Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Објављено: 22.04.2022.год.
фото: Фронтал.срб

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.


Пише Дани(ј)ел Симић, оснивач портала Фронтал.срб

Нијесам тачно сигуран с ким идем. Ни с ким се састајемо. Тек што завршавам укључење за РТРС, позива ме човјек по имену Игор. Стижем да поједем конзерву киљке у парадајз сосу. И трчим. Летим. Онда опет чекам. Такве ситуације ме увијек сјете на српски опис војске: Журиш да би чекао. Чекаш да би журио.

Задихан је и Роберто ди Матео. Римљанин рођен у Барију, којем је полован руски који причам златан. Једина веза са свијетом око њега. Игор довози црни теренац и отвара гепек препун мјешовите робе. Нешто оставља, нешто му помажемо да однесе назад у собу, како би се ослободила сједишта. Придружује нам се и сијед човјек, који каже да му је име "као код Пушкина". Александар Сергејевич. Али не идемо још у Маријупољ.

Док Игор за воланом тражи да Бобу преведем причу о Суворовљевом походу преко Алпа из 1799. године, стижемо до бензинске пумпе. На њој хитна помоћ са натписом Харциск точи велико метално буре умјесто пацијента. Затим супермаркет.

Купих себи воду. Они три пуна колица. Ту је још један црни теренац, два униформисана човјека са оружјем и један млађи који каже да су га из Раша Тудеј на руском послали на први задатак. Шљемове и панцире вадимо из пртљажника и стављамо под ноге. Остатак слободног простора и у кабини, препуњен је артиклима широке потрошње. Ранци су нам у крилу. Под сједиштем ми је реп искориштеног минобацачког пројектила. Сњарад. Бојеприпас. Више тога у леђа возачког сједишта задјенуте неке новине, љути чили чипс и украшена кутија. У њој икона Св. Николаја чудотворца.

Мада на колима нема таблица, Игор не стаје на блокпосту. Ни на једном. Презива се Кимаковски и био је четири године у украјинском затвору. Заробили су га у Дебаљцеву јер га је погрешан пут одвео на непријатељску страну. Сада је савјетник предсједника ДНР, Дениса Пушилина. Александар је био три мјесеца у тјурми. Из Маријупоља је. Ухапсили га због неслагања са превратничким властима. Обојицу су размијенили 2019. године. Иду, носе помоћ и прате стање. Иду скоро сваки дан, већ двије седмице.

Знам пут. Знао бих отићи сад сам. Дан је и сија сунце. Између Николајевке и Бугаса, на мјесту гдје је тукла артиљерија из окружене Волновахе, видим црне трагове у зеленим њивама. Прилично је близу, али има још и ближе. Одмах поред пута. Пред кола истрчавају фазани. И мушки и женски. Чим људи задивљају, природа се опитоми.

Супротно правцу до Јалте и Одесе, на излазу из Маријупоља колона цивила који напуштају град. Сви морају прво проћи филтрацију. Руси користе баш тај израз. Тек онда могу изаћи. Након познатих призора попаљеног и разореног града, куда сам прошао раније, скрећемо у црквено двориште. Златна крљушт по луковицама куполе руске цркве. Најстарија црква у граду. Из 1993. године. Унутра пуно. На служби у један глас пјевају оченаш. Препознајем, разумијем, схватам. У тим погледима исти смо народ. Не само у језику и вјери. Мада, нема баш пуно више од тога што чини неку нацију.

Сљедећа је Авенија металурга. С једне стране изгорјела и излупана стамбена соцреалистичка коцка, са друге неокласицистичка зграда Филхармоније и споменик управо Пушкину. Плакати који кажу да се требао свирати џез 25. фебруара. Између напуштен руски БМП. Борбена машина пјешадије. Једина музика која се чује сад, јесте лупа и шкрипа лимова са полупаних зграда. Вјетар понекад направи крешендо, откидајући неки плех. Удара чинелом рата о земљу.

Кристални лустери горе, мермерни подови доле. Мркли мрак. Укључујем фар на камери и споразумијевамо се за неким бакицама које сједе на импровизованим креветима. Сви ти људи желе да причају са новинарима. За разлику од грађана Доњецка. У томе виде не само издувну грану за своју патњу и муку, већ и наду да ће им се побољшати стање, кад други виде како им је.

На стране гласове, из простора који користе као кухињу излази старија жена. Сама говори оно што сам чуо на више мјеста. Зграде су гађали, разорили и запалили, војници Оружаних снага Украјине. Још док у граду није био ни један руски војник. Питам зашто. Каже: Зато што су осјетили да им је крај. Па кад је њима крај, онда не треба да буде ни града, ни нас живих.

Потом улазимо у зграду СБУ. Службе безбједности Украјине. Силазимо у подрум. Игор и Александар се враћају тамо гдје су их тукли. Каже, најгоре је било кад га полегну на клупу, оборе му главу да виси и ставе крпу преко лица. Онда наливају воду.

На путу према обали и луци крш, цигла, тенк, гране, камион, дебла, чауре, неексплодиране гранате, печени људи, панцири, шљемови. Као што се пред филхармониом изненадих када су плавци из Министарства за ванредне ситуације извадили мртваца из жбуња гдје сам већ пролазио, а нијесам га примјетио, једва у згњеченој маси ребара и меса познајем људску вилицу. Сам за себе мислим да сам болестан, јер осјећам мирис печења. Шта да радим кад је тако. Још ми је у носу. Као и звук авиобомби и ракета из система Град, који ударају око димњака Азовстаља.

У Гагаринској улици, Ирина Триофан каже како су јој Азовци убили брата. Само јер им је нешто ружно рекао. Не могу да избришем њено од плача црвено, а отупило и неопрано лице. Налазим паклу цигара у колима и дајем јој. Срамота ме њене захвалности. Иза зграде на пар корака од улаза, гдје људи сједе и кухају, лежи мртвац из увода. Једна жена ме води и показује импровизовано гробље. На неким крстовима од лајсни и летвица нешто пише, неки су само крстови. Плитко смо их закопали. Гладни смо, нико није имао више снаге.

Одатле кроз мучне призоре људи у рушевинама, који носе хуманитарну помоћ из Русије, идемо да Александар погледа свој стан. Још брже се враћамо јер смо пробили гуму. Орочени смо њеним издувавањем. У сљедећем тренутку се хватам како мијењам точак на Нисан Екстрејлу у црквеном дворишту у Маријупољу. Као са игуманом Ђурђевих ступова, када сам брзински вулканизеровао на Метохији, да Шиптари не виде попа у колима.

Захваљујући брзом ремонту, стижемо да погледамо тек зачишћену фабрику Иљича. На прилазу њој пуно мртвих људи лежи по цести. Нико их не склања. Опасно је. Експолозије не престају. Авиони хуче. Мркли је мрак све обузео. То примјећујем само јер се не може више фотографисати. Ускоро више ништа не видим. Почиње киша и хладноћа. Чујем само како шушти вода по асфалту и блатобранима.

Враћамо се за Доњецк ноћу. Стаје се на сваки блокпост.

Приредио Дани(ј)ел Симић, оснивач портала Фронтал.срб
 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк