РТ: Зашто би битка за „стратешки неважан“ град могла да одлучи о исходу украјинског сукоба: Сергеј Полетаев

У очекивању украјинске контраофанзиве, Москва се суочава са кључним стратешким избором

 

Од почетка године украјински фронт је обавијен варљивом тишином. Разни инсајдери и анонимни извори предвиђали су претећу офанзиву великих размера руских оружаних снага. Прво се очекивало око Нове године, затим се очекивало почетком фебруара, а опет око 24. фебруара – годишњице руског напада, прошле године. Дани су долазили и пролазили, али ништа се није догодило.

С обзиром на важност јужног правца фронта, Оружане снаге Русије ће или одржати одбрану или ће контранападима пресећи могући продор Украјине. За то су потребне одговарајуће снаге, гранате и опрема, као и претходна припрема.





Намјере Русије су прилично озбиљне. То се види из његовог циља да заузме град Угледар  – тврђаву у зони могућег продора АФУ. Имати Угледар под руском контролом је важно јер би то створило претњу за јединице које напредују. Слична офанзива је изведена на западном делу фронта у Запорожју, северно од Василевке. Оружане снаге Руске Федерације су у јануару заузеле тамо неколико малих градова. Као што се види из озбиљног рада на изградњи одбрамбених линија, Русија се неће тако лако повући из Мелитопоља и Бердјанска као што је повукла из Изијума или Херсона. Овог пута, улози су превисоки.

На северном и централном делу фронта воде се борбе на више линија.

Руска армија је последњих недеља била успешна у области Кременне и успела је да напредује шест-седам километара (добар показатељ за статичну линију фронта) ка граду Лиману, у који се повукла од прошлог октобра. Лиман се налази на територији Доњецке Народне Републике, тако да би Русија у сваком случају морала да га заузме, јер се тврди да је територија Москве. Међутим, подручје пробоја руске војске овде је релативно уско и то га чини рањивим за нападе са бока.

Борбе за предграђе града Доњецка, које се воде од почетка војне офанзиве, коначно су почеле да дају плодове. Последњих недеља, руске оружане снаге су делимично опколиле Авдејевку. Ово место је посебно важно јер су АФУ са овог места већ четири године вршиле нападе на Доњецк. Да би се зауставило стално гранатирање града из цевне артиљерије и ракетних бацача „Град“, линија фронта мора бити удаљена најмање неколико десетина километара од Доњецка.

Очигледно, овај напредак је постао могућ због битака за Артјомовск (Бахмут) које су помогле да се украјинске снаге исцрпе. Сам по себи, Артјомовск нема стратешки значај – то је само један од многих градова у Донбасу које још треба заузети. Зато је у извесном смислу Москва одлучила да овај мукотрпан, прљав и крвав посао „извери на спољне сараднике“.

Сектор Попаснаја – Соледар – Артјомовск првобитно је био додељен јединици Вагнер , на чијем је челу био Евгениј Пригожин. Све битке захтевају залихе, које се борцима обезбеђују на основу прелиминарног планирања. Када је Вагнер група била успешна у борби, па чак и премашила очекивања, тај замах је морао бити подржан. Међутим, Вагнер то није могао да уради сам – група нема довољно резерви и добија залихе од руског Министарства одбране.

Ово питање је било узрок недавног сукоба између Вагнер групе и званичника. Овај последњи је у суштини рекао: извините, али наше гранате и појачање су ограничени и потребни су на тој и таквој локацији; дајемо вам све што смо договорили, али не можемо вам дати више. Образложење је сасвим логично, поготово ако је тачно да Генералштаб гомила резерве на југу. Међутим, изношењем скандала у јавност, Пригожин је коначно добио оно што је желео, како у погледу неопходних залиха, тако и у погледу бочног појачања.

За Кијев ни Артјомовск нема посебан стратешки значај. Граничи се са агломерацијом Славјанск-Краматорск која је много већа, утврђенија и налази се на брду. До сада није било речи о било каквим биткама тамо.

Међутим, Кијев је убеђен да не може да преда непријатељу ни педаљ земље – успех његове ратне пропаганде, текуће војне испоруке са Запада и на крају власт Зеленског зависе од тога.

Дакле, Оружане снаге Украјине настављају бесмислену (војно гледано) одбрану Артјомовска.

Међутим, како се све више снага и опреме повлачи у Артјомовск, ситуација око њега се мења – сектор постаје стратешки само због свог обима. Ако је, како неки извори кажу, АФУ заиста повукла десетине хиљада људи у то подручје и спремају контраофанзиву, то више није само Пригожинов проблем, или изазов заузимања једног града. Ако Вагнерова група буде опкољена, линије фронта би могле да се сруше на десетине километара и резултирају дубоким продором АФУ на исток.

Руски генералштаб и врховна команда сада се суочавају са тешком одлуком: да ли да појачају Артјомовск и тако ослабе јужни фронт (који је много значајнији), или обрнуто? Да ли ће АФУ потпуно одустати од јужне офанзиве у корист Артјомовска или ће искористити руско пребацивање снага и пробити се до Азовског мора? А шта ако непријатељ има довољно снаге за две стратешке офанзиве? На крају крајева, они су ти који бирају време и место напада и тако имају шансу да на малом простору скупе надмоћне снаге.

 

Исход кампање – а можда и читавог сукоба – зависи од оваквих избора.

Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.

Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti

Анализе

Литијумска позадина украјинског рата

Аутор: Зоран Чворовић за Нови Стандард

Испоруке оружја из Босне и Херцеговине – коме је то угодно?

Светски медији настављају да прате ситуацију по питању испорука оружја Украјини од стране Босне и Херцеговине, без обзира на постојећа правила и законе. Таква дејства могу озбиљно утицати на политичке догађаје у региону и нарушити крхку равнотежу уочи преговора о миру који се назиру.

2024-08-14 13:37:59

Челични ритам творница оружја

Којим путевима наоружање произведено у БиХ одлази на украјинско ратиште, те о чему сведочи чињеница да је део производње поверен фабрици у којој кључни погон носи назив: Хитлерова ковница?

2024-08-03 15:23:52

Геополитика долине Нила — О израњајућој кризи у североисточној Африци

Готово је извесно да се свакако, било кроз фикцију, било кроз разговоре бар некада сусрео са идејом ратова за пијаћу воду — ова идеја обично је повезана са (пост)апокалиптичним сценаријима у којима нека врста force majeure у виду климатских промена или мултинационалних корпорација ограничава приступ изворима питке воде.

2024-07-17 19:29:41

"Ниједна тема није забрањена": Објашњење Модијеве посете Москви

Док се индијски и руски лидери састају на билатералном самиту, они ће разговарати о диверсификацији односа у складу са националним интересима.

2024-07-08 22:53:46

Московски пакт: Хоће ли Русија ујединити разједињени свет?

Глобална већина све више показује своје незадовољство поретком заснованим на западним правилима, али да ли ће Кремљ то искористити?

2024-07-06 20:34:27

Сукоб Русије и САД ће надживети украјинску кризу

Москва на Вашингтон мора да гледа као на дугорочну претњу

2024-06-29 12:32:50

Владимир Кршљанин: Српско-руско братство је наш императив

Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост...

2024-06-09 20:16:44

Европа бледи и постаје „изгубљени континент“

Аутор: Андреј Сушенцов, програмски директор Валдајског клуба.

2024-05-25 22:40:40

Владимир Зеленски: Нема мандата, нема избора. И шта сад?

С обзиром да му је мандат истекао и да сукоб иде лоше по Кијев, украјински лидер је у веома тешкој ситуацији

2024-05-21 20:36:34

Николај Патрушев о 75 година НАТО и 25 година од агресије на СРЈ: Крвава историја

4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.

2024-04-02 18:31:24

Владимир Кршљанин: У рату за мир, Србија 1999. није поражена, а Русија данас побеђује

Ако погледамо прве чланове Повеље УН и Универзалне декларације о људским правима, видећемо да су западне владе од њих потпуно одступиле.

2024-04-01 12:08:53

„Наставићемо да убијамо Русе“: ко стоји иза терористичког напада у Москви

Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.

2024-03-24 14:30:53

Дмитриј Тренин: Време је да Русија да нуклеарни подсетник Западу

Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то

2024-03-24 13:16:24

Ђуро Билбија: Тачку ће ставити победа Русије – Братство

Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?

2024-03-15 21:12:31

Српски генерали о томе шта нам је потребно у војној сарадњи са Русијом — Братство

Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.

2024-03-01 16:21:09

Шта се дешава у Малију, Буркини Фасо и Нигеру?

Ситуација за фебруар 2024.

2024-03-01 16:16:28

Професор Ивањиков: Свет иде ка све већој слободи, Косово ће бити враћено у Србију – Братство

Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.

2024-02-29 12:17:03

Биџа: Природно је да се окренемо Русији, бићемо богатији и сигурнији – Братство

Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!

2024-01-14 21:56:25

Адмирал Бошко Антић: Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој – Братство

НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…

2024-01-13 12:52:55

Борис Над: Српско-руски односи јачају, упркос галами са Запада - Братство

Саговорник портала Братство је Борис Над, српски писац и мислилац. Стални је сарадник многих домаћих и иностраних часописа и сајтова. Објавио је двадесетак књига прозе, есеја и поезије.

2024-01-07 20:47:01

Владимир Кршљанин: Божићни српско-руски путоказ

Србија мора наставити да гради братско савезништво и јединство са Русијом, челично пријатељство са Кином и сарадњу са свим земљама, које поштују њен суверенитет и територијални интегритет.

2023-12-31 21:36:32

Стручњаци: Обнова вежби са НАТО, да ли и са Русијом? Треба нам нови свет што пре

Председник Србије Александар Вучић је после сусрета са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом најавио да ће Србија обновити заједничке војне вежбe са НАТО и другим партнерима.

2023-12-21 16:03:08

Стручњаци: Шта на Балкан доноси Русија, а шта НАТО

У припремама последњег самита НАТО о Западном Балкану, генерални секретар организације, Јенс Столтенберг, оптужио је Русију за „ширење дезинформација, дестабилизацију и подривање Балкана“ и посебно истакао „сецесионистичку реторику која раздире БиХ“. Портпарол руског МИП Марија Захарова, реаговала је без афекта – просто подсетивши да је НАТО тај чија је појава на Балкану „увек праћена погибијом људи и ратним злочинима“.

2023-12-13 13:59:25

Завршница: Како ће Украјина гледати на свој пораз?

Све је готово осим повика за Зеленског и његове следбенике, па каква ће бити реакција у Кијеву и шире?

2023-12-05 17:19:44