Ирски и британски новинар Роберт Фиск (1946-2020) био је један од највећих новинарски репортера у последњих пет деценија. Извештавао је о грађанским и другим тешким ратовима на Блиском Истоку и шире - у Ираку, Сирији, Авганистану, Босни, Косову, Израелу и окупираним територијама, Северној Ирској, Алжиру и Либану, где је од Бејрута направио своју базу. Фиск је умро 2. новембра прошле године у Даблину у 74. години. И иза себе је оставио огромно новинарско дело и велику празнину међу познаваоцима Блиског истока и „Великог Блиског истока" који укључује и Балкан.
У већини ратова Фиск је заузимао неконвенционално становиште које је, иако је био дописник The Independenta, било против „главног тока" светских медија и које је у некролозима посвећеним њему називано „контроверзним". „Мислим да је дужност страног дописника да буде неутралан и непристрасан и на страни оних који трпе, ма ко они били", говорио је Фиск, полазећи при томе од односа снага, али и личне одбојности према клишеима новинара који су издалека писали о догађајима. Он је сматрао да је заблуда да новинари могу да буду објективни и наводио је да је праћење центара моћи првенствени задатак новинарства.
„Не можете се приближити истини, а да нисте тамо где су догађаји", рекао је у документарном филму о његовом раду Ово није филм (This Is Not A Movie) из 2019. године. Током скоро пет деценија - последње три радећи за The Independent - Фиск је несумњиво био „тамо".
Радо је на својим предавањима цитирао речи из интервјуа с покојним муфтијом београдским Хамдијом Јусуфспахићем, о ограниченој вредности употребе силе: „Морате веровати и у нешто друго. Нико није на врху веома дуго. Што сте већи, брже падате - нарочито када су почињена неморална дела. Када је Нерон дошао на власт у Риму, Рим је пао. Нација не остаје на врху много дуго."
Из другог угла
Роберта Фиска срео сам три пута у Каиру. Он је био трећи од укупно пет новинара који су интервјуисали Осаму бин Ладена, а с којима сам разговарао. Друга двојица су новинар пакистанске телевизије GEO Хамид Мир, и новинар CNN-а Питер Арнет.
Фиск је интервјуисао Осаму бин Ладена три пута, исто као и Хамид Мир. Фискови интервјуи објављени су у Индепенденту 6. децембра 1993, 10. јула 1996. и 22. марта 1997. Први интервју с Бин Ладеном био је и први интервју икада дат једном западном новинару, а удесио му га је брутално убијени саудијски новинар Гамал Кашоги, кога сам срео с Фиском у Каиру. У другом интервјуу учествовао је Абу Мусаб Ал Сури, идеолог који је џихад учинио глобалним.
Већину времена на Балкану провео је са својом бившом супругом Ларом Марлоу, која је сада дописница Irish timesа из Париза. Она је о Фиску рекла: „Када је Роберт 1999. године из Београда покривао НАТО бомбардовање Србије, оптужен је за подршку Слободану Милошевићу. Када се четири године касније успротивио англоамеричкој инвазији на Ирак, његови непријатељи су рекли да је он 'лудак Садама Хусеина'. Његово извештавање о сиријском грађанском рату од 2011. године наљутило је оне који су тврдили да је он апологета Башара ал Асада. Многи у Европи и САД су на почетку рата идеализовали сиријске побуњенике, Роберт је имао нијансиранију визију. Показало се да је у праву када су се многи побуњеници придружили џихадистичким покретима."
Зграда РТС-а
Дан после бомбардовања РТС-а, 23. априла, Роберт Фиск је објавио текст „War In The Balkans: 'Once you kill people because you don't like what they say, you change the rules of war'" („Рат на Балкану: Jедном када убијете људе зато што вам се не свиђа шта они говоре, променили сте правила ратовања"), у којем је први међу новинарима најоштрије осудио бомбардовање РТС-а.
„Сви смо се питали колико ће времена проћи док НАТО не одлучи да се Радио Телевизија Србије придружи листи 'војних' циљева", навео је Фиск. Све то, међутим, није оправдало одлуку да се убију они који су дежурали ноћу у студијима. „Тада су објашњења потекла са прославе НАТО рођендана у Вашингтону (24. априла 1999, 50 година од оснивања НАТО, прим.), да је српска 'пропагандна машина' продужавала рат. Чудим се. Чини ми се да се сећам да је хрватска телевизија обилно ширила мржњу када је етнички чистила 170.000 Срба из Хрватске 1995. године. Али нисмо бомбардовали Загреб. А када су момци председника Фрање Туђмана масакрирали Србе и Муслимане у Босни, нисмо бомбардовали његову резиденцију. Да ли је стварни грех српске телевизије била емитовање филма о НАТО-вом масакру избеглица косовских Албанаца прошле недеље, убиства за која је НАТО био приморан да призна да су била грешка", запитао је Фиск.
Он је окривио CNN за саучесништво у бомбардовању РТС-а, јер су два дана раније дописници и особље CNN-а добили инструкцију да напусте зграду РТС-а, што су они и учинили, позивајући колеге на опроштај уз кафу и сок од поморанџе, на којем је био и Фиск.
Колатерална штета
Анализирајући почетком јула 1999. понашање медија, Фиск показује како су, уз ретке изузетке, извештачи напустили свако стајалиште објективности и некритички усвојили службено образложење рата. „Углавном су се заразили антисрпском хистеријом званичника САД-а, Британије и НАТО-а, и покушали су да оправдају бомбардовање извештавањем узимајући НАТО пропаганду као чињеницу и прихватањем као несумњивих изјава портпарола НАТО-а Џејмија Шеја, председника Клинтона и премијера Блера", написао је Фиск.
Ту је навео пример новинара CNN-а у Београду који је „запањио једног од својих енглеских колега након што је НАТО бомбардовао уски друмски мост у југословенском градићу Варварину, убивши на десетине цивила, од којих су многи пали у реку Мораву. 'То ће их научити да не стоје на мостовима', урлао је".
Фиск примећује: „Ово наравно није био језик којим се он служио у програму, где је извештај CNN-а о убиствима на мосту праћен примедбом да је било 'цивилних жртава' - а све то када је тим CNN-а био тамо и снимао обезглављени леш локалног свештеника".
Покушај убиства Александра Вучића
По његовој оцени „сарадња главних медија са НАТО бомбардовањем превазишла је непоштену и неетичку новинарску праксу". На крају чланка он је сугерисао да су CNN и емисија „Larri King Live" ове мреже, можда били саучесници у покушају атентата на тадашњег српског министра информисања Александра Вучића.
Фиск је написао: „Два дана пре него што је НАТО бомбардовао седиште српске телевизије у Београду, CNN је из седишта у Атланти добио дојаву да ће зграда бити уништена. Речено им је да одмах уклоне своје објекте из просторија, што су и учинили. Дан касније, српски министар информисања Александар Вучић примио је из САД-а факсом позив из емисије „Larri King Live" да се појави на CNN-у. Желели су га у етеру у 2:30 ујутру 23. априла и тражили су од њега да пола сата раније дође на српску телевизију ради шминкања. Вучић је закаснио - што је за њега било добро пошто су НАТО пројектили дигли зграду у ваздух шест минута после два. Први је експлодирао у шминкерници у којој је млади српски асистент изгорео на смрт. CNN све ово назива случајношћу, рекавши да емисија Ларија Кинга, коју је организовало одељење за забаву, није знала за упутства одељења за вести својим људима да напусте зграду РТС-а."
Нивои истинитости
Само два дана након овог текста Фиск се нашао на удару групе британских медија. Хенри Портер из Обсервера, једног од листова који су најватреније подржавали рат, одговорио је на Фисков чланак, оптужујући га за све и свашта. Портер тврди да је Фиску „несумњиво помагала српска власт" и да је писао извештаје о рату „преломљене кроз сочиво српског интереса".
Портер је признао да је „међу уредницима и извештачима постојала готово универзална забринутост због нивоа истинитости НАТО брифинга", и да постоји добар разлог за закључак да је „алијанса била спремна на готово расистички крсташки рат против Срба". То га, међутим, не спречава да се упусти у мало сопственог антисрпског расизма, напомињући да су Фиска неке од његових колега прозвали 'Фисковић' због његовог извештавања.
