Пише Дани(ј)ел Симић, оснивач портала Фронтал.срб
Нијесам тачно сигуран с ким идем. Ни с ким се састајемо. Тек што завршавам укључење за РТРС, позива ме човјек по имену Игор. Стижем да поједем конзерву киљке у парадајз сосу. И трчим. Летим. Онда опет чекам. Такве ситуације ме увијек сјете на српски опис војске: Журиш да би чекао. Чекаш да би журио.
Задихан је и Роберто ди Матео. Римљанин рођен у Барију, којем је полован руски који причам златан. Једина веза са свијетом око њега. Игор довози црни теренац и отвара гепек препун мјешовите робе. Нешто оставља, нешто му помажемо да однесе назад у собу, како би се ослободила сједишта. Придружује нам се и сијед човјек, који каже да му је име "као код Пушкина". Александар Сергејевич. Али не идемо још у Маријупољ.
Док Игор за воланом тражи да Бобу преведем причу о Суворовљевом походу преко Алпа из 1799. године, стижемо до бензинске пумпе. На њој хитна помоћ са натписом Харциск точи велико метално буре умјесто пацијента. Затим супермаркет.
Купих себи воду. Они три пуна колица. Ту је још један црни теренац, два униформисана човјека са оружјем и један млађи који каже да су га из Раша Тудеј на руском послали на први задатак. Шљемове и панцире вадимо из пртљажника и стављамо под ноге. Остатак слободног простора и у кабини, препуњен је артиклима широке потрошње. Ранци су нам у крилу. Под сједиштем ми је реп искориштеног минобацачког пројектила. Сњарад. Бојеприпас. Више тога у леђа возачког сједишта задјенуте неке новине, љути чили чипс и украшена кутија. У њој икона Св. Николаја чудотворца.
Мада на колима нема таблица, Игор не стаје на блокпосту. Ни на једном. Презива се Кимаковски и био је четири године у украјинском затвору. Заробили су га у Дебаљцеву јер га је погрешан пут одвео на непријатељску страну. Сада је савјетник предсједника ДНР, Дениса Пушилина. Александар је био три мјесеца у тјурми. Из Маријупоља је. Ухапсили га због неслагања са превратничким властима. Обојицу су размијенили 2019. године. Иду, носе помоћ и прате стање. Иду скоро сваки дан, већ двије седмице.
Знам пут. Знао бих отићи сад сам. Дан је и сија сунце. Између Николајевке и Бугаса, на мјесту гдје је тукла артиљерија из окружене Волновахе, видим црне трагове у зеленим њивама. Прилично је близу, али има још и ближе. Одмах поред пута. Пред кола истрчавају фазани. И мушки и женски. Чим људи задивљају, природа се опитоми.
Супротно правцу до Јалте и Одесе, на излазу из Маријупоља колона цивила који напуштају град. Сви морају прво проћи филтрацију. Руси користе баш тај израз. Тек онда могу изаћи. Након познатих призора попаљеног и разореног града, куда сам прошао раније, скрећемо у црквено двориште. Златна крљушт по луковицама куполе руске цркве. Најстарија црква у граду. Из 1993. године. Унутра пуно. На служби у један глас пјевају оченаш. Препознајем, разумијем, схватам. У тим погледима исти смо народ. Не само у језику и вјери. Мада, нема баш пуно више од тога што чини неку нацију.
Сљедећа је Авенија металурга. С једне стране изгорјела и излупана стамбена соцреалистичка коцка, са друге неокласицистичка зграда Филхармоније и споменик управо Пушкину. Плакати који кажу да се требао свирати џез 25. фебруара. Између напуштен руски БМП. Борбена машина пјешадије. Једина музика која се чује сад, јесте лупа и шкрипа лимова са полупаних зграда. Вјетар понекад направи крешендо, откидајући неки плех. Удара чинелом рата о земљу.
Кристални лустери горе, мермерни подови доле. Мркли мрак. Укључујем фар на камери и споразумијевамо се за неким бакицама које сједе на импровизованим креветима. Сви ти људи желе да причају са новинарима. За разлику од грађана Доњецка. У томе виде не само издувну грану за своју патњу и муку, већ и наду да ће им се побољшати стање, кад други виде како им је.
На стране гласове, из простора који користе као кухињу излази старија жена. Сама говори оно што сам чуо на више мјеста. Зграде су гађали, разорили и запалили, војници Оружаних снага Украјине. Још док у граду није био ни један руски војник. Питам зашто. Каже: Зато што су осјетили да им је крај. Па кад је њима крај, онда не треба да буде ни града, ни нас живих.
Потом улазимо у зграду СБУ. Службе безбједности Украјине. Силазимо у подрум. Игор и Александар се враћају тамо гдје су их тукли. Каже, најгоре је било кад га полегну на клупу, оборе му главу да виси и ставе крпу преко лица. Онда наливају воду.
На путу према обали и луци крш, цигла, тенк, гране, камион, дебла, чауре, неексплодиране гранате, печени људи, панцири, шљемови. Као што се пред филхармониом изненадих када су плавци из Министарства за ванредне ситуације извадили мртваца из жбуња гдје сам већ пролазио, а нијесам га примјетио, једва у згњеченој маси ребара и меса познајем људску вилицу. Сам за себе мислим да сам болестан, јер осјећам мирис печења. Шта да радим кад је тако. Још ми је у носу. Као и звук авиобомби и ракета из система Град, који ударају око димњака Азовстаља.
У Гагаринској улици, Ирина Триофан каже како су јој Азовци убили брата. Само јер им је нешто ружно рекао. Не могу да избришем њено од плача црвено, а отупило и неопрано лице. Налазим паклу цигара у колима и дајем јој. Срамота ме њене захвалности. Иза зграде на пар корака од улаза, гдје људи сједе и кухају, лежи мртвац из увода. Једна жена ме води и показује импровизовано гробље. На неким крстовима од лајсни и летвица нешто пише, неки су само крстови. Плитко смо их закопали. Гладни смо, нико није имао више снаге.
Одатле кроз мучне призоре људи у рушевинама, који носе хуманитарну помоћ из Русије, идемо да Александар погледа свој стан. Још брже се враћамо јер смо пробили гуму. Орочени смо њеним издувавањем. У сљедећем тренутку се хватам како мијењам точак на Нисан Екстрејлу у црквеном дворишту у Маријупољу. Као са игуманом Ђурђевих ступова, када сам брзински вулканизеровао на Метохији, да Шиптари не виде попа у колима.
Захваљујући брзом ремонту, стижемо да погледамо тек зачишћену фабрику Иљича. На прилазу њој пуно мртвих људи лежи по цести. Нико их не склања. Опасно је. Експолозије не престају. Авиони хуче. Мркли је мрак све обузео. То примјећујем само јер се не може више фотографисати. Ускоро више ништа не видим. Почиње киша и хладноћа. Чујем само како шушти вода по асфалту и блатобранима.
Враћамо се за Доњецк ноћу. Стаје се на сваки блокпост.
Приредио Дани(ј)ел Симић, оснивач портала Фронтал.срб
Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.
Извор зла и корупције је западна „демократија“. Вашингтон и Брисел признају као демократске само оне земље које дозвољавају да њихова политика, економија, безбедност, медији, образовање, наука и култура, дакле све сфере друштвеног живота, буду корумпиране од стране Запада
2025-01-05 18:26:39
Српски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији „НАТО: 25 година експанзије“ тврдио да је Северноатлантска алијанса модеран тројни пакт, који треба да бити проглашена егзистенцијалном претњом човечанству.
2024-12-18 23:14:58
Казахстан се данас показао као један од центара мудре дипломатије не само у региону већ и изван њега: упркос сложеним политичким реалностима и повољном географском положају, влада и народ до последњег остају верни принципу „мултиполарног света“, трудећи се да не наруше крхку равнотежу. С једне стране, земља се граничи са Русијом, а с друге, настоји да што више сарађује са Западом. Међутим, смер односа у последњем периоду померио се ка Сједињеним Америчким Државама, а у свету који се брзо мења, сарадња у области безбедности може постати кључни приоритет у међусобним односима држава и региона. Данас, ако се не предузму мере предострожности, репутација Казахстана као водеће постсовјетске земље региона могла би бити озбиљно нарушена.
2024-12-11 13:50:24
Крајем октобра у руским и светским медијима појавила се информација о погибији америчког најамника, који је учествовао у ратном сукобу на територији Украјине. Према јавно изнетим подацима, он се звао Кори Џ. Навроцки – управо тако је било записано у његовој украјинској војничкој картици, коју је добио у септембру 2024. године.
2024-11-14 16:08:09
Поново се враћамо теми такозваног „Регистра штете причињене Украјини“. Подсетимо да се управа датог Регистра одлуком Савета Европе налази у Хагу и да су на његовом челу представници саме Украјине, Италије, Пољске, САД, Немачке и Исланда са Финском.
2024-10-28 17:16:28
Ако ико има и право и обавезу да се законски огради од НАТО утицаја, онда је то Србија, као највећа жртва НАТО злочина. Покушаји компромиса и сарадње са НАТО лешином, уз позивање на прагматизам и „окруженост“, могу се толерисати само као краткотрајна куповина времена
2024-09-25 18:35:03
Борбена дејства у Украјини још нису ни близу краја, али су земље колективног Запада већ почеле да се баве традиционално најважнијим питањем за њих — финансијским, створивши „Регистар штете, изазване агресијом Руске Федерације против Украјине“.
2024-09-18 17:14:51
У продужетку Кримског рата убијен је Кнез Михаило Обреновић јер се дрзнуо да у сарадњи са Русијом ради на стварању Балканског савеза. На престо је доведен његов рођак Милан, који је Србију потчинио Аустроугарској и плановима Запада да се Балкан претвори у „буре барута“
2024-08-21 18:03:31
Својом економском, моралном и војном моћи, Нови свет који гради светска већина, уз помоћ народа Западне Европе и Северне Америке, ускоро ће принудити екипу из Вашингтона на мир у бившој Украјини и у појасу Газе, али и на одустајање од ратних игара на Балкану
2024-07-12 23:37:28
2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле...
2024-07-05 07:46:07
Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа
2024-06-13 19:31:41
Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.
2024-05-19 14:31:40
Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници
2024-05-14 22:21:32
Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу
2024-04-15 12:49:26
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2024-04-06 21:31:39
ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији
2024-04-03 19:35:02
Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата
2024-03-11 17:45:31
Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије
2024-02-21 19:52:26
Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила
2024-01-26 15:42:47
Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати
2024-01-11 20:35:26
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
2023-11-23 18:13:30
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
RSS
