Официри са Колубаре умирали у беди

Објављено: 01.07.2018.год.
фото: Р. Крстинић / Политика

Иако је проглашена велика победа, ратна слава је многе заобишла у новоствореној Краљевини СХС – борци са Цера и Кајмакчалана брзо су заборављени, а тешка судбина стигла је и небројену ратни сирочад и војне инвалиде. Велики рат – велике победе и велики хероји славом овенчани, а историја за уџбенике, сто година по завршетку и даље интригантна.


Саговорник „Магазина” етнолог Димитрије Вујадиновић поводом овогодишњег јубилеја, сто година од завршетка Великог рата позабавио се „другом страном медаље”. Каква је послератна судбина бројних знаних и још бројнијих незнаних ратника који су имали среће да преживе страхоте рата?


"Јунаци у боју, надничари у миру"


Тако је настала и изложба „Заборављени хероји” која је недавно одржана у Дому Војске Србије. Претходне две изложбе истог аутора носиле су називе „Хлеб у Великом рату” и „Српкиња, хероина Великог рата”

1. Како су посетиоци реаговали, какав је ваш утисак?

Мислим да су све три изложбе изузетно добро примљене. Међутим, приметио сам једну генерацијску разлику код посетилаца. Средња и старија генерација са пажњом је посматрала изложбене паное и читала пратећи текст. Код већине била је очигледна потресеност оном шта су видели. Млађе генерације, рецимо средњошколци, много су брже пролазиле кроз изложбу и мој утисак је да, и поред интересовања, немају образовну основу на коју би се приказани визуелни и текстуални наратив надоградио.

2. Скоро да нема породице у Србији која није преживела неко трагично искуство у Великом рату. Како тумачите толику спремност на жртве народа тог доба у Србији?

Велику победу је првенствено извојевао српски сељак, који је био најбројнији у војсци, и то не захваљујући врхунској војној опреми, већ органској повезаности са земљом из које је црпео психичку стабилност и непоколебиву одважност у одбрани отаџбине. Огромне жртве – између 25 и 35 одсто становништва је погинуло – и данас чине актуелним питање односа друштва према статусу бораца, инвалида, удовица и ратне сирочади у новоформираној Краљевини СХС, касније Југославији.

3. Како бисмо оценили тај однос, да ли је био праведан или је држава заборавила на своје ратнике?

Убрзо после завршетка Великог рата и стварања Краљевине СХС као да су пресушили витални центри исцрпљеног и бројно ослабљеног српског народа који се није снашао у условима поништавања његових дотадашњих историјских успеха, снова и тежњи. Бавећи се овом темом закључио сам да српски политичари нису били способни, па ни заинтересовани, да израде национални програм и модел културне политике. Како нису били спремни на такав подухват, прихватали су да мисле у оквирима које су им други одређивали.

4. На изложби су се из грађе коју сте сакупили могли видети и неки примери тог односа који је био дубоко неправедан. Наведите нам неке од примера?

Од судбина многих личности било да су они били обични војници или високи официри, старешине па чак и војводе могао би се направити филм. Рецимо Михаило Маџаревић (1893–1965) био је један од најхрабријих српских бораца. Током борби на Дрини заробио је цео вод Аустријанаца и за то добио „Златну медаљу за храброст”. Имао је још подвига, добио је и Карађорђеву звезду и то од краља Александра лично. Немамо места да набројимо све његове подвиге и признања током рата. Михаило је учествовао у свим борбама за ослобођење Србије, а демобилисан је 1920. године. Своја сећања објавио је у данас тешко доступној књизи „Кроз сјај и сенке рата”, 1933. године.

За време Другог светског рата прво је одведен у логор на Бањици, а затим је депортован у немачко заробљеништво. После рата иселио се у САД где је и умро 1965. године. Овај изузетан и частан човек неправедно је заборављен, а његови посмртни остаци још увек чекају да буду пренети у Србију.

5. Те кратке приче које сте изнели пред јавност речито илуструју тужну судбину многих ратника? Таквих примера је било много, зар не?

Да, рецимо Христифор Црниловић (1886–1963), талентовани студент минхенске сликарске школе био је добровољац и јунак батаљона 1.300 каплара. Умро је сиромашан у највећој беди 1963. године.

Ризну Радовић (1891–1939) саборци су назвали Стојан Комита, јер се са оружјем борила на фронту. Због јунаштва и храбрости одликована је Француским ратним крстом са палмама и са две армијске похвале. Умрла је као тежак инвалид, а после Другог светског рата нове власти су разрушиле гробни споменик и преорале земљу. Данас ова хероина нема гробно место нити било какав споменик! Сећање на Ризну је потпуно избрисано.

Многи су умрли у сиромаштву, као пуковник Миливоје Анђелковића Кајафа (1868–1940) један од најбриљантнијих српских официра који је значајно допринео победи у Колубарској бици.

6. Каква је била брига о инвалидима?

Више од 15.000 војника српске војске изгубило је једну или обе ноге током рата. У целој Србији није било фабрике за протезе. Школовање, здравствена заштита, бањско лечење, запослење, такорећи нису постојали. У свим већим градовима тадашње Србије, посебно у Београду, могли су се срести инвалиди који просе и живе у крајњој беди.

7. Коју би људску судбину издвојили као пример небриге према ратним инвалидима?

То је тешко, било је много трагичних случајева, али, ево, на пример, Будимир Давидовић (1890–1980) један од учесника пробоја Солунског фронта. У последњој борби рањен је са седамнаест убода, а због ручне бомбе ампутирана му је десна рука.

За своје јунаштво награђен је са две Карађорђеве звезде са мачевима, Орденом Легије части, Орденом Белог орла с мачевима, Обилићевом медаљом за храброст и Албанском споменицом. Али, после ослобођења снашла га је судбина многих сабораца који су остали инвалиди. Био је присиљен да ради у надници код другога, а пошто је био без руке људи су га у почетку запошљавали највише из сажаљења. Доцније је добио некакво запослење, али уз врло скромна примања.

8. Какав је био однос државе према ратној сирочади?

Поред више од милион и двеста хиљада жртава које је Србија имала, ненадокнадива трагична последица рата јесте више стотина хиљада деце ратне сирочади. Њихова судбина такође је била у рукама добротвора и хуманитарних организација, ако су имали среће, а већина је била препуштена да се сналази како зна и уме. Америчко друштво за помоћ Србији које су чинили наши људи из САД, али и њихови пријатељи Американци, више је допринело збрињавању ратних инвалида и сирочади од државе Краљевине СХС.

За ратне војне инвалиде, посебно децу која су остала без родитеља, највећу бригу показали су хумани донатори. У томе се посебно издвајају три жене – Мејбел Грујић, Делфа Иванић и Јелена Лозанић, као и многи други

9. Да ли се однос према ратницима променио после Другог светског рата, како према онима из Првог рата тако и према онима из Другог?

Потпуно је био различит третман ратника и инвалида из Првог светског рата и бораца, партизана из Другог светског рата, после 1945. године. Нови комунистички културни модел потпуно је маргинализовао жртве које је српски народ поднео током Великог рата . Идеја „братства и јединства” темељила се на принципу „уравниловке” да су сви народи подједнако дали допринос стварању једне велике утопије зване Југославија.

10. Како је нова држава видела српске жртве рата?

Истине о српским жртвама у Великом рату и одрицање од сопствене државе стварањем Краљевине СХС, касније Југославије, реметила је владајућу комунистичку идеологију и тумачена је као „великосрпска идеја”. Због тога је тај негативан однос чак и појачан после Другог светског рата према онима који су преживели Први светски рат и у њему се истакли по свом јунаштву.

