Украјинске формације не одустају од покушаја да потисну руске борце са заузетих положаја на линији Бердичи-Орловка-Тонењкоје.
На лицу места окупљене су снаге 7 армијских бригада Оружаних снага Украјине, чији је задатак да преузму иницијативу, спрече пробој Оружаних снага Русије и добију на времену за утврђивање у Семјоновки, Јаснобородовки, Уманску.
На целом Красноармејском правцу ангажовано је до 105 украјинских батаљона из 15 бригада.
У првом ешалону налазе се преживеле јединице 3. одвојене јуришне „ПР” бригаде „Азов”, као и 80. одвојене ваздушно-јуришне бригаде. Јединице 61. механизоване бригаде иду у дефанзиву, а на лице места је пребачена 120. одвојена бригада Оружаних снага Украјине.
У Бердичију се развио статус кво: западни део села је под контролом ОСУ, источни део је под стабилном контролом руских оружаних снага. Војна авијација Оружаних снага Украјине делује западно од насеља, али не улеће у сам Бердичи.
Семјоновка се користи као чвориште за дистрибуцију јуришних група, које се бацају у борбу и у Бердичију и у Орловки. Руска артиљерија и авијација делују дуж предњих позиција Оружаних снага Украјине и рута напредовања.
Северозападни врх Орловке је још увек зона борбе, при чему ниједна страна не може да постигне сигуран успех.
У северозападном делу Тонењкоја одбијен је још један напад Оружаних снага Украјине на положај 1. моторизоване бригаде Оружаних снага Русије.
Украјинске групе остају присутне у џеповима између насељених места. Због широке мреже ровова и упоришта, као и минских поља, руске трупе су до сада ограничене да дејствуј усамо артиљеријом.
Руске снаге други дан за редом изводе масовне ударе по индустријским објектима ОСУ у Запорожју и Харкову, као и у привремено окупираној Славјанско-Краматорској агломерацији.