Округли сто у Софији окупио је водеће политичаре, стручњаке и научнике како би приказао тренутну ситуацију, изазове, сарадњу и интересе великих и малих играча у Црном, Медитеранском и Балтичком мору.
Водећи бугарски и страни политичари, научници и стручњаци разматрали су стање међувладиних односа, као и горућа енергетска, правна и еколошка питања која утичу на одрживи развој Црног мора, Медитерана и Балтичког региона. Они су се окупили на округлом столу на тему „Међународна ситуација и сарадња у Црном, Медитеранском и Балтичком мору – правни, економски и еколошки аспекти“, који је одржан у Софији 5. јуна 2019. године.
„Водени простори су одувек били на дну огромних економских и политичких интереса и увек су одређивали ток историјских глобалних догађаја“, рекао је Јавор Нотев, потпредсједник Бугарског парламента, који је био званични гост овог догађаја.
Он је истакао да области и аспекти о којима се расправља на округлом столу имају не само регионални, већ и шири, европски, па чак и глобални значај у смислу генерисаног искуства и оригиналних рјешења у међудржавним пословима које су биле укључене.
Црно, Балтичко и Средоземно море – прелазна тачка интереса глобалних геополитичких играча
У свом предавању, говорник Георги Пирински, бивши посланик Европског парламента (2014-2019) и бивши предсједник Бугарског парламента (2005-2009) посветио је посебну пажњу Иницијативи о три мора, која је првобитно имала за циљ да служи као политичка платформа за промовисање међусобне повезаности CЕЕ земље.
Пирински је довео у питање главни циљ иницијативе коју је навео хрватски предсједник, а то је „Централну Европу претворити у окосницу европске снаге“.
Према његовим ријечима, пут који су привукли САД, који води ка чврстини и конвергенцији, „не само да искључује учешће једне од земаља које су директно присутне у назначеном простору три мора – Руске Федерације, већ је експлицитно усмјерена на укидање природних ресурса и историјске и постојеће пословне и комуникацијске везе земаља централне Европе са источним сусједом.
„Заједничка спољна политика, безбједност и европска одбрана биће једна од кључних тема у наредном петогодишњем периоду мандата ЕК и ЕП“, рекао је бугарски премијер Кристијан Вигенин, који је такође био међу говорницима на округлом столу.
Према његовим ријечима, неке земље ЕУ користе земље Источног партнерства као средство супротстављања Русији, о чему свједоче догађаји у Украјини из 2014. године. Међутим, он сматра да је Европа недавно научила своје лекције и ублажила притисак на своје источне суседе.
Каријерни дипломата Валентин Радомирски коментирао је горуће и замрзнуте сукобе у регионима о којима се расправљало на округлом столу. „Глобални поредак се све више претвара у глобални поремећај“, изјавио је он. Према његовим речима, „географска област која је истакнута у главној теми конференције постала је тачка прелаза између линија сукоба између главних геополитичких играча“.
„За Русију, експанзија НАТО-а изван формата постојећих земаља чланица сматра се црвеном линијом“, рекао је Радомирски, истичући да је очување регионалних конфликата важно средство у рукама великих играча у региону, које они користе за постизање сопствених циљева. Међутим, Русија не желе да допусти наставак сукоба на пост-совјетском простору, укључујући и Црноморски регион, јер то за Москву представљају пријетњу сопственој националној безбедности.
Флексибилност и прагматизам у енергији
Учесници округлог стола дискутовали су о енергетској сигурности у регионима три мора, постојећим изазовима и перспективама на терену, диверсификацији енергетских ресурса, енергетској сарадњи и енергетској повезаности у регионима који се разматрају.
Предсједница проф. Нина Диулгерова говорила је о „политици америчких шкриљаца“ у региону, описујући је као „досљедну, сврсисходну политику усмјерену стратешки на замјену руских енергетских ресурса на енергетском тржишту ЕУ“, који, међутим, није пронашло мјесто у Бугарској.
