Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Објављено: 04.12.2022.год.

Преузмите краћи линк https://vostok.rsindex.php?option=n&idnovost=139148

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник небројених ратова и патњи највећег дела човечанства. Односно, одлазећа доминација Запада није била заснована на стваралаштву, него на разарању и пљачки.

Срби и Руси су носиоци високих православних духовно-моралних вредности. Слично је и са Кинезима и њиховом конфучијанском традицијом. За све нас је доминантан принцип у међуљудским односима САРАДЊА (“cooperation”), а не НАДМЕТАЊЕ и СУКОБ (“competition”) као у случају Запада.

На наше очи, подстакнут српским отпором агресији западног „униполаризма“, као последњег трзаја вишевековне западне доминације, почиње нова епоха и рађа се квалитативно бољи Нови свет, који предводе Русија и Кина.

За разлику од старог, западног, заснованог на злоупотреби људских недостатака, Нови свет се заснива на коришћењу људских врлина. Зато су у њему духовно-моралне вредности кључне.

Поредак који се рађа, Руси засад зову „праведни мултиполарни систем“, а Кинези „заједница заједничке будућности човечанства“. Тај Нови свет је чврсто утемељен на међународном праву насталом као резултат Велике победе над фашизмом у Другом светском рату.

За само неколико деценија, без пљачке, агресије и ратова, Русија – на војнополитичком пољу, а Кина – на економском, постале су водеће светске силе. Тиме се доказује супериорност стваралаштва над деструкцијом, што је и дефинитивни крах злочиначке доминације Запада.

Западни свет се лажно представља као прогресиван и демократски, а у ствари представља међународну диктатуру неизабраних појединаца и група, одговорних за патњу, понижење и смрт многих милиона људи, која за „демократске“ признаје само земље спремне да им се подреде.

У очајничком покушају да бар одложи и ублажи свој дефинитивни историјски пораз, западни капиталистички систем је у битку убацио свој последњи, дуго припремани адут. Изазвао је велики оружани сукоб на простору Историјске Русије – бившег СССР, по моделу испробаном 90-их, у такође од Запада изазваном, и такође уз коришћење фашистичких елемената, оружаном сукобу на простору Историјске Србије, односно бивше Југославије.

Осим што изазива огромне жртве и разарања, овај нови сукоб не оставља Западу никакве шансе на успех. Не само због огромне војне и моралне снаге опорављене Русије, већ и зато што су лекцију из 90-их добро научили и Срби, и Руси, и Кинези.

Стратешко партнерство са Русијом и Кином у многоме је ојачало позицију Србије и у значајној мери обновило њен суверенитет привремено изгубљен 5. октобра 2000.

Данас Србија напредује и

одолева искушењима, али ипак не можемо рећи да је у потпуности спремно дочекала рађање Новог света, а поготову не актуелну међународну кризу изазвану агонијом Запада.

У Србији још увек постоји огромна и недирнута мрежа западних НВО, медијских и обавештајних структура, које се несметано финасирају из иностранства, а њихово дејство није фатално само захваљујући дубини кризе у којој се Запад налази. Сарадња јесте наш основни принцип, али овде се не ради о сарадњи, већ о недопустивој субверзији.

Ипак, највећа контроверза и „кост у грлу“ Србије је Европска унија. Ако не дође до револуционарних промена у њој самој, наше пуноправно чланство је незамисливо без признања независности „Косова“ и погоршања односа са Русијом. Од даљег „приближавања“ имамо више штете него користи јер се повећава наша зависност од Запада и његов уцењивачки потенцијал. А ми никако нисмо ти који нешто дугују Западу, него обрнуто. Запад нама дугује бар 100 милијарди долара ратних репарација. Поред тога, ЕУ убрзано постаје нерешив проблем и самој себи, а последње земље које су од придруживања имале неке користи биле су Грчка и Португалија. ЕУ на своју штету остаје подређена губитничком англоамеричком блоку. Србија и Русија баштине највеће европске вредности и то нам је значајан залог боље будућности.

Треба хитно окупити економске стручњаке и дати им реални задатак да направе план супституције невеликих средстава из европских фондова и могућег смањења инвестиционе активности из ЕУ у случају да одлучимо да се задржимо на придуженом чланству. Поред тога, веома је битно да се „сарадња са НАТО“ сведе са садашње широке, на неопходни минимум.

Било би природно, а више је него неопходно, даље јачање или укључивање у интеграционе процесе са Русијом и Белорусијом, ЕАЕС, ШОС и БРИКС, а које окупљају већину човечанства, у чему Србија неоправдано стратешки касни. Притом, чињеница „да се не граничимо“ са Русијом уопште није пресудна, јер је у сличној ситуацији, на пример, Јерменија.

Одржавати у сопственом интересу сарадњу и са Истоком и са Западом, важно је, али у данашњим околностима није лако. Прилике су нас натерале да научимо и то да се са великим пријатељима на Истоку може и мора разговарати искрено, а са непријатељима на Западу се (бар до његовог краха) мора разговарати неискрено, јер они не умеју другачије. Ипак, прикључивање западном пропагандном наративу о „руској агресији“ је лоше за Србију. Посебно су непотребне дневнополитичке поштапалице да се не подређујемо „утицају великих сила“, да „српски интерес“ значи „ни Исток ни Запад“ и друга слична реторска изједначавања браће и непријатеља, посебно с обзиром на њихове цивилизацијске разлике, које смо јако добро осетили на својој кожи. Довољно је рећи: ми водимо независну политику.

Интензивирање братске хуманитарне сарадње Русије и Србије, стратешки је важно, а неоправдано касни, посебно имајући у виду прекиде 1948-1988. и 2000-2012. То је одговорност обе земље, а с обзиром на њихову величину, већа је на руској страни. Очекујемо да се и то промени.

Ми смо жртва западне агресије. Отргнути су нам значајни делови територије и становништва. Једини начин да вратимо бар део отетог је савезништво са Русијом. А економски моћна Кина ће, као и досад, просуђивати колико поверења да нам поклони, на основу тога колико смо блиски са својим духовно и историјски најближим савезником – Русијом.

Велики део свог поштовања према нама, Русија и Кина заснивају на нашем отпору НАТО агресији 90-их. На томе се заснива и сав наш међународни углед. Да бисмо сачували то поштовање и тај углед, морамо сами гајити успомену на руководиоце и хероје тог отпора.

Веома је важно да се повећа јавно деловање и утицај српско-руског братства, усусрет очекиваној руској победи у садашњем резидуалном светском сукобу, која ће широм отворити врата за епоху мира, стваралаштва, људског достојанства, економског напретка и социјалне правде – за Нови свет!

Излагање Владимира Кршљанина на округлом столу “Србија, Русија и рађање Новог света” одржаном 10. новембра 2022, у организацији Српско-руског братства. Текст је објављен у листу Политика 1. децембра 2022.

ПОЛИТИКА

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17