Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ И ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
Сједињене Америчке Државе су интересе на Балкану остваривале користећи снаге НАТО, представљајући се као „међународна заједница“. Посебно место у остваривању тих интереса била је Босна и Херцеговина која је имала доминантно место на Балкану. Да би се то остварило било је потребно решити питање Републике Српске Крајине па су све операције („Бљесак“, „Љето 95“, „Олуја“, „Маестрал“, „Јужни потез“...) планиране у Вашингтону и Загребу.
При томе су САД примениле одредбе из Правила употребе своје војске ФМ 100-5 по начелима операција FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“, која у основи подразумева вођење борбених дејства „без формалног ратног стања“ која су усклађена са мерама и активностима земље заштитника и Влaде коју САД подржавају.
Операција FID се изводи према тајном уговору између САД и штићене стране земље при чему се ангажује амерички потенцијал (дипломатија, економија, обавештајне службе, специјалне снаге...). уз тајност операције. При томе се врши инструктажа „војске штићеника“ наводно преко приватних фирми. У операцији FID на простору Хрватске једну од главних улога имала је фирма MPRI (Military Profesional Resources Incorporates), тј. војни професионлани ресурс у коме су били пензионисани генерали, адмирали и официри свих родова америчке војске. Добро је познато да је MPRI центар с највећом концентрацијом војних експерата који је користио на основу споразума са америчком администрацијом.
Склопљени споразум са Хрватском о ангажовању MPRI верификовао је Стејт депертмент, што је обезбедило ангажовање великог броја војних стручњака на обучавању јединица и команди Хрватске војске. У исто време Администрација САД је подржала борбено јачање Хрватске војске и обезбеђење услова за ефикасно ратовање: наоружавање, снабдевање муницијом, опремом за електронско командовање и сателитске везе, психолошко-пропагандну подршку... Коодинисано деловање MPRI и Админситарције САД најпре на простору Хрватске, а затим и у Босни и Херцеговини, пресудно је имао утицај на успех операција Хрватске војске и Армије Босне и Херцеговине против Војске Републике Српске Крајине и Војске Републике Српске.
Председник САД Бил Клинтон је приликом препоруке да MPRI води програм „Опреми и обучи“, изјавио да су одлично урадили посао за Хрвате и у Босни, па су уговор између MPRI и Муслиманско-хрватске федерације БиХ у оквиру овог програма потписали 16. јула 1995. године Алија Изетбеговић и Крешимир Зубак испред Федерације БиХ и Џејмс Предју представник Владе САД за војну сарадњу на Балкану.
MPRI је у договореном периоду плански обучавао хрватске официре у тактичким радњама, организацији јединица, планирању и извођењу борбених операција, коришћењу обавештајних падатака, компјутерским симулацијама... Тежиште је било на обуци вишег старешинског кадра, команди и штабова Хрватске војске и оспособљавању Првог гардијског корпуса са осам елитних гардијских бригада, организованих према НАТО стандардима које су биле попуњене плаћеним професионалцима. Ове бригаде су представљале главну ударну снагу у операцијама против Војске Републике Српске Крајине и Војске Републике Српске.
Сједињене Америчке Државе су се војно ангажовале непосредно пре операције „Олуја“ рушећи својом авијацијом, односно авијацијом НАТО све релеје, авијацију и ПВО средства Српске Војске Крајине, а потом и Републике Српске чиме су онеспособљени командни центри везе и аеродроми. У циљу остварења психолошпко-пропагандних ефеката амерички војни специјалци су припремили и реализовали пропагандно-присхолошку операцију према српским снагама и становништву које су имале доста успјеха због срушених српских радио и ТВ станица и немогућности демантовања интензивне противничке пропаганде и психолошких дејстава.
ЗАКЉУЧАК
Успех хрватске операције „Олуја” представља стратегијску промену ситуације и у рату на простору Босни и Херцеговини којом је онемогућена даља опсада Бихаћа и створени услови хрватском и муслиманском руководству планирање свеобухватне заједничке војне операције на западнокрајишке општине које су биле под контролом Војске Републике Српске. Све те активности реализоване су на основу Сплитског споразума - у циљу стварања нове равнотеже моћи у Босни и Херцеговини, стварањем тампон зоне дуж границе с Хрватском.
Септембра 1995. године започела је операција хрватске војске „Маестрал“, подржана снагама Армије Босне и Херцеговине у операцији „Сана ’95“, те комбиновања са НАТО операцијом „Намјерна сила“. У офанзиви здружених снага сломљена је одбрана Другог Крајишког корпуса и 30. дивизије Првог крајишког корпуса Војске Републике Српске и заузета велика територија западнокрајишких општина. Војна интервенција је настављена операцијом „Јужни потез” током октобра, када су снаге Хрватске војске и Хрватског вијећа обране стигле на око 25 километара од Бање Луке. Међутим, захваљујући предузетој одсудној одбрани Војске Републике Српске и противударом српских снага према Кључу и Крупи на Уни, који је заустављен примирјем, што је омогућило почетак мировних преговора и потом постизања Дејтонског мировног споразума. Генерално, распоређивање снага Хрватске војске на основу Сплитског споразума, показало се као одлучујући утицај на рат у Босни и Херцеговини.
Сједињене Америчке Државе одобриле су ангажовање „приватне“ фирму MPRI за обучавање Хрватске војске и сходно договору обезбеђења потребних услова за ефикасно ратовање: обезбеђење наоружања, муниције, обавештајних података са беспилотних летилица, опрему за командовање и везу, снажну психолошко-пропагандну подршку... Коодинисано деловање MPRI и Администрације САД било је најпре на простору Хрватске, затим у Босни и Херцеговини, што је пресудно утицало на успех операција Хрватске војске и Армије Босне и Херцеговине против Војске Републике Српске Крајине и Војске Републике Српске.
1.Агресија Републике Хрватске на Републику Српску – последице у општинама..., Републички секретаријат за односе са МКС у Хагу и истраживање ратних злочина, Бања Лука, 2008.
2.Антић Бошко, Војска Републике Српске последица војног организовања муслимана и Хрвата, Збoрник радова „Двадеесет пет година Војске Републике Српске“, Београд, 2017.
5.Кукобат Душан, Димитријевић Бојан, 2 крајишки корпус Војске Републике Српске, Репубички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Бања Лука, 2019.
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију.
Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”.
У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
RSS