Портер је био огорчен због чињенице да Фиск „изгледа да верује" да је „НАТО мотивисан урођеним империјалистичким тенденцијама", али још неиздрживија је била Фискова одлука да скрене пажњу јавности на спор у медијима.
Медији који су пратили ову расправу закључили су тада да „напад на Фиска указује на то да је његово излагање жалосним перформансама новинарске професије погодило право у живац, а посебно су његова открића у вези са улогом CNN-а у бомбардовању српског ТВ центра изазвала значајну забринутост на високим местима".
Пропагандни рат
У тексту „Пропагандни рат" објављеном 23. новембра 1999. у Индепенденту, Фиск наводи: „Ја знам која би игра требало да се игра: Срби су починили сва зла и тако да се оправда бомбардовање или 'рат вредности', како га је описао Тони Блер".
За новинаре на дневним брифинзима у НАТО штабу, Фиск је говорио да они играју улогу „оваца" који нису питали Џејмија Шеја о тврдњама да је уништена Трећа армија, или да добију било који коментар о именовању „главног чистача Срба из Крајине Агима Чекуа" за албанског команданта. „НАТО тврдње о војној победи биле су голе лажи јер је уништено само 13 тенкова. Сви медији требало је само да буду гласноговорници НАТО генерала", упозоравао је Фиск.
„Много озбиљније", рекао је, „било је то што је мало ко доводио у питање моралност НАТО бомбардовања српске телевизије у Београду", поново наводећи понашање CNN-а и позив тадашњем српском министру информисања Александру Вучићу да гостује у емисији „Larri King Live" у раним јутарњим сатима. CNN каже да је све ово била случајност", написао је Фиск.
Осиромашени уранијум
Фиск је ту покренуо и сада контроверзну тему последица бомбардовања осиромашеним уранијумом. „Када сам отишао у Брисел да питам НАТО генерале на дневном прес брифингу о коришћењу осиромашеног уранијума (за који се показало да је у Ираку довео до масовног обољевања од рака), генерал је то потврдио и његов одговор је емитован у дирекнтом преносу. Али, када је CNN извештавао са ове прес конференције за касније емитовање, моје питање и генералов одговор мистериозно су нестали са траке", написао је Фиск.
„Постојала је и 'шема' коју смо чули током рата: ако је НАТО убио невине, учинио је то случајно; ако је Србија убила невине, то је намерно учинила. Постоје два проблема са овим инфантилним аргументом", забележио је Фиск: „Први је та што су НАТО напади на Југославију постали толико неселективни да је пред крај било готово немогуће веровати да су ваздухопловне снаге које су непрестано погађале болнице, мостове, железнички воз, два аутобуса, сеоски мост пијачног дана и бројна стамбена насеља, као и празне касарне и рафинерије нафте, нису намерно гађали цивиле у свом очајању да окончају рат. Ако су српски цивили случајно убијени, чини ли то њихову смрт мање болном или прихватљивијом? Ако рат није требало да се води, смрт која је положена на врата НАТО-а заиста је тешка. А они новинари који су извештавали из унутрашњости Југославије далеко од тога да су били алат било чије 'машине лажи', пружали су болан, али неопходан приказ онога што ми - ми, НАТО, наша западна цивилизација - радимо Србима".
Паритет жртве
Фиск је једностраности и затварање очију према злоделима само једне стране у сукобу осудио још у време напада хрватске војске на српско становништво у Хрватској. Он је у Индепенденту навео поверљиву процену Европске уније из Крајине 1995. године: „Докази о зверствима: у просеку шест лешева дневно... углавном су старци. Многима је пуцано у потиљак или им је пререзано грло, другима је унакажено лице.... Бескрајни хрватски позиви за повратак Срба, гаранције грађанских права и имовинских права итд.... ширили су се са свих нивоа ... Међутим, српски домови и земље ... и даље се пале и пљачкају. Супротно службеним изјавама које за бег Срба криве неконтролисане елементе, злочине су починили хрватска војска, хрватска полиција и хрватски цивили. Није било примећених покушаја да се то заустави, а индиције упућују на политику 'спаљене земље'".
