Неретљани су били Срби

Објављено: 19.12.2021.год.
Сагита и сагена, ратни бродови из 10. века каквим су располагали и Неретљани

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили своју поморску историју и препустили да многе историјске догађаје Хрвати припишу себи. О томе најбоље говоре речи које је Грга Новак, признати хрватски научник и историчар, написао описујући нападе Словена на италијанску обалу у првој половини седмог века:

"Који су били ти Славени", пише Грга Новак у свом делу "Ратови и битке на Јадранском мору", "који лангобардијски хроничар Павао овако описује, не можемо тачно речи, тим мање што њихове тадашње границе нису још биле устаљене, а ни њихова племенска имена позната. Највероватније су то били тада ратоборни Хрвати, али је могло да буде и неко друго одважно словенско племе, које је организирано скупило ‘мноштво лађа" и као организована скупина прешло на другу обалу Јадрана" .

СРБИ СУ БИЛИ ПРВИ РАТНИЦИ НА МОРУ

Грга Новак описује словенски напад на Сипонт (данашња Манфредонија) у Италији 642. године. Цитат говори о начину на који су све оно што је српска наука пропустила да разјасни у поморству на источној обали Јадранског мора Хрвати приписивали себи. Ако се није знало ко је прво избио на Јадранско море, закључивало се "вероватно су то били Хрвати", што се не може њима замерити, већ српским историчарима који су потпуно занемарили нашу поморску прошлост. Десило се сасвим супротно, Срби су пре Хрвата избили на обале Јадранског мора, пре њих су формирали ту своју државу - Захумље, Травунија, Неретљанска област... И сам Грга Новак, када говори о том времену, пише "Хрвати и Неретљани", и сам свестан да Неретљани нису били Хрвати.

  Друга је ствар догађаја у средњем веку, када је турско освајање пореметило односе и када је српски народ раздвојен у више делова, бежећи од Турака, али и избегавајући покатоличење, чиме су аутоматски проглашавани Хрватима. Посебан је разлог што су Срби удаљени од мора, а борећи се за свој опстанак заборављали своју поморску прошлост, а она је стара петнаест векова. Нису Срби били поморци само на територији данашње Црне Горе, већ далеко на ширем подручју - све до Цетине, а можда и даље на север.

Први директан податак о неретљанском гусарењу(према хроници Ивана Ђакона из 10 - 11.века) односи се на долазак неретљанског изасланика 830. године у Венецију да с дуждом Иваном Патрицијаком склопи уговор о ненападању и гарантовању сигурне пловидбе млетачким бродовима дуж неретљанске обале. Из овога произилази да су већи међусобни сукоби почели пре ове године. Локални и појединачни сукоби између Неретљана и Венеције временом су прерасли у прави поморски рат. Белешка хроничара, да се словенски емисар том приликом покрстио, доказује да су Неретљани у то време (200 година после досељења на Јадран) били још сасвим затворен етнички елеменат, који није подлегао снажним утицајима ни Византије ни Италије. Уговор из 830. године, који је диктирала опасност од Сарацена по Венецију, није дуго поштован и Неретељани су већ 834 - 835. године запленили неколико млетачких бродова, који су се враћали из Беневента у јужној Италији, побивши посаду.

Крај Драча је 870. године забележен гусарски напад Неретљана на један брод, који је из Драча превозио у Италију посланике папе Хадријана Другог, на повратку са црквеног концила у Цариграду. Папски посланици су били опљачкани и заробљени. Због тог препада, Цариград је послао казнену морнаричку експедицију под Никетом Орифом, која је напала Неретљане и присилила их да признају византијски суверенитет.

У "Илустрованој повијести јадранског поморства", у издању "Стварности" из Загреба наводи се да је "у коловозу 887. године дужд Петар Цандиано с 12 ратних бродова кренуо у борбу против Неретљана и у првом сукобу успио заробити пет њихових бродова. Охрабрен тим успјехом, искрцао се с војском на подручју данашње Макарске, где га Неретљани дочекују, војску му потуку, а њега убију".

