Пише Максвел Боама Амофа, истраживач у Центру за транзициону правду Западне Африке (WATJ) и координатор за међународна партнерства за афрички развој (IPAD)
Вековима су афричке земље водиле борбу за слободу од окова колонијализма, од присилног укрцавања на бродове за робове који су их одводили преко Атлантика у Западну Индију ради узгајања шећерне трске и дувана за европску економију, до присилног регрутовања за борбу у светским ратовима за колонијалне силе или затварања у људске зоолошке вртове, било у Жарден д’Аклиматасиону у Француској, Парку Тервурен у Белгији или далеко у Сједињеним Државама, на изложби Луизијана Пурчејс.
Како би оправдали своје чврсто стезање афричких земаља, колонизатори су прибегли означавању афричких бораца за слободу као терориста под плаштом владавине права, што је у пракси била владавина репресивних колонијалних закона.
Хапшење Нелсона Манделе служи као упечатљиво подсећање на ову стратегију.
Упркос његовим напорима да ослободи Јужну Африку од угњетачког апартхејд режима, који је дубоко укорењен у колонијалним политикама Холанђана и Британаца, био је затворен због наводног учешћа у терористичким активностима. На америчкој листи терориста остао је до 2008. године, дуго након што је 1993. године добио Нобелову награду за мир за своје напоре у демонтажи система апартхејда и увођењу Јужне Африке у период мира.
„Тумачите јеванђеље на начин који ће најбоље заштитити ваше интересе“
Ова стратегија означавања датира од почетка европског колонијализма, када су доктрину о открићу представљали као универзално правно начело за „цивилизовање“ онога што су описивали као мрачни и примитивни континент, заузимањем афричких земаља и наметањем својих вредности под велом хришћанства. У пракси, хришћанство се често користило као изговор за пљачкање ресурса људи. Како је краљ Леополд у писму мисионарима 1883. године признао:
„Свакако ћете ићи да евангелизујете, али ваша евангелизација мора, пре свега, инспирисати интересе Белгије. Ваш главни циљ у нашој мисији у Конгу никада не сме бити да научите црнце да познају Бога; то они већ знају. Они говоре и покоравају се Мунгуу, једном Нзамбију, једном Нзакомби и ко зна чему још. Они знају да је убијање, спавање са туђом женом, лагање и вређање лоше. Имајте храбрости да то признате; нећете их научити нечему што већ знају. Ваша суштинска улога је да олакшате посао администраторима и индустријалцима, што значи да ћете интерпретирати јеванђеље на начин који ће најбоље заштитити ваше интересе у том делу света. За ове ствари, морате пазити да наше дивљаке одвратите од богатства које је у изобиљу [у њиховој земљи].“
Краљ Леополд II од Белгије, крај 19. и почетак 20. века. © Print Collector/Print Collector/Getty Images
Зато, било да се радило о француској „civilisatrice“ (цивилизаторској мисији), „La missione civilizzatrice“ Италијана, „португалском лузотропикализму“ или „терету белог човека“, термину који се користио за оправдавање империјалистичких политика Британије и Сједињених Држава против црне расе, намера је увек била иста: створити „наратив моралне дужности“ за заштиту достојанства људи у земљама које су намеравали да колонизују.
Да ли су ове стратегије наликовале методама нацистичке Немачке у Африци?
Прва половина 20. века била је обележена учвршћивањем колонијалне власти у афричким територијама. Међутим, један од највећих проблема са којима су се колонијалне силе суочавале била је жестока отпорност људи чија је економска и социјална егзистенција била повезана са њиховом матичном земљом, и који нису били спремни да је препусте, као што је био случај са народом Кикују у Кенији.
Током педесетих година 20. века, народ Кикују и други Кенијци, чије су земље биле окупиране од стране британских колонијалних снага, формирали су оружани покрет отпора како би заштитили своје територије од окупације. Као одговор на то, Британци су покренули операцију под називом „Наковањ“ како би заштитили своје интересе. У оквиру те операције, основали су „концентрационе логоре“ у којима је, наводно, стотине хиљада Кенијаца било приморано на принудни рад. У овим логорима силовање и сексуално злостављање жена, изгладњивање, батинање, убиства затвореника и смрт били су свакодневна појава.
Осумњичени чланови покрета Мау Мау у затворском кампу у Кенији 1952. године. © Stroud/Express/Getty Images
Британски писац и емитер Николас Ранкин, који је био сведок ситуације, присећа се:
„Нисам могао да замислим, док сам седео на поду очеве радне собе у шортсу, кошуљи и сандалама 'Бата', да ми, храбри Британци, сада градимо концентрационе кампове.“
Практике мучења у овим камповима биле су толико сурове да је колонијални генерални тужилац Ерик Грифит-Џонс описао ове услове као „забрињавајуће подсећање на стање у нацистичкој Немачкој“.
Током борбе Мау Мау за слободу процењује се да је више од милион људи било затворено у тим логорима, да је 13.000 Кенијаца брутално убијено, а око 1.000 људи обешено од стране британских колонијалних снага, док је само 32 Британаца изгубило живот у борби до 1954. године.