Био је огорчен нападом који је дошао од новинара Irish Timesа који га је оптужио да ствара „паритет жртве". „То је детињаст, али и опасан израз - јер сам почетком јуна тачно предвидео да су „прво косовске Албанце Срби етнички очистили. А за неколико дана - највише две недеље - НАТО и његови албански савезници етнички ће да очисте Србе. Осим што је цитат извађен из контекста, мој стварни грех је био што сам био у праву."
„Готово целокупно српско становништво од тада је побегло са Косова, заједно са више од половине ромског становништва. А српски цивили које сам видео згужване у својим породичним аутомобилима или како чуче у сузама на пољопривредним колима, били су подједнако невини као и Албанци, тако сурово избачени из своје земље два месеца раније. Али то што су ове нове избеглице били Срби било је довољно да 'врате' за њихову 'жртву'. Размишљао сам о Немцима из Судета и о источним територијама Немачке на крају Другог светског рата. Нисмо бринули о њима. Добро им иде, рекли смо. А сада смо заузети бестијализацијом читавог народа - Срба...", закључио је Фиск.
Извор:Драган Бисенић, РТС ОКО
Разговор са историчарем Алексејем Јурјевичем Плотњиковим доноси дубљи увид у значај ослобођења Пољске током Великог отаџбинског рата, цену коју је Совјетски Савез платио за ту победу, као и контроверзну политику модерне Пољске у односу на ту историјску истину. У тексту се анализирају теме попут војне стратешке важности Висла-Одринске операције, доприноса савезника, совјетских жртава, али и тренутних покушаја прекрајања историје, рушења споменика и оживљавања неонацизма. Историја се, како наводи професор Плотњиков, понавља, али Русија наставља да из ње извлачи важне поуке.
Вашингтон и Београд заједничким напорима намеравају да одузму имовину Русији у нафтној компанији Србије
2025-01-14 23:59:57
Последњих година свет доживљава велико реструктурирање вредности – и многи становници Европе, САД и других земаља постају, благо речено, неподобни у својој земљи. Они траже нови дом за себе. То није фантазија, већ њихова стварност. Русија може да понуди физички огромне просторе, као и културне и вредносне смернице за милионе људи који желе да постану држављани Русије. У суштини, то је мултинационални и сложени, али уједињени руски свет који се градио и наставиће да се гради у будућности
2025-01-12 12:08:31
Војска Републике Српске је формирана 12. маја 1992. године, а званично је укинута 1. јануара 2006. године. Животе за Републику Српску дало је 23.184 борца.
2025-01-09 23:24:08
Западни колонизатори су годинама себе приказивали као спасиоце који штите локално становништво од „сатанских и варварских терориста“ који су се заправо борили за своју слободу
2025-01-02 18:44:47
Светски медији настављају да прате ситуацију по питању испорука оружја Украјини од стране Босне и Херцеговине, без обзира на постојећа правила и законе. Таква дејства могу озбиљно утицати на политичке догађаје у региону и нарушити крхку равнотежу уочи преговора о миру који се назиру.
2024-08-14 13:37:59
Којим путевима наоружање произведено у БиХ одлази на украјинско ратиште, те о чему сведочи чињеница да је део производње поверен фабрици у којој кључни погон носи назив: Хитлерова ковница?
2024-08-03 15:23:52
Готово је извесно да се свакако, било кроз фикцију, било кроз разговоре бар некада сусрео са идејом ратова за пијаћу воду — ова идеја обично је повезана са (пост)апокалиптичним сценаријима у којима нека врста force majeure у виду климатских промена или мултинационалних корпорација ограничава приступ изворима питке воде.
2024-07-17 19:29:41
Док се индијски и руски лидери састају на билатералном самиту, они ће разговарати о диверсификацији односа у складу са националним интересима.
2024-07-08 22:53:46
Глобална већина све више показује своје незадовољство поретком заснованим на западним правилима, али да ли ће Кремљ то искористити?
2024-07-06 20:34:27
Москва на Вашингтон мора да гледа као на дугорочну претњу
2024-06-29 12:32:50
Срби и Руси су у духовном, културном, генетском и историјском смислу изузетно блиски народи. Њихова блискост...
2024-06-09 20:16:44
Аутор: Андреј Сушенцов, програмски директор Валдајског клуба.