Дакле, били су то Неретљани, а не Хрвати. Тек 888. године хрватски кнез Бранимир, по овом извору, закључује уговор с млетачкиом владом о плаћању годишњег данка за слободу пловидбе и трговину Јадранским морем. Хрватско племе Качићи тек око 900. године прелазе реку Цетину и у Омишу успоставља своју кнежевину. Чак и у време краља Томислава наводи се да "Хрвати и Неретљани" владају морем.

И када су имали неку власт над Неретљанима, није то чисто освајачки однос Хрвата према Неретљанима, па се у неведеном делу наводи: "Млетачки дужд Петар Цандиано одлучио се заратити с Неретљанима, који су ослободивши се надзора хрватске државе, наставили гусарење на Јадрану. На челу јаке флоте од 33 гумбарије (велики бродови) стајали су Урсо Бадоварије и Петар Расоло. Неретљани су ову флоту храбро дочекали, сузбили и присилили на повлачење. Исте године упути дужд Цандиано поново 33 брода у неретљанске воде, али је неретљанска морнарица опет пружила јак отпор. Увидјевши да не може силом сузбити Неретљане, дужд с њима склопи уговор сличан уговору који је Венеција за време кнеза Здеслава закључила с Хрватима".

НЕРЕТЉАНИ СУ СРБИ

Прва српска држава на Балканском полуострву, према писању цара Константина Порфирогенита, настала је пацифистичким путем за доба цара Хераклија (610 - 641) на Бистрици у Тесалији. Касније су се српска племена раширила по Балканском полуострву и тако се нашла на Јадранском мору. Најсеверније су се налазили Неретљани, између Неретве и Цетине, а припадала су им острва Брач, Хвар, Вис, Корчула, Мљет и Ластово. Јужније су били Захумљани, између Неретве и Дубровника, а Травуњани су се населили јужно од Дубровника до Котора, те на крају Дукља, од Котора до Бојане.

Неретљанска област налазила се између Цетине и Неретве. Дакле, северозападно је била Хрватска, југоисточно Захумље. Цар Константин Порфирогенит (911 - 959) који је своје дело "De administrando imperio" завршио половином 10. века, о Неретљанима каже: "Од реке Неретве почиње Паганија и пружа се до реке Цетине, а има три жупаније, и то: Расток, Мокро и Делен. Од ових две жупаније, Расток и Мокро, леже уз море, а његови становници живе oд пољопривреде. Суседна су Паганима четири острва: Мљет, Корчула, Брач и Хвар, врло лепа и плодна, али са пустим градовима и множином мочвара". У глави 36. Константин наставља: "Пагани потичу од некршрених Срба... Пагани у словенском језику значи некрштени... У власти имају и ова острва: Корчулу или Кркар, на коме има град; друго је велико острво Мљет, велико је даље острво Хвар, Брач, а има и других острва која нису у власти Пагана".

Дакле, граница између Франачког царства, које је далматинску Хрватску привело хришћанству, је река Цетина. Неретљанска област, која је признавала византијску власт, после убитства цара Лава Петог године 820. је то престала и од тада живи под својим кнезовима и жупанима.

"Неретљани су били жилаво и отпорно племе", пише Љубо Караман у делу "Далмација кроз векове", "које је задње на приморју примило свети крст. Зато је њихова област у раном средњем веку називана и Паганијом, то јест земљом некрштених погана.

 
Паганија


Врсни поморци

Главна снага Неретљана била је на мору. Толико су ојачали да су се бавили гусарењем, при чему су нападали млетачке трговце. До сукоба са Венецијом је дошло врло брзо. Упадали су и на супротну обалу Јадранског мора и заробљавали бродове. Између Венеције и Неретљана дошло је до правог поморског рата. Били су толико јаки да су око 835. године напали млетачке трговце на италијанској обали, поубијали их и заробили лађе с робом.

О неретљанским бродовима 10. века нема домаћих писаних извора, осим података које износи византијски цар Контантин Порфирогенит, када тврди да Неретљани имају сагене и кондуре. Сагене по њему имају по 40 људи, кондуре по 20, а мање по 10.
Нигде није сачуван опис ових бродова, али се зна да су и сагене и кондуре биле мањи бродови са здепастим и округлим трупом и широком и уздигнутом крмом и облим прамцем, какви су увек били велики јадрански једрењаци. Управљало се бочним кормилом с десне стране брода (крме). Сагена је имала два до три јарбола. Главно једро је увек било крсно, а на предњем косом јарболу и на крменом окомитом разапињала су се троугла латинска једра.