Забрањена сахрана војводе Бојовића

Војвода Живојин Мишић био је дубоко погођен небригом државе према борцима, посебно инвалидима после Великог рата. Стално је говорио о потреби збрињавања ових људи, али као да су сви, укључујући и краља Александра, били глуви на његове молбе. У својим мемоарима остарели војсковођа је записао да је српским властима нова држава била дража и преча брига од старих јунака.

Војвода Петар Бојовић преминуо је 19. јануара 1945. године у својој кући у Београду. Било му је 86 година.

Нове власти забраниле су сахрану са било каквим војним почастима, а издата је чак и забрана присуства грађана уз претњу хапшењем коју је емитовао Радио Београд, иако је остарели војвода све време немачке окупације провео у свој кући не мешајући се у политику.

Најређе штампана Нушићева књига

Деветнаестогодишњи Страхиња Нушић, син Бранислава Нушића, био је добровољац у Скопском ђачком батаљону, познатијем као 1.300 каплара. Погинуо је у Колубарској бици. „Могао сам да га извучем – и нисам могао”, говорио је Нушић. Он никад није прежалио сина, а своја осећања исказао је у роману „Деветстопетнаеста – трагедија једног народа”. Кроз судбине малих, обичних људи Нушић је непоновљиво приказао ову дубоку трагедију српског народа, у спомен свима који су изгубили живот и за поуку будућим генерацијама. Ово потресно дело најређе је штампана и читана Нушићева књига.

Драгољуб Стевановић,
Политика

 


Кључне речи:

(1)

Остале вести из рубрике

Интервју

Смирнов: Настављамо да свој успех делимо са заједницом у којој послујемо
Смирнов: Настављамо да свој успех делимо са заједницом у којој послујемо

„Прошле године смо у пословању имали два ударца – пад цена нафте и пандемију. У таквим...

2021-07-21 12:03:02

РТ: Кенеди замало окончао Хладни рат и блокаду Кубе 1963. године, каже Оливер Стоун за РТ
РТ: Кенеди замало окончао Хладни рат и блокаду Кубе 1963. године, каже Оливер Стоун за РТ

Америчка блокада Кубе и Хладни рат са СССР-ом могли су да се окончају 1963. године да...

2021-07-14 12:03:10

Оливер Стоун: У америчком уском погледу на свет Русија и Србија често представљене као пропагандисти
Оливер Стоун: У америчком уском погледу на свет Русија и Србија често представљене као пропагандисти

Славни амерички редитељ, сценариста и продуцент, добитник три Оскара, Оливер Стоун у интервјуу за Новости поводом објављене аутобиографије и Фестивала...

2021-07-11 11:32:04

Стевандић: Нећу Додику „пуцати“ у леђа
Стевандић: Нећу Додику „пуцати“ у леђа

Ненад Стевандић, предсједник Уједињене Српске, рекао је у интервјуу за Независне новине да оно због чега никада неће...

2021-06-13 08:45:05

Боцан-Харченко: Увек смо уз Србију и Србија увек може да се ослони на Русију
Боцан-Харченко: Увек смо уз Србију и Србија увек може да се ослони на Русију

„Трибунал створен пре свега са циљем притисака на Београд и Србију“

2021-06-12 11:11:01

РТ: Путин каже да Бајден није тако импулсиван као Трамп, те да је његов коментар „убице холивудско мачо понашање“
РТ: Путин каже да Бајден није тако импулсиван као Трамп, те да је његов коментар „убице холивудско мачо понашање“

У свом првом интервјуу за америчке медије од 2018. године, руски председник Владимир Путин је карактерисање...

2021-06-12 09:32:37

Путин: Подела народа коју прави Украјина на аутохтоне и неаутохтоне подсећа на нацистичку Немачку
Путин: Подела народа коју прави Украјина на аутохтоне и неаутохтоне подсећа на нацистичку Немачку

Председник Владимир Путин изјавио је да негативно гледа на идеју председника Украјине Владимира Зеленског о томе...