2024-05-25 22:40:40
С обзиром да му је мандат истекао и да сукоб иде лоше по Кијев, украјински лидер је у веома тешкој ситуацији
2024-05-21 20:36:34
4. априла се навршава 75 година од оснивања Северноатлантског савеза – НАТО. Секретар Савета безбедности Русије Николај Патрушев говорио је за аиф.ру о улози овог савеза у светској политици и о томе како је његов главни циљ постало „обуздавање“ Русије.
2024-04-02 18:31:24
Ако погледамо прве чланове Повеље УН и Универзалне декларације о људским правима, видећемо да су западне владе од њих потпуно одступиле.
2024-04-01 12:08:53
Чак и пре објављивања било каквих резултата истраге, западни медији су почели да извештавају да је терористичка организација Исламска Држава (ИСИЛ) одговорна за масовно убиство. Званични представници Беле куће су један по један изјавили да „нема сведочења о учешћи Украјине“, иако у том тренутку још није било целе слике о томе шта се догодило.
2024-03-24 14:30:53
Вашингтон води прокси рат у покушају да нанесе „стратешки пораз“ Москви и потребан је оштрији одговор на то
2024-03-24 13:16:24
Братство: У сусрет црном датуму – 24. марту, када ће се цивилизовани свет осврнути на злочин колективног Запада над српским живљем на Балкану – БРАТСТВО корача гледајући и у прошлост и у будућност. Поводом 25. годишњице од НАТО агресије, желимо да наши читаоци правилно виде да ли је рат НАТО против Срба и Православља део историје – било, па прошло! Или је жив и води се свим средствима која су му на располагању у свету који се мења?
2024-03-15 21:12:31
Навршило се месец дана од последњег састанка руског амбасадора у Београду Александра Боцан Харченка и српског министра одбране Милоша Вучевића. „Братство“ у серији интервјуа са еминентним саговорницима, већ неколико месеци уназад, поставља питање како унапредити сарадњу Србије и Русије док траје окршај Запада и Русије и док је Београд под сталним притиском да се у спољној политици усагласи са циљевима Запада. Поводом питања конкретно војне сарадње, своје процене дају три експерта – генерали Митар Ковач, Божидар Форца и Лука Кастратовић. Они објашњавају шта нам је од Русије неопходно да добијемо у оквиру војне сарадње и говоре о политици као одлучујућем фактору.
2024-03-01 16:21:09
Косово и Метохија је српско питање, али се оно не тиче само Србије, него целог Православља и уверен сам да ће суверенитет Србије на том делу територије опет бити потпун – истакао је у разговору за Братство Иван Андрејевич Ивањиков, доктор правних и политичких наука, професор Сверуског државног универзитета правде.
2024-02-29 12:17:03
Руси су нам једини историјски пријатељи. Долазили су да нас ослободе и врате нам мир. Запад је за нас извор зла, највише Енглеска. За Запад су нас везали неморални људи. Русија је већа од целе Европе, а уз њу су и Кина и Индија. Природно је да се окренемо Русији, Србија би имала више него сада. Западни коров је пустио много корења, треба нам воље, знања и времена да се њих ослободимо. Чека нас место у ШОС и БРИКС, а наш опоравак би био веома брз. Требају нам Уговор и пријатељству и сарадњи са Русијом и стручни људи у влади. Сарадња са Русијом нас штити од западних претњи, јер Русија нам је прави пријатељ!
2024-01-14 21:56:25
НАТО још ратује против нас, против Словена и православља. Од појаве Путина планови Запада пропадају. Србија и Русија су савезници, потребне су једна другој. И НАТО и ЕУ су под командом САД, између њих нема велике разлике. Политички независна Србија се мора економски ослонити на Исток и БРИКС. Русија нам је помогла и у 19. веку и у светским ратовима, иако нисмо имали заједничку границу. Ни сада без Русије не можемо да вратимо своје. Нема равнотеже између пријатеља и непријатеља. САД диригују Куртију, али и нашим западњацима. Рат Запада против Истока траје 1000 година. Треба учити о заједничкој борби и поштовати ветеране…
2024-01-13 12:52:55
RSS
