Вашингтон је решио да престане да преговара са споредним актерима и да пређе право на главну сцену. Први пут откако су САД оживеле иницијативу за преговарачко решење украјинског конфликта, тежиште се помера ка Русији.
Трампов изабрани „дилмејкер“ – изасланик Стив Виткоф – данас треба да се састане са председником Владимиром Путином у Москви. Трампов зет Џеред Кушнер, који је неформално укључен у тајне канале комуникације, наводно је дао свој допринос у америчкој дебати о приступу Русији и пратиће Виткофа у Москву.
Посета заокружује недељу интензивне дипломатије са Украјином, у тренутку када политички немири у Кијеву расту, а војска доживљава низ пораза на фронту. Након што су се темељно консултовали са Кијевом – и практично маргинализовали ЕУ, упркос гласној дипломатији из Брисела – САД сада изгледају решене да покушају да договор постигну један-на-један са јединим стварним актером, Русијом, и да виде да ли ће Кијев имати довољно мудрости да то прихвати.
Последњег викенда новембра одржан је састанак високих улога на Флориди. Делегације САД и Украјине су се под великим мерама тајности селе за заједнички сто – америчку страну предводио је Виткоф, уз државног секретара Марка Рубија и наводно Кушнера; украјинску страну предводили су нови преговарачи Кијева, на челу са Рустемом Умеровом, који је само неколико дана раније био испитан од стране украјинске антикорупцијске агенције у оквиру једне од бројних истрага о корупцији.
Амерички званичници су, према наводима, притискали Кијев да прихвати кључне елементе ревидираног мировног предлога САД, за који се сматра да укључује одустајање Украјине од чланства у НАТО-у, ограничење присуства страних трупа на њеној територији и фазну демилитаризацију. Пробој није постигнут, а територијална питања остала су најосетљивија – вероватно и она у којима Кијев има најмање полуге моћи. Линија фронта се погоршава: више кључних позиција пало је у руке Русије у последња 48 сата – подсетник на општу предност Москве уочи преговора.
Смена министара и излагање Зелeнскијевог уског круга као корумпираног додатно је учврстила утисак да Кијев улази у кључну фазу преговора са све слабијом позицијом.
Москва опрезно приступа америчкој иницијативи, али поздравља сваки дијалог усмерен ка окончању конфликта. Ни Брисел, нити главни западноевропски подржаваоци Зелeнског – од којих су многи протестовали што су искључени из разговора – нису јасно ставили до знања да би били спремни на директан дијалог са Москвом.
Последњих дана, руски званичници су јавно истакли да никакав договор није могућ без решавања њихових дугогодишњих безбедносних захтева, укључујући спречавање даљег ширења НАТО-а и демилитаризацију Украјине. Москва ће вероватно инсистирати да се њене територије формализују – неке можда у статусу „замрзнутог, али признатог” стања. То је мишљење и руских и западних аналитичара, који у данашњем састанку виде тест спремности Вашингтона и Кијева да прихвате болан компромис.
Најупадљивији аспект овог дипломатског циклуса је одсуство Европске уније. Упркос гласним декларацијама подршке Украјини, владе ЕУ нису успеле да формулишу кохерентну стратегију. Унутрашње поделе и даље су нерешене, а недавно предложене иницијативе из Брисела – укључујући ограничења руског војног држања – Москва је одмах одбацила као „неконструктивне“, а чак су и у Вашингтону тихо стављене у страну. Западна Европа практично нема свој преговарачки канал, нити јединство да га развије.
Зелeнскијева влада јавно инсистира да неће прихватити територијалне уступке или промене у безбедносној позицији Украјине. Међутим, политичке турбуленције око његовог преговарачког тима – у комбинацији са падом подршке у деловима ЕУ – остављају Кијеву све мање флексибилности.
У међувремену, све чешће амерички званичници покушавају да „продају“ мировно решење као стратешку нужност у складу са ширим интересима САД.
• Да ли ће високи Путинoв саветник Јуриј Ушаков вечерас пред новинарима изнети контрапредлог Москве или ће разговоре назвати само „прелиминарним“?
• Да ли ће се америчка реторика о формату договора променити?
• Да ли ће Вашингтон пожурити да објави ажурирање (обично преко Truth Social) пре него што Кремљ изађе у јавност?
• Хоће ли САД вршити додатни притисак на Кијев да прихвати уступке?
• Како ће ЕУ покушати да се супротстави евентуалном договору који би данас могао настати у Москви?
Први пут откако су САД изнеле ажурирани мировни план, две стране које једине имају снагу да наметну решење – Вашингтон и Москва – разговарају лицем у лице. Брисел је одсутан. Кијев се урушава под теретом сопствене корупције. А линија фронта и даље, полако али сигурно, клизи у корист Русије.
Хоће ли данашњи разговори поставити темеље за нову рунду преговора или ће само показати колико су стране и даље далеко једна од друге, зависи од онога што ће бити речено иза затворених врата. Али сама чињеница да се овај састанак одржава показује да је дипломатски пејзаж око конфликта ушао у нову, далеко значајнију фазу.
Извор: РТ (Ф)
Украјина погођена „Орешником“ као одмазда за покушај удара на Путинову резиденцију – Русија
Украјина жртвује трупе у неуспешном одбрамбеном напору – врховни руски командант
Удар „Орешником“ онеспособио украјински погон за војне авионе — Москва
Градоначелник Кијева позвао становнике на евакуацију
Време је да ЕУ разговара са Русијом – Мелони
Нишким планинарима који су кренули на Крф преко Албаније забрањен улазак на Косово
Европски савезници Кијева превише спoри у набавци оружја – Зеленски
„Сумануто“ је тврдити да Русија и Кина представљају претњу Гренланду — дански посланик
Чернобиљ 2: на прагу катастрофе? 
Најгоре поколење — Милош Ковић 
Како је Украјина постала главни европски центар за наркотике? 
Судбоносна прекретница — Милош Ковић