Како је у то време у посади било обично око 40 веслача, сагена је могла имати 16 до 18 весала, по 8 или 9 на свакој страни.

Сагене, а и кондуре, били су чврсти бродови, који су пловили и зими дуж читавог Јадранског мора. Како су за време рата служиле и као ратни бродови, сагене су опремане лаким и привременим кастелима, на прамцу и крми, како се то чинило и на другим бродовима тог времена.

Према цару Константину сагене су користили Неретљани када су кретали у своје гусарске походе и са њима су два пута победили млетачку флоту.

Сагита и сагена, ратни бродови из 10. века каквим су располагали и Неретљани

О поморској делатности Неретљана пишу и млетачки извори и никада их не изједначавају с Хрватима. Одкако се зна за Неретљане они се истичу као вешти поморци и неустрашиви гусари, тако да им је једва дорасла млетачка флота. Вероватно су и Неретљани у почетку били само рибари, али су убрзо постали ратници, који су сами градили своје бродове.

Неретљанска област се налазила на граници интереса Византије и Венеције, па су се оне ту и сукобљавале. Једну од најславнијих победа Неретљана над Млечанима извојевао је заповедник Људит који је 840. године победио флоту млетачког дужда. После ове победе Неретљани су господарили морем.

У време, које данас Хрватска присваја као време када је формирана њена морнарица "није хрватски кнез имао никакве власти над Неретљанима. Нападе дужда Цандијана уништили су Неретљани, чак је он у борби са њима и погинуо. Касније, када су у Хрватској настале династичке борбе, ослабила је и војска и морнарица", како пише Грга Новак у свом делу "Ратови и битке на Јадранском мору", "то је брзо осоколило неретљанске гусаре који су нападали млетачке лађе, сигурни да им нитко није у стању да то спријечи". То значи да су Хрвати за потребе Венеције чували мир од Неретљана. Због тога је дужд Петар Цандиано упутио већ наведене бродове и био приморан да се повуче из неретљанских вода. Слично је прошла и друга флота од 33 гумбарије. Неретљани се нису могли сломити на такав начин, па је Венеција морала да им плаћа данак за слободну пловидбу.

Тек је дужд Петар Други Орсеоло успео да сломи снагу Неретљана на мору око 1000. године. Заједно са Неретљанима поражени су и Хрвати, па се тако не може речи да је Неретљанска област била у саставу такве Хрватске, односно Хрватске за време које Хрвати приписују ову област себи и њену морнарицу себи.

Инервенцију дужда Петра Другог Орсеола изазвао је неретљански гусарски напад на Задар. Док је боравио у Задру дужд је дознао да се 40 неретљанскух племића налази у Апулији због трговине, па је упутио одред од десет бродова, који су код острва Сушца напали неретљанску трговачку флоту при повратку. Заробљено је свих 40 племића, сви њихови бродови и роба. После тога је неретљански кнез упутио своје посланике, а Орсеоло је пристао да ослободи племиће уз услов да се Неретљани одрекну млетачког данка и обавежу да неће нападати млетачке бродове на Јадрану. Изгледа да Неретљани нису били задовољни одлуком свог кнеза, јер је Орсеоло морао силом да покори Хвар и Корчулу (главна гусарска упоришта), а градове Хвар и Ластово је после освајања порушио. По склапању мировног уговора између неретљанског кнеза и Млечана није више било значајнијих вести и неретљанским гусарима .

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији
 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама
РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама

Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.

2021-12-28 13:28:20

Неретљани су били Срби
Неретљани су били Срби

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили...

2021-12-19 08:30:08

Колубарска битка, време победе
Колубарска битка, време победе

Врхунац напора и вештине командовања српске војске

2021-12-16 07:22:46

РТ: Ко се против кога бори у Украјини?
РТ: Ко се против кога бори у Украјини?

За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".

2021-12-06 09:07:24

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.

2021-12-05 10:31:02

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк