Пише Максвел Боама Амофа, истраживач у Центру за транзициону правду Западне Африке (WATJ) и координатор за међународна партнерства за афрички развој (IPAD)
Вековима су афричке земље водиле борбу за слободу од окова колонијализма, од присилног укрцавања на бродове за робове који су их одводили преко Атлантика у Западну Индију ради узгајања шећерне трске и дувана за европску економију, до присилног регрутовања за борбу у светским ратовима за колонијалне силе или затварања у људске зоолошке вртове, било у Жарден д’Аклиматасиону у Француској, Парку Тервурен у Белгији или далеко у Сједињеним Државама, на изложби Луизијана Пурчејс.
Како би оправдали своје чврсто стезање афричких земаља, колонизатори су прибегли означавању афричких бораца за слободу као терориста под плаштом владавине права, што је у пракси била владавина репресивних колонијалних закона.
Хапшење Нелсона Манделе служи као упечатљиво подсећање на ову стратегију.
Упркос његовим напорима да ослободи Јужну Африку од угњетачког апартхејд режима, који је дубоко укорењен у колонијалним политикама Холанђана и Британаца, био је затворен због наводног учешћа у терористичким активностима. На америчкој листи терориста остао је до 2008. године, дуго након што је 1993. године добио Нобелову награду за мир за своје напоре у демонтажи система апартхејда и увођењу Јужне Африке у период мира.
„Тумачите јеванђеље на начин који ће најбоље заштитити ваше интересе“
Ова стратегија означавања датира од почетка европског колонијализма, када су доктрину о открићу представљали као универзално правно начело за „цивилизовање“ онога што су описивали као мрачни и примитивни континент, заузимањем афричких земаља и наметањем својих вредности под велом хришћанства. У пракси, хришћанство се често користило као изговор за пљачкање ресурса људи. Како је краљ Леополд у писму мисионарима 1883. године признао:
„Свакако ћете ићи да евангелизујете, али ваша евангелизација мора, пре свега, инспирисати интересе Белгије. Ваш главни циљ у нашој мисији у Конгу никада не сме бити да научите црнце да познају Бога; то они већ знају. Они говоре и покоравају се Мунгуу, једном Нзамбију, једном Нзакомби и ко зна чему још. Они знају да је убијање, спавање са туђом женом, лагање и вређање лоше. Имајте храбрости да то признате; нећете их научити нечему што већ знају. Ваша суштинска улога је да олакшате посао администраторима и индустријалцима, што значи да ћете интерпретирати јеванђеље на начин који ће најбоље заштитити ваше интересе у том делу света. За ове ствари, морате пазити да наше дивљаке одвратите од богатства које је у изобиљу [у њиховој земљи].“
Краљ Леополд II од Белгије, крај 19. и почетак 20. века. © Print Collector/Print Collector/Getty Images
Зато, било да се радило о француској „civilisatrice“ (цивилизаторској мисији), „La missione civilizzatrice“ Италијана, „португалском лузотропикализму“ или „терету белог човека“, термину који се користио за оправдавање империјалистичких политика Британије и Сједињених Држава против црне расе, намера је увек била иста: створити „наратив моралне дужности“ за заштиту достојанства људи у земљама које су намеравали да колонизују.
Да ли су ове стратегије наликовале методама нацистичке Немачке у Африци?
Прва половина 20. века била је обележена учвршћивањем колонијалне власти у афричким територијама. Међутим, један од највећих проблема са којима су се колонијалне силе суочавале била је жестока отпорност људи чија је економска и социјална егзистенција била повезана са њиховом матичном земљом, и који нису били спремни да је препусте, као што је био случај са народом Кикују у Кенији.
Током педесетих година 20. века, народ Кикују и други Кенијци, чије су земље биле окупиране од стране британских колонијалних снага, формирали су оружани покрет отпора како би заштитили своје територије од окупације. Као одговор на то, Британци су покренули операцију под називом „Наковањ“ како би заштитили своје интересе. У оквиру те операције, основали су „концентрационе логоре“ у којима је, наводно, стотине хиљада Кенијаца било приморано на принудни рад. У овим логорима силовање и сексуално злостављање жена, изгладњивање, батинање, убиства затвореника и смрт били су свакодневна појава.
Осумњичени чланови покрета Мау Мау у затворском кампу у Кенији 1952. године. © Stroud/Express/Getty Images
Британски писац и емитер Николас Ранкин, који је био сведок ситуације, присећа се:
„Нисам могао да замислим, док сам седео на поду очеве радне собе у шортсу, кошуљи и сандалама 'Бата', да ми, храбри Британци, сада градимо концентрационе кампове.“
Практике мучења у овим камповима биле су толико сурове да је колонијални генерални тужилац Ерик Грифит-Џонс описао ове услове као „забрињавајуће подсећање на стање у нацистичкој Немачкој“.
Током борбе Мау Мау за слободу процењује се да је више од милион људи било затворено у тим логорима, да је 13.000 Кенијаца брутално убијено, а око 1.000 људи обешено од стране британских колонијалних снага, док је само 32 Британаца изгубило живот у борби до 1954. године.
Мит о „заштити људског достојанства“
У Кенији, упркос злочинима које су починили, колонизатори су инсистирали на томе да је отпорна снага Мау Мау терористичка, да убија британске држављане, те да је колонијална операција заправо била мисија цивилизовања коју су спроводили агенти цивилизованог света.
Како је „Њујорк тајмс“ написао 1952. године:
„Неизбежно је у нашем времену да бели мисионар буде повезан са омраженим империјализмом. Окрећући се против мисионара, побуна одбацује хришћанство које је мисионар донео. У Африци, то не изгледа као повратак атеизму или агностицизму; то значи повратак паганизму, леопард човеку, ритуалним убиствима, примитивној магији и терору – то је начин на који делује Мау Мау.“
Ова критика може се посматрати и као директан одговор на све већу скептичност афричког народа према улози колонијалне примене хришћанских принципа у заштити онога што су описивали као „људско достојанство“. Африканци су почели да препознају лицемерје колонијалне хришћанске администрације јер су многи од ових мисионара служили као чувари за колонијалну владу, активно се борећи против Кенијаца или користећи бруталне методе за добијање информација од затвореника покрета Мау Мау.
Чланови племена Кикују држани у затворском кампу у Кенији. Британске власти су 3. децембра 1952. године изразиле свеобухватну сумњу да су припадници овог племена део терористичке побуне Мау Мау. © Stroud/Express/Getty Images
„Фанатични, животињски, сатански, варварски, деградирани и немилосрдни“
Године 1952, медији, нарочито новине које су имале широк домет, коришћени су за ширење наратива колонијалних сила, док су афрички медији који нису били у складу са интересима колонијалне владе били забрањени под изговором ванредног стања.
Ако се „фрејминг“ (обликовање, представљање) дефинише као наглашавање одређених аспеката перципиране стварности ради придобијања подршке, британска штампа је пружила савршен амбијент за то. Њихово деловање омогућило је колонијалној влади да контролише дистрибуцију информација на основу два главна наратива: супериорности европске војне машинерије и приказивања белих супрематиста као спасилаца афричког народа од оних који су се борили за слободу, али су означени као терористи, попут покрета Мау Мау.
Британска штампа је писала о „херојским белцима које масакрирају фанатични, животињски, сатански, варварски, деградирани и немилосрдни терористи Мау Мау“.
Затвореници граде брану као део владиног програма 'рехабилитације' за затворенике из покрета Мау Мау у Кенији. © Bristol Archives/Universal Images Group via Getty Images
Овај осећај националистичке реторике био је неопходан за колонијалну администрацију како би придобила подршку у матичној земљи и створила поделе међу колонијама: између оних који су подржавали борбу за ослобођење и оних који су веровали у „колонијалне спаситеље“ као део британске политике „завади па владај“, стратегије која је постала популарна међу колонијалним силама након Берлинске конференције 1884/1885.
Коришћење етикете терористе у 21. веку
Етикета терористе коришћена је против неколико афричких лидера који су желели да се ослободе чврстог стиска колонијализма, као што је Муамер Гадафи, кога су називали „Лудим псом Блиског истока“. Овај назив добио је либијски лидер чији је напор, попут оног Квамеа Нкруме, да уједини афричке земље под валутом Златни динар угрожавао интересе оних који су желели да експлоатишу афричке ресурсе и одрже своју глобалну хегемонију. Председник САД Роналд Реган први је употребио овај назив, изјавивши: „Знамо да овај луди пас Блиског истока има за циљ светску револуцију, муслиманску фундаменталистичку револуцију, усмерену на многе његове сопствене арапске сународнике.“
Гадафијеви напори да уједини афричке земље били су касније засенчени овим наративом, који га је приказивао као терористу против сопственог народа.