Мит о „заштити људског достојанства“
У Кенији, упркос злочинима које су починили, колонизатори су инсистирали на томе да је отпорна снага Мау Мау терористичка, да убија британске држављане, те да је колонијална операција заправо била мисија цивилизовања коју су спроводили агенти цивилизованог света.
Како је „Њујорк тајмс“ написао 1952. године:
„Неизбежно је у нашем времену да бели мисионар буде повезан са омраженим империјализмом. Окрећући се против мисионара, побуна одбацује хришћанство које је мисионар донео. У Африци, то не изгледа као повратак атеизму или агностицизму; то значи повратак паганизму, леопард човеку, ритуалним убиствима, примитивној магији и терору – то је начин на који делује Мау Мау.“
Ова критика може се посматрати и као директан одговор на све већу скептичност афричког народа према улози колонијалне примене хришћанских принципа у заштити онога што су описивали као „људско достојанство“. Африканци су почели да препознају лицемерје колонијалне хришћанске администрације јер су многи од ових мисионара служили као чувари за колонијалну владу, активно се борећи против Кенијаца или користећи бруталне методе за добијање информација од затвореника покрета Мау Мау.
Чланови племена Кикују држани у затворском кампу у Кенији. Британске власти су 3. децембра 1952. године изразиле свеобухватну сумњу да су припадници овог племена део терористичке побуне Мау Мау. © Stroud/Express/Getty Images
„Фанатични, животињски, сатански, варварски, деградирани и немилосрдни“
Године 1952, медији, нарочито новине које су имале широк домет, коришћени су за ширење наратива колонијалних сила, док су афрички медији који нису били у складу са интересима колонијалне владе били забрањени под изговором ванредног стања.
Ако се „фрејминг“ (обликовање, представљање) дефинише као наглашавање одређених аспеката перципиране стварности ради придобијања подршке, британска штампа је пружила савршен амбијент за то. Њихово деловање омогућило је колонијалној влади да контролише дистрибуцију информација на основу два главна наратива: супериорности европске војне машинерије и приказивања белих супрематиста као спасилаца афричког народа од оних који су се борили за слободу, али су означени као терористи, попут покрета Мау Мау.
Британска штампа је писала о „херојским белцима које масакрирају фанатични, животињски, сатански, варварски, деградирани и немилосрдни терористи Мау Мау“.
Затвореници граде брану као део владиног програма 'рехабилитације' за затворенике из покрета Мау Мау у Кенији. © Bristol Archives/Universal Images Group via Getty Images
Овај осећај националистичке реторике био је неопходан за колонијалну администрацију како би придобила подршку у матичној земљи и створила поделе међу колонијама: између оних који су подржавали борбу за ослобођење и оних који су веровали у „колонијалне спаситеље“ као део британске политике „завади па владај“, стратегије која је постала популарна међу колонијалним силама након Берлинске конференције 1884/1885.
Коришћење етикете терористе у 21. веку
Етикета терористе коришћена је против неколико афричких лидера који су желели да се ослободе чврстог стиска колонијализма, као што је Муамер Гадафи, кога су називали „Лудим псом Блиског истока“. Овај назив добио је либијски лидер чији је напор, попут оног Квамеа Нкруме, да уједини афричке земље под валутом Златни динар угрожавао интересе оних који су желели да експлоатишу афричке ресурсе и одрже своју глобалну хегемонију. Председник САД Роналд Реган први је употребио овај назив, изјавивши: „Знамо да овај луди пас Блиског истока има за циљ светску револуцију, муслиманску фундаменталистичку револуцију, усмерену на многе његове сопствене арапске сународнике.“
Гадафијеви напори да уједини афричке земље били су касније засенчени овим наративом, који га је приказивао као терористу против сопственог народа.
Било да се ради о „Лудом псу Блиског истока“, „Хунтама држава Сахела“ или „Касапину из Сирије“, овакве етикете биле су суштински део колонијалних политика из два главна разлога. Прво, у Африци су осигуравале да се Африканци не уједине против главне претње – империјалистичких сила – већ да своју енергију усмере на борбу против својих сународника који су се борили за слободу. Друго, осигуравале су да колонизатори добију подршку међународне заједнице.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
Шта ће се десити са Јужним током? Балканска енергетика под претњом
Трамп прети „наизглед непријатељском“ БРИКС-у
РТ: Британска морнарица заменила „руску“ подморницу за кита који испушта гасове – медији
Трамп обећао да ће „апсолутно“ увести царине ЕУ
РТ: Градоначелник Кијева оптужује тим Зеленског за покушај „узурпације власти”
Најидиотскија и најглупља ствар коју се сада може радити из Русије јесте да се виче и пишти по стандарду да „погани Рокфелер са Западом опет организује обојену револуцију у Србији“ – Јеромонах Игњатије 
Украјинске избеглице у Европи: сложена стварност иза поједностављених наратива 
Шта ће се десити са Јужним током? Балканска енергетика под претњом 
Наследници таме: Следбеници Хитлера у Европи 
Светосавље Српство Спашава