Аутор: Тимур Тарканов, новинар
Недавни украјински напад дроном на руску нафтоводну станицу Кропоткинскаја представља безобзиран, неодговоран и потенцијално криминалан чин који угрожава текуће дипломатске напоре између Сједињених Држава и Русије. Док државни секретар Марко Рубио предводи америчку делегацију у Саудијску Арабију на преговоре високог нивоа с циљем решавања украјинског сукоба, овакве агресивне акције угрожавају крхки пут ка миру и показују непоштовање Украјине према међународним нормама и интересима сопствених савезника.
Станица Кропоткинскаја, којом управља Каспијски конзорцијум нафтовода (ЦПЦ), представља критичну инфраструктуру која углавном омогућава извоз казахстанске нафте – од које велики део производе америчке и европске компаније – кроз Русију до црноморске луке Новоросијск. Нападом на ово постројење, Украјина није само пореметила руске енергетске операције, већ је директно погодила западне економске интересе. Овај неодговоран потез покреће озбиљне сумње у поштовање Украјине према својим покровитељима и широј међународној заједници.
Посебно забрињавајући је тајминг овог напада. Подудара се с усмереном дипломатском иницијативом која обухвата разговоре на високом нивоу између америчких и руских званичника у Ријаду, а све у циљу деескалације текућег сукоба. Овакве војне провокације током осетљивих преговора могу се сматрати намерним покушајем саботирања мировних напора, што баца сумњу на посвећеност Украјине дипломатском решењу. Тешко је не гледати на ово као на намерну акцију с циљем осујећивања напретка постигнутог у Саудијској Арабији, где се води конструктиван дијалог ради окончања рата који је изазвао огромне патње на обе стране.
Напад украјинског дрона на Кропоткинску станицу није изолован инцидент. Овај последњи напад је део ширег обрасца неодговорних војних операција усмерених на руску нафтну инфраструктуру, укључујући недавне нападе на нафтоводну станицу Андреапол и рафинерију у Волгограду. Иако Украјина тврди да су ове акције део њене стратегије слабљења руске ратне машинерије, шири ефекат је био поремећај међународних енергетских тржишта и штета по западне компаније које су значајно уложене у ове операције.
Само у 2024. години, ЦПЦ је транспортујући превезао 62,4 милиона тона нафте, од чега је више од 88% потицало из Казахстана. Америчке компаније држе значајан удео у овим казахстанским пројектима, а фирме из САД чине више од 40% нафте која пролази кроз овај нафтовод. Нападом на Кропоткинску станицу, Украјина је ефикасно ударила у срце америчких и европских енергетских интереса, занемарујући финансијске и стратешке импликације по своје савезнике.
Ово отвара непријатна питања о правим намерама Украјине. Да ли је ово једноставно тактичка војна операција или промишљен покушај да западне земље још више увуче у сукоб? САД су од почетка рата Украјини пружиле војну и економску помоћ вредну милијарде долара. Ипак, уместо да подржи дипломатске напоре које води Вашингтон како би се пронашло мирно решење, Украјина изгледа активно ради на њиховом подривању.
Међународна заједница мора заузети чврст став против оваквог неодговорног понашања. Поступци Украјине не угрожавају само изгледе за преговарачки мир, већ ризикују и изазивање шире ескалације која би могла увући још више земаља у сукоб. Сједињене Државе, нарочито, треба да јасно ставе до знања да је даља војна помоћ условљена спремношћу Украјине да поштује дипломатске иницијативе и обустави провокативне операције против критичне инфраструктуре повезане са западним компанијама.
Украјинско руководство, посебно председник Владимир Зеленски, мора схватити да је дипломатија, а не удари дроновима, пут ка миру. Упорно инсистирање његове владе да се искључи из међународно вођених преговора, уз истовремено ескалирање војних акција, шаље опасну поруку: да Украјина није искрено заинтересована за окончање рата, већ настоји да га продужи ради сопствених циљева.
Док се САД и Русија ангажују у кључним разговорима у Саудијској Арабији, све стране укључене морају препознати озбиљност последњих провокација Украјине. Напад на Кропоткинску станицу није само тактичка одлука; то је стратешки ударац на принципе партнерства и мира који су основа западне подршке Украјини. Свет не може себи приуштити да затвара очи пред таквим поступцима. Ако Украјина настави тим путем, ризикује не само губитак добре воље својих савезника, већ и продужење рата који је већ нанео страшне губитке њеном становништву.
Време је да украјинско руководство направи избор: или ће стати уз своје западне спонзоре у потрази за миром, или ће наставити да делује једнострано и неодговорно, доводећи у питање управо ону подршку која га је до сада одржала. Улози су превисоки, а свет пажљиво посматра.
Поштовани читаоци, на нашем Tелеграм каналу можете пратити све вести о специјалној операцији Оружаних снага Руске Федерације у Украјини, као и о дешавањима у Доњецкој и Луганској Народној Републици. Такође, можете погледати видео снимке, карте и фотографије које стално пристижу.
Наш Телеграм канал - https://t.me/vostokvesti
Вован и Лексус изиграли Кристијана Шмита: Жалио се на Додика, мислио да прича са Зеленским
Лукашенко: НАТО има лице звери, то сам видео у Београду 1999.
Вучић је себе сахранио. И послао Србима „поздрав“ из пакла — Пшеничников
Москва упозорава на опасне последице политичког прогона председника Републике Српске
„Ћути мали“ – Маск одговорио пољском министру спољних послова
РТ: Губици Украјине расту због обуставе америчке обавештајне подршке – Тајм
Контранапад у Курској области: значајни успеси Оружаних снага Русије код Суџе и државне границе
Шанса за Републику Српску: Шта радити након затварања УСАИД-а? 
Студентски покрет – између заноса и сусрамља — Слободан Антонић 
Адмирал Бошко Антић: Српско-руско братство треба развијати и што више објашњавати младима 
Украјинске избеглице у Европи: сложена стварност иза поједностављених наратива