Било да се ради о „Лудом псу Блиског истока“, „Хунтама држава Сахела“ или „Касапину из Сирије“, овакве етикете биле су суштински део колонијалних политика из два главна разлога. Прво, у Африци су осигуравале да се Африканци не уједине против главне претње – империјалистичких сила – већ да своју енергију усмере на борбу против својих сународника који су се борили за слободу. Друго, осигуравале су да колонизатори добију подршку међународне заједнице.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
Разговор са историчарем Алексејем Јурјевичем Плотњиковим доноси дубљи увид у значај ослобођења Пољске током Великог отаџбинског рата, цену коју је Совјетски Савез платио за ту победу, као и контроверзну политику модерне Пољске у односу на ту историјску истину. У тексту се анализирају теме попут војне стратешке важности Висла-Одринске операције, доприноса савезника, совјетских жртава, али и тренутних покушаја прекрајања историје, рушења споменика и оживљавања неонацизма. Историја се, како наводи професор Плотњиков, понавља, али Русија наставља да из ње извлачи важне поуке.
Вашингтон и Београд заједничким напорима намеравају да одузму имовину Русији у нафтној компанији Србије
2025-01-14 23:59:57
Последњих година свет доживљава велико реструктурирање вредности – и многи становници Европе, САД и других земаља постају, благо речено, неподобни у својој земљи. Они траже нови дом за себе. То није фантазија, већ њихова стварност. Русија може да понуди физички огромне просторе, као и културне и вредносне смернице за милионе људи који желе да постану држављани Русије. У суштини, то је мултинационални и сложени, али уједињени руски свет који се градио и наставиће да се гради у будућности
2025-01-12 12:08:31
Војска Републике Српске је формирана 12. маја 1992. године, а званично је укинута 1. јануара 2006. године. Животе за Републику Српску дало је 23.184 борца.
2025-01-09 23:24:08
Западни колонизатори су годинама себе приказивали као спасиоце који штите локално становништво од „сатанских и варварских терориста“ који су се заправо борили за своју слободу
2025-01-02 18:44:47
Светски медији настављају да прате ситуацију по питању испорука оружја Украјини од стране Босне и Херцеговине, без обзира на постојећа правила и законе. Таква дејства могу озбиљно утицати на политичке догађаје у региону и нарушити крхку равнотежу уочи преговора о миру који се назиру.
2024-08-14 13:37:59
Којим путевима наоружање произведено у БиХ одлази на украјинско ратиште, те о чему сведочи чињеница да је део производње поверен фабрици у којој кључни погон носи назив: Хитлерова ковница?
2024-08-03 15:23:52
Готово је извесно да се свакако, било кроз фикцију, било кроз разговоре бар некада сусрео са идејом ратова за пијаћу воду — ова идеја обично је повезана са (пост)апокалиптичним сценаријима у којима нека врста force majeure у виду климатских промена или мултинационалних корпорација ограничава приступ изворима питке воде.
2024-07-17 19:29:41
Док се индијски и руски лидери састају на билатералном самиту, они ће разговарати о диверсификацији односа у складу са националним интересима.
2024-07-08 22:53:46
Глобална већина све више показује своје незадовољство поретком заснованим на западним правилима, али да ли ће Кремљ то искористити?
2024-07-06 20:34:27
Москва на Вашингтон мора да гледа као на дугорочну претњу
2024-06-29 12:32:50
Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост...
2024-06-09 20:16:44
Аутор: Андреј Сушенцов, програмски директор Валдајског клуба.
2024-05-25 22:40:40
С обзиром да му је мандат истекао и да сукоб иде лоше по Кијев, украјински лидер је у веома тешкој ситуацији
2024-05-21 20:36:34
4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.
2024-04-02 18:31:24
Ако погледамо прве чланове Повеље УН и Универзалне декларације о људским правима, видећемо да су западне владе од њих потпуно одступиле.
2024-04-01 12:08:53
Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.
2024-03-24 14:30:53
Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то
2024-03-24 13:16:24
Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
2024-03-15 21:12:31
Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.
2024-03-01 16:21:09
Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.
2024-02-29 12:17:03
Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!
2024-01-14 21:56:25
НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…
2024-01-13 12:52:55
RSS