2021-06-10 16:45:01

РТ: Нови светски поредак се формира пред нашим очима - заменик министра одбране Русије
РТ: Нови светски поредак се формира пред нашим очима - заменик министра одбране Русије

Тренутно смо сведоци формирања ни мање ни више него „новог светског поретка“, са постојећим међународним правним...

2021-06-06 18:16:55

Бранко Лукић: Ако се Жалбено веће буде водило доказима, првостепена пресуда генералу Младићу биће поништена или ће бити ослобођен
Бранко Лукић: Ако се Жалбено веће буде водило доказима, првостепена пресуда генералу Младићу биће поништена или ће бити ослобођен

Ако се Жалбено вијеће Механизма за кривичне судове буде водило доказима, првостепена пресуда генералу Ратку Младићу биће поништена или ће бити ослобођен. Првостепена пресуда се уопште не ослања на доказе, већ на пресуђене чињенице из ранијих поступака, када нису изведени докази о дешавањима на Маркалама и Сребеници, а које је одбрана генерала Младића изнијела у поступку.

2021-06-05 09:24:25

„Моје извињење Србији је извињење председника Републике за бомбардовање које се одиграло без сагласности Савета безбедности УН“
„Моје извињење Србији је извињење председника Републике за бомбардовање које се одиграло без сагласности Савета безбедности УН“

Председник Чешке Милош Земан каже да је његов савет председнику Вучићу у вези са проблемом Косова и Метохије био да не подлеже било каквим притисцима, са било које стране, као и да настоји да одржи добре односе са свим значајним партнерима. Препоручио му је, како је додао, да Србија и у преговорима са ЕУ око придруживања наступа самопоуздано, а не са сервилношћу.

2021-05-20 12:40:22

Мандић: Суочићемо се са свима који су учествовали у фарси званој „Државни удар“
Мандић: Суочићемо се са свима који су учествовали у фарси званој „Државни удар“

Тачно је двије године од када је у подгоричком Вишем суду јавно саопштена пресуда у суђењу,...

2021-05-09 08:29:08

РТ: „Колективни Запад живи у земљи фантазије“, каже Захарова усред новог таласа антируске хистерије
РТ: „Колективни Запад живи у земљи фантазије“, каже Захарова усред новог таласа антируске хистерије

Западне земље живе у мрачној „земљи фантазије“ коју су створиле током година антируске пропаганде, рекла је...

2021-04-25 10:25:03

Генерал Мојсиловић: Обавезни војни рок дугорочно решење за неутралност Србије
Генерал Мојсиловић: Обавезни војни рок дугорочно решење за неутралност Србије

Војска Србије је данас, имајући у виду шта смо од наоружања увели у употребу и за...

2021-04-25 08:12:18

РТ: Недостатак правог лидерства: Пандемија открила „огромне проблеме“ у ЕУ и на Западу, каже Захарова за РТ
РТ: Недостатак правог лидерства: Пандемија открила „огромне проблеме“ у ЕУ и на Западу, каже Захарова за РТ

„С тим у вези, питање које треба поставити је, шта ако сутра амерички председник, био то господин Бајден, господин Трамп, господин Обама или било ко други, каже Немачкој да престане да дише, да ли ће га послушати? Да ли ће престати да дише?“

2021-04-24 11:06:10

С. Стојичевић: Невладин сектор је постао „пета власт“ у Србији
С. Стојичевић: Невладин сектор је постао „пета власт“ у Србији

Буџетска линија 481 је постала легалан начин финансирања америчких мрежних утицаја у Србији

2021-04-17 09:23:28

Кривокапић: Ако се бавите државним послом не можете имати приватни или академски став
Кривокапић: Ако се бавите државним послом не можете имати приватни или академски став

На овим просторима стално имамо причу о дисконуитету, а садашња влада Црне Горе жели да у свим елементима владавине права искаже континуитет. То се пре свега односи на међународне споразуме, али жеља Владе је и да исправи неправде нанете одређеном броју грађана који живе у Црној Гори, рекао је у интервјуу за \"Око\" црногорски премијер Здравко Кривокапић.

2021-04-15 09:02:10

„Србија упркос све већем притиску остаје посвећена свим споразумима о сарадњи у војно-техничкој сфери са Русијом“
„Србија упркос све већем притиску остаје посвећена свим споразумима о сарадњи у војно-техничкој сфери са Русијом“

Министарство одбране Русије ће отворити представништво у Београду

2021-04-15 08:36:44

РТ: Санкције Русији нису непријатељски чин, каже министар спољних послова Црне Горе
РТ: Санкције Русији нису непријатељски чин, каже министар спољних послова Црне Горе

Црна Гора је спремна да настави политички дијалог са Москвом, рекао је у интервјуу за РТ министар спољних послова Црне Горе Ђорђе Радуловић. Додао је да нова влада антируску реторику претходних власти сматра погрешном, али да је принуђена да свој спољнополитички курс координише са Европском унијом, чије чланство остаје главни стратешки приоритет земље. Према Радуловићевим речима, европске санкције против Руске Федерације, којој је Подгорица морала да се придружи у процесу европских интеграција, не би требало сматрати непријатељским кораком према Москви, те да не би смеле да се мешају у развој билатералне сарадње.

2021-04-12 07:22:25

РТ: „Предуго су САД биле жандарм“: Шешељ о бомбардовању Југославије и приближавању Србије Русији
РТ: „Предуго су САД биле жандарм“: Шешељ о бомбардовању Југославије и приближавању Србије Русији

Сједињене Државе су предуго биле светски жандарм, а Србија заузврат треба да се што више интегрише са Русијом. То је у интервјуу за РТ изјавио бивши потпредседник Владе Србије и лидер Радикалне странке Војислав Шешељ. Политичар је говорио и о распаду Југославије, односу Срба према НАТО-у након бомбардовања 1999. године и процесима за признавање руског Крима на међународној сцени.

2021-03-29 09:25:54

РТ: „Забрињавајући тренд“: Лондон настоји да Москву искључи из европског система безбедности - руски амбасадор
РТ: „Забрињавајући тренд“: Лондон настоји да Москву искључи из европског система безбедности - руски амбасадор

Британско руководство постало је још више непријатељски расположено према Москви, рекао је за РТ руски амбасадор...

2021-03-26 10:00:26

Митрополит Иларион: Изузетно важно да светско православље не буде увучено у геополитичке сплетке
Митрополит Иларион: Изузетно важно да светско православље не буде увучено у геополитичке сплетке

Стране политичке снаге покушавају да користе верске сукобе у Украјини, укључујући „као инструмент обуздавања Русије“, рекао...

2021-03-23 08:01:44

РТ: Прављење политичког питања око вакцина против коронавируса је великa грешка ЕУ, каже Сијарто за РТ након што је примио „Спутњик V“
РТ: Прављење политичког питања око вакцина против коронавируса је великa грешка ЕУ, каже Сијарто за РТ након што је примио „Спутњик V“

"Искуство Будимпеште са одговором ЕУ по питању вакцинације показало се фрустрирајућим"

2021-03-21 16:22:11

„Где је био тај међународни поредак када је Југославија бомбардована и људи убијани на Мајдану, у Одеси, Донбасу?“
„Где је био тај међународни поредак када је Југославија бомбардована и људи убијани на Мајдану, у Одеси, Донбасу?“

„Међународно признање Крима као субјекта Руске Федерације је процедура која захтева анђеоско стрпљење и издржљивост“

2021-03-13 08:01:57

rt intervju
baner rakija desno intervju
baner apartman desno / intervju
baner obzor desno - intervju

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: