Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Објављено: 16.04.2022.год.
фото: © РИА Новости / Владимир Астапкович

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију


Петар Акопов, РИА Новости

У рату као рату, немогуће је победити Русију на бојном пољу, постоји само један начин да се постигне наш пораз. Економско гушење споља такве силе да доведе до слома привреде, конфузије и промене власти, односно капитулације. На Западу више не крију да се кладе на ово, али и ми називамо ствари правим именом. Не ради се о санкцијама које су осмишљене да зауставе борбе у Украјини - ми имамо посла са курсом да се уништи Русија као таква. И зато мере које су предузете против нас називамо онаквим какве треба да буду – блокада у циљу пораза наше земље.

Говорећи у среду у Савету Федерације, први потпредседник владе Андреј Белоусов је рекао: "Идеја наших геополитичких противника је да Русију што више изолују од светске економије. Буквално да је извуку из светских економских веза. У ствари, покушано је да се организује глобална блокада Русије, која се шематски састоји од четири круга."

Белоусов је окарактерисао ова четири круга као финансијски, трговински, транспортни и хуманитарни – њихово гушење:

„Блокирати приступ финансијским тржиштима и прекинути финансијска поравнања, ставити ван закона руске системски важне банке, прекинути спољнотрговинске везе, максимално ослабити извозни потенцијал, одсећи Русију од извора увоза критичних добара и услуга, блокирати најважније транспортне комуникације. , прекинути контакте међу људима, потпуно прекинути комуникацију у научној, културној и образовној сфери."

Све је тако, али Запад не води рачуна о главном. Чињеница да се свет променио и да га више не контролишу англосаксонски глобалисти.

„Немогуће је потпуно направити такву блокаду – изоловати Русију, шесту економију света, од глобалног економског система“, рекао је први потпредседник Владе и додао да о томе јасно сведоче догађаји у последњих месец и по дана.

Заиста, како је Владимир Путин рекао у уторак, „блицкриг на који су наши злобници рачунали, наравно, није се догодио“, привреда је преживела:

"Свет је данас компликованији него што је био у време хладног рата, када су постојала два блока и када је све било покривено листовима `кокома`. Свет је данас сложенији и у овом сложеном свету једна држава неће моћи да задржи своју потпуну доминацију. Нико не може затворити сва врата и све прозоре. Генерално је немогуће строго изоловати било кога у савременом свету, а тако огромну земљу као што је Русија је дефинитивно немогуће изоловати. Због тога ћемо радити са оним нашим партнерима који желе да комуницирају."

Блокада као таква има смисла само ако је што је могуће потпунија, одсецајући земљу од већине њених трговинских партнера. У новијој историји Ирак је најтеже блокиран 90-их година, а уведене су му санкције УН, односно глобалне. Иста ствар је урађена последњих година са Северном Корејом, али су у оба случаја земље нашле рупе у санкцијама. Ирак, иако је много изгубио на животном стандарду, није пропао, тамо није било чак ни промене власти, што је захтевало потпуно америчку агресију 2003. године. Северна Кореја је одавно затворена и скоро је потпуно самодовољна (иако на веома скромном нивоу) земља, али је последњих година потајно и не баш много подржавана од Кине.

У случају Русије, не говоримо о глобалним, већ о западним санкцијама, па чак и са њихове стране, не тоталним. Да, Запад је блокирао две трећине наше девизне имовине, али Европа не може да одбије руске испоруке енергената. Односно, максимум за шта је уједињени Запад способан јесте да покуша да нас одсече од високих технологија (забрани њихов извоз) и закомпликује спољну трговину са остатком света претећи санкцијама транспортним компанијама и њиховим осигуравачима. Све остало су празне приче.

Одбијање куповине руске нафте, угља и потенцијално гаса само ће довести до тога да их друге земље купују, а исто ће се десити и са остатком нашег најважнијег извоза. Да, то ће довести до неких привремених губитака у буџетским приходима (делимично надокнађених растом цена енергената), али сигурно неће зауставити развој земље.

Покушај да се остатак света убеди да приступи блокади Русије завршио се ничим, у то су се сви могли уверити већ за месец и по дана. Штавише, што дуже Запад буде покушавао да одржи ову блокаду, то ће бити теже то учинити, чак и онима који су били принуђени да се за њу потпишу.

У том смислу, врло индикативно је било недавно гласање на Генералној скупштини УН о искључењу Руске Федерације из Савета за људска права. То се догодило 7. априла, услед чега је обустављен рад наше земље у Савету, а истог дана је и сама Русија објавила превремени престанак својих овлашћења. Али овде је битно нешто друго - како и ко је гласао. Нарочито у поређењу са антируском резолуцијом „Агресија на Украјину” коју је иста Генерална скупштина усвојила месец дана раније, 2. марта. И уочи 2. марта, и уочи 7. априла, Запад је заврнуо руке земљама трећег света, и не само њима - извршили су тежак притисак на ту исту Србију, како је касније рекао њен председник Вучић.

Прва резолуција, од 2. марта, на крају је усвојена гласовима 141 земље, док је само пет гласало против, укључујући Русију. 35 је било уздржано, а 12 је било одсутно. Односно, укупно 51 држава је показала независност и била у стању да издржи притисак Запада. Наравно, међу њима су кључне земље као што су Кина и Индија, али ипак мањина. Иако се мора разумети да нису све од 141 земље које су гласале за осуду Русије спремне да се придруже санкцијама, довољно је навести Турску, Мексико, Бразил и Аргентину, а да не говоримо о Србији која је принуђена да подржи резолуцију. Али ипак, укупни бројеви очигледно нису били у нашу корист.

Али оно што се догодило 7. априла: 93 земље су гласале за суспензију нашег учешћа у Савету, 24 су гласале против, а 58 је било уздржано (или није учествовало). Односно, однос се постепено мења, а не на рачун патуљастих или безначајних држава. Заједно са Русијом гласале су не само неке бивше совјетске републике, већ и, на пример, Иран, Алжир, Етиопија, Вијетнам, Боливија, Конго. И Кина, која овога пута није била уздржана. Још је интересантнији састав оних који су били уздржани (за које се у овој ситуацији јасно види да одбијају да подрже Запад) – то су кључне земље Латинске Америке (Бразил и Мексико), Индија и, што је најважније, скоро цели исламски свет (Египат, Саудијска Арабија, Пакистан, Индонезија, Малезија, Катар и многи други). Другим речима, иако нам формална равнотежа не иде у прилог: 93 против 82 (укључујући уздржане), али ако погледате тежину земаља, постаје јасно да су на страни западног блока, углавном мале државе Африке и Латинске Америке и скоро целе Океаније. А Азије готово да и нема, а та иста Турска, која је гласала против Русије, неће да учествује ни у каквој блокади.

Односно, свет се мења пред нашим очима, а Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију и то упркос чињеници да су већ усвојене санкције (посебно замрзавање наше имовине) нанеле тешку и непоправљиву штету самом Западу, коначно поткопавајући поверење у западне валуте као средство акумулације и поравнања. Да, процес њиховог отклањања неће бити брз, али сада је апсолутно обавезан за све незападне силе и регионална удружења.

Једном су, иначе, већ покушали да блокирају Русију, било је то пре нешто више од једног века, у октобру 1919. године. Тада је Антанта увела потпуну блокаду Совјетске Русије, чије власти није признала ниједна западна држава (а незападних готово да није било, осим земаља Латинске Америке и Кине и Јапана које су биле у орбити САД). Та блокада је замишљена као тотална, а ситуација у Русији је била најтежа, јер је био грађански рат, бољшевици нису контролисали већи део земље. И шта, да ли је успело? Не, бољшевици су тада поразили трупе Јуденича и Дењикина које су претиле престоницама, а у Европи је народ био незадовољан растом цена због престанка снабдевања из Русије и незапослености због смањеног извоза, а Немачка се није придружила блокади. Тако је годину дана касније склопљен трговински уговор са Енглеском, а неколико година касније, трговина са Западом је већ била у пуном јеку, међутим, тада је могао да нам диктира своје услове.

Ако је Русија издржала тада, онда ће стајати још више сада, јер су и положај земље и ситуација у свету суштински другачији од оних који су били пре сто година. И неће тек тако издржати - што дуже Запад буде истрајавао у покушајима да „задави Русију“, то ће више штете нанети сопственим позицијама у свету. Истовремено, Запад неће моћи још дуго да игра – односно да задржи блокаду (макар и крњу, само са западне стране) неколико година, ни геополитички ни економски. Унутрашњи проблеми, заједно са брзим променама (и далеко од тога да иду у његову корист) глобалним опредељењима, не дају Атлантистима времена.

Историјско искуство досадашњих покушаја „гушења Русије“ ничему не учи, посебно када ученик не жели да види свет око себе онаквим какав јесте. И да, русофобија на крају крајева убија – и економски.

Петар Акопов, РИА Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк