак година и Русија је хтела да напусти Споразум о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета. Који су разлози зашто то није урадила?
То је била реакција на такође амерички унилатерални излазак из Споразума о ограничавању противракетне одбране који је потписан 1972.године. Иако се о томе озбиљно размишљало, на крају се ипак одустало од тог потеза. Данас, када је свакоме јасна сва погубност и опасност распоређивања система противракетне одбране на тлу Европе, уз најновију најаву изласка САД и из Споразума о ликвидацији балистичких ракета кратког и средњег домета, Русија се у интересу мира у свету определила да брани овај споразум.
— Зашто САД желе да напусте овај споразум? Да ли они желе да се на тај начин супротставе Русији или Кини?
Тако је. Главни циљ изласка САД из овог споразума је конфронтација са Русијом и Кином. Они у својој доктрини сматрају и Русију и Кину за главне супарнике, јер само ове две државе могу данас да зауставе САД. Русија и Кина су на глобалном плану кључни обуздавајући фактор за САД, које би и даље хтеле да своје интересе остварују употребом голе силе. САД једноставно немају интерес да Европа буде просперитена и стабилна. Једино што они желе је униполаран светски поредак, где ће апсолутно све што постоји на планети Земљи бити под њиховом тоталном контролом, и где ће искључиво њихов интерес бити релевантан.
— Има ли наде да ће председници Сједињених Држава и Русије решити овај проблем када се састану следеће године?
Ово је веома тешко питање. Амерички председник Доналд Трамп је непредвидив. Уколико је овакво његово понашање повезано са предстојећим изборима за конгрес, онда има наде за решење овог проблема. С друге стране, уколико превагне чврсто уверење да је неопходно распоредити балистичке ракете кратког и средњег домета ван Сједињених Држава, што ће се највероватније десити, онда нема шансе за било какав договор. Волео бих да верујем и надам се трезвеној процени и позитивној одлуци. Русија се и даље нада Трамповом здравом разуму, али не смемо заборавити да не зависи све ни од њега. У САД постоји агресивни естаблишмент, која је прожет русофобијом и такозваном “руском претњом”, која му неда мира.
Народни посланик пуковник Золтан Дани био је учесник XI Московске конференције о међународној безбедности. Интервју са њим објавио је лист Известија 24. Августа под насловом “Признање Крима и Донбаса од стране Србије је могуће”
Традиционални божићни конвој хуманитарне организације \"Солидарност за Косово” стигао је у српске енклаве. Арно Гујон, директор Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону и оснивач организације “Солидарност за Косово“ каже за РТС да није био сигуран да ли ће ове године успети, али да је 50. конвој ушао на КиМ. \"Срби на КиМ се итекако боре и ретко који народ у Европи би издржао све што они издржавају већ 23 године и зато смо уз њих. Они су за нас пример храбрости и достојанства\", напомиње Гујон.
Кент „Бонфејс“ Меклелан каже да су Американци дезинформисани о сукобу у Украјини и да их наводе да верују да је „Русија одлучила да бомбардује јебена места без разлога“
RSS