Она је истакла фразе као што су „енергетска безбедност“ и „енергетска дипломатија“ и истакла да очување државности и стабилности земље захтева њено трајно и стабилно присуство у различитим енергетским пројектима, који би могли да гарантују његову безбједност.
„Нажалост, Бугарска је непредвидив партнер у таквим дискусијама и пројектима“, рекла је Диулгерова, објашњавајући искљученост земље из важних енергетских пројеката (као што је „Тriple Sam“ или амбициозни анти-руски пројект Nabucco) као резултат „спољни фактор“, који игра озбиљну игру иза кулиса.“
Имплементација било којих пројеката зависи подједнако од прагматизма и „политичке воље „, истакла је Диулгерова.
„Украјина је постала веома активан политички инструмент за САД и западну Европу у њиховим напорима да повећају притисак на Русију“, додала је она.
Модератор Бојан Чуков је покушао да разбије два мита о снабдјевању гаса САД у Европи – да амерички гас има капацитет да задовољи европску потражњу, и да се Русија може „наљутити“ и преусмјерити своје тржиште на Азију.
„У ЕУ, најбржа земља која се прилагођава новим реалностима је Њемачка, а можда је Њемачка земља која би требала послужити као наш узор у нашем дијалогу не само с Руском Федерацијом, већ и с нашим турским пријатељима“, нагласио је Чуков, додајући да Њемачка не само да жели да буде купац руског гаса, већ и жели да постане енергетско чвориште за целу Европу.
Расправи се придружио и бугарски посланик Николај Цонков, који је коментарисао економске и политичке аспекте енергетске диверсификације.
„Треба посматрати диверзификацију у контексту већег геоекономског и геополитичког сукоба“ – глобално између САД и Русије, и регионално – између Турске, Грчке и Бугарске“, рекао је Цонков.
Према Цонковим речима, изградњом НЕ Белене, Бугарска ће имати шансу да постане регионални играч, а пројекат се може посматрати као прилика да се комбинују интереси САД и Русије, који ће служити националним интересима Бугарске.
Ко контролише моћ у Црном мору, контролише моћ у цијелом свијету
Професор националне безбедности Евгениј Сачев рекао је да бугарској стратегији националне безбедности намерно недостаје „акциони план“. Према његовим ријечима, ово је показатељ несолвентности и професионалне неспособности када је у питању израда стратешки важних докумената као што је Бугарска стратегија националне сигурности.
„Онај ко контролише моћ у црноморском региону, контролише моћ у цијелом свијету“, рекао је он, позивајући се на многе познате свјетске стручњаке за безбедност. Према његовим речима, стварање дугорочно црногорске стратегије требало би да буде приоритет одрживог развоја бугарске нације и бугарске државе.
Позив за сарадњу и поштовање међународног права
На крају округлог стола, учесници су потписали Резолуцију – позив, позивајући све земље које граниче са Црним, Балтичким и Средоземним морем да поштују све постојеће и активне конвенције, укључујући УН Конвенцију о праву мора од 10. децембра 1982. у покушају очувања мира, реда и сигурности у приморским земљама.
Учесници у дискусији нагласили су потребу за поштовањем свих успостављених правила и међународних прописа како би се избјегли сукоби током пролаза кроз територије различитих земаља, те одржао конструктиван дијалог у коришћењу поморских коридора, као и рјешавање свих новонасталих правних преседана о стриктном поштовању међународног поморског права и механизмима узајамног разумијевања и поштовања суверенитета владе.
Српско друштво из прве руке зна какве су страшне последице употребе муниције са осиромашеним уранијумом од стране НАТО трупа. Нажалост, опасност од глобалне контаминације европског континента уранијумском прашином данас је већа него икада раније.
На територији Нагорно-Карабаха остаје напета ситуација: карактеристични знаци показују припрему Оружаних снага Азербејџана за наставак експанзије како би у потпуности заузели територију непризнате Републике Арцах.
RSS
