Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

Објављено: 14.11.2021.год.

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.


Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији

После успешних дејстава на јужном крилу совјетско-немачког фронта, припремано је проширење совјетских операција на дунавски базен где је постојала опасност од мина. Наредбом комесара Ратне морнарице априла 1944. године расформирана је Азовска флотила, у чији су састав ушли бродови Дунавске флотиле после њеног расформирања 1941. године, и од ње поново формирана Дунавска флотила - непосредно потчињена Црноморској флоти. За команданта је постављен контраадмирал Горшков.

После садејства флотиле јединицама 46. армије при форсирању Дњестарског лимана, Дунавска флотила се поново нашла на Дунаву извршивши успешно форсирање његовог ушћа.

Немачка флота на Дунаву и Црном мору била је приморана да се повлачи Дунавом. Формирана борбена група Zieb се под борбом са румунским снагама и прогоњена од Дунавске флотиле Црвене армије успела пробити до Прахова, где је, због немогућности пробоја кроз Железна врата, потопљена од властите посаде 6. септембра 1944. године. Дунавска флотила Црвене армије је стигла на тромеђу Јуославије, Румуније и Бугарске.


Дунавска флотила у завршним операцијама за ослобођење Југославије

Двадесет осмог септембра постигнут је споразум о заједничком учешћу Црвене армије и НОВЈ у ослобађању источних крајева Југославије и Београда. 

Концентрација јединица 3. украјинског фронта на источној обали реке Тимок завршена је 28. септембра 1944. године, а на левој обали Немци су организовали снажне отпорне тачке Радујевац, Прахово, Неготин, Рготина и Штубик, а то подручје затварао је Дунав и пут ка Београду. Да би се омогућио даљи продор, Дунавска флотила је добила задатак да изврши десант на Радујевац и Прахово, заузме та пристаништа и прекине непријатељу повлачење приобалним путевима. Сви ти задаци су успешно извршени: десантом Радујевац је ослобођен 29. сепремабар 1944. године, док је Прахово на исти начин ослобођено дан аксније. 


У времену од 1. до 8. октобра Дунавска флотила је концентрисала своје бродове у Турну Северину, одакле је требало форсирати Железна врата и пробити се у рејон ушћа Мораве.  У пробоју кроз Ђердап велику помоћ пружили су југословенски пељари и већ 12. октобра донешена је одлука да Дунавска флотила садејствује снагама које су продирале на правцу ка Смедереву и Београду.


У зору 14. октобра, на ватреним положајима иза Смедеревске аде, концентрисана је бригада оклопних чамаца. На јужној обали тог острва налазила се осматрачница која је омогућила оклопним чамцима да туку Смедерево. У току 14. и 15. октобра оклопни чамци су пружали систематску подршку јединицама 75. корпуса и неутралисали ватрене тачке на обали. Истог дана чамци су неколико пута продрли у пристаниште ради извиђања и при том су отварали ватру.

Петнаестог октобра наређено је  Флотили да искрца десант западно од Смедерева и тако пресече приобалну комуникуцију Смедерево-Београд. Оклопни чамци, савлађујући ватру артиљерије и минобацача са обале, пробили су се уз Дунав и у пола ноћи искрцали десант један километар узводно од Смедерева, а потом су тукли ватрене тачке у пристаништу да би одвукли пажњу од десанта који је продирао цестом Смедерево-Гроцка. Смедерево је убрзо ослобођено, а Немци су се повукли и из Гроцке, па је предстојао пробој ка Београду. Пробој је био веома тежак јер су десну обалу држали Немци, а Дунав је био пун мина. Времена за припрему продора било је врло мало.

Петнаестог октобра у 21.10 час испловило је осам оклопних чамаца из рукавца иза Смедеревске аде и пловећи уз леву обалу стигло до рукавца Иваново без борби, где су се маскирали, а дању 17. октобра бродови су заузели ватрене положаје поред острва Ада Хуја. Први задатак био је да се непријатељу пресече саобраћај преко Савског моста ка Земуну, уз истовремену подршку јединицама које дејствују у источном делу града, а да затим изврши искрцавање десанта на Велико ратно острво.

Продор оклопних чамаца ка Великом ратном острву био је отежан, јер је порушени део моста према Панчеву запречио пловни пут. У току 18. и 19. октобра оклопни чамци и батерије систематски су тукли артиљеријском ватром циљеве на које су им указивале јединице копнене војске, држали су под ватром пут Београд-Земун и Велико ратно острво.

Први се испод железничког моста пробио одред оклопних чамаца поручника фрегате Соколова и заузео положаје иза Великог ратног острва. Затим се пробио и други одред. Оба одреда су дејствовала по јединицама које су се повлачиле из Београда према Земуну. Двадесетог октобра Београд је био слободан, а следећа два дана бригада оклопних чамаца пружала је подршку јединицама које су се бориле за Земун.

По старој руској традицији да се јединицама које су се истакле у борбама додељују медаље и почасна имена, због изузетног ангажмана и храбрости у борбама за Београд поједине јединице добиле су назив "Београд" у свом имену. Једна од њих је Први београдски дивизион речних оклопних чамаца.

По завршетку борби за ослобођење Београда, Дунавска флотила подељена је на два дела. Део бродова упутио се према северу и придружио главнини руских снага у Мађарској, а део је остао као подршка партизанима у наставку борби за ослобођење земље. Једна од посебно тешких борби био је десант на Вуковар. База дивизиона била је до лета 1953. у Бечу, а затим је дислоциран у Украјину, у Исмаил, а одатле 1995. године на Крим. Из Севастопоља прешли су на Каспијско језеро.


Дивизион је ушао у састав бригаде за заштиту водног рејона, а у последњој реорганизацији, почасна титула "Београдски" пренета је на виши ранг - на бригаду. Зато сада руска ратна морнарица у Каспијској флотили у свом саставу има 327. београдску бригаду. Дакле, Београдска бригада данас је део Каспијске флотиле која је терористима у Сирији нанела огромне губитке.

После ослобођења Новог Сада, 1. бригада речних бродова и њој оперативно потчињена 83. бригада морнаричке пешадије и шест самоходних оруђа Пратећег одреда концентришу се у рејону Бездана, а 2. бригада речних бродова остала је у рејону Новог Сада.

Десну обалу Дунава држао је непријатељ, од ушћа Драве до Илока, пролаз бродова Дунавом био је немогућ, донешена је одлука да оклопни чамци прођу Тисом и Великим бачким каналом у рејон Бездана. Тај тежак пут савладан је за 10 дана и 27. новембра у Баји је концентрисано 19 оклопних чамаца, јер је претходно совјетска армија извршила овде десант и ослободила десну обалу Дунава.

У исто време извршен је десант на Илок и Опатовац, а затим на Вуковар.

У децембарским дејствима значајан допринос борбама на сремском фронту дала је и Дунавска флотила. Она је својом 2. бригадом речних бродова, под командом капетана фрегате Аржавкина, са 16 оклопних чамаца, 3 монитора и 16 чамаца-миноловаца, подржавала на сремском фронту дејства 68. корпуса и 1. гардијског утврђеног рејона Црвене армије, 3. и 5. бригаду 36. дивизије Главног штаба НОВ и ПО Војводине и 1. бугарску армију. Флоту је подржавао Пратећи обалски артиљеријски одред са 10 артиљеријских оруђа. Другој бригади речних бродова, поред њених формацијских јединица, били су потчињени и један батаљон 83. самосталне бригаде морнаричке пешадије, 508. артиљеријска батерија с четири хаубице 122 мм и чета морнаричке пешадије из Пратећег обалског одреда подршке. Друга бригада речних бродова с потчињеним јединицама претрпела је веома велике губитке. Само у борбама за вуковарски мостобран, имала је 527 војника избачених из строја, док су јој потопљена два оклопна чамца.

Разминирање Драве, Саве и Дунава

Одмах наком ослобођења појединих сектора река прилазило се њиховом чишћењу од мина које је положио непријатељ при повлачењу или су то учнили савезници ради ометања саобраћаја и повлачења немачких снага са Доњег Дунава. Та дејства наставила су се све до 1950. године.

Разминирању Драве приступљено је већ 1945. године. Дунавска флотила извршила је овај задатак у дужини до 19 километара док је наша Прва база Речне ратне флотиле то извршила на дужини од 63 километра. Због постојања сумње да има још мина у Драви, Дунавска флотила је поново извршила разминирање Драве 1947. године до километра 105.

Разминирање Драве је настаљено и 1948. гдоине.

Разминирање Саве почело је 1945. године. Извршила га је Дунавска флотила, у дужини од 283 километра, а на 91 километар извршено је контролно разминиарање, Задаци су завршени 23. августа 1945. године.

Разминирање Дунава извршила је Дунавска флотила, док је контролно разминирање дунавских рукаваца извршила наша Речна ратна флотила.
Гробови морнара Дунавске флотиле у касарни „Александар Берић“

Скоро осам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Дунавске флотиле Црвене армије, капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, „краснофлотилаца”, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком.

Морнари Црвене армије страдали су у операцијама разминирања Дунава. 

У Речној флотили забележено је да је последњи контакт са породицама сахрањених бораца остварен је 1960. године, а да је војни аташе из тадашње амбасаде СССР у Београду последњи пут званично положио цвеће 1966. године.

Поводом 23. октобра, Дана ослобођења Новог Сада у Другом светском рату, представници Изасланства  одбране Руске Федерације су у новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ обишли гробове шесторице морнара Црвене армије који су дали своје животе током борби за ослобођење града и чишћења Дунава од заосталих мина.

 

Представници Изасланства  одбране Руске Федерације

Пуковник Владимир Алексејевич Корењенков и потпуковник Гергиј Викторович Клебан положили су цвеће на гробове својих сународника. Венац на гробове „краснофлотилаца” положила је и делегација Министарства одбране Републике Србије коју су чинили капетан бојног брода Андрија Андрић командант Речне флотиле, пуковник Драган Бојић заменик команданта Речне флотиле и капетан бојног брода Венко Механџиски, начелник Штаба. Помен руским морнарима погинулим за слободу Новог Сада служио је војни свештеник Речне флотиле капетан Селимир Вагић.

- Није ово само традиција, то је осећај руско-српске душе. Када је тешко Русији долазила је помоћ из Србије, када је тешко Србији долазила би помоћ из Русије. Тако је било кроз историју, надам се да ће тако бити и у будућности. Оваква заједничка спомен обележја нашим борцима који су у борби заједнички губили животе разлог су више да увек будемо на истој страни. То је веома важно како за ове, тако нарочито и за будуће генерације обе земље. - рекао је пуковник Владимир Алексејевич Корењенков након обиласка спомен собе Речне флотиле и православног храма у кругу касарне.

Припадници Речне флотиле не препуштају забораву погинулe колеге, па се на хумкама готово увек може видети по који букет цвећа. Тако за време обележавања славе храма посвећеног светитељу, деспоту и капетану Шајкaшке флотиле Стефану Штиљановићу, у касарни "Александар Берић" у Новом Саду, литија госте славе одводи до гроба сахрањених Руса, где свештеник одржава опело. 

Полагањем венаца и паљењем свећа почаст погинулим припадницима Црвене армије одају и представници „Патриотског фронта“ и удружења „Душа паорска“, као гест вечне захвалности земљи савезници, која је допринела  највећим бројем жртава ослобођењу наше земље, као и већег дела Европе од фашизма у Другом светском рату.  

У току је израда пројекта за уређење овог спомен-обележја посвећеног погинулим припадницима Дунавске флотиле.

Бошко Антић, контраадмирал у пензији

Литература:

Локтионов, Дунавска флотила у великом отаџбинском рату, Војно дело, Београд, 1966.
Радиша Савић, Дејства на пловним рекама у НОР-у, Поморска библиотека „Морнаричког глааника“ свеска 28, Београд 1977.
Бошко Антић, Рат на рекама кроз векове, Поморска библиотека „Морнаричког гласника“, свеска 35, Београд, 1986.
Бошко Антић, Речна ратна флотила Натродноослободилачке војске Југославије, Војноиздавачки новински центар, Београд, 1991.
Бошко Антић, Противмински рат на рекама, Морнарички гласник 2/1978.
Бошко Антић/ Драган Спаосјевић, Речна фчотила 1915-2015, Медија центар „Одбрана“, Београд, 2017.
 
 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

РТ: Ко се против кога бори у Украјини?

За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.

2021-12-05 10:31:02

Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа
Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...

2021-11-25 10:21:05

Руска политичка мисао очима једног Србина
Руска политичка мисао очима једног Србина

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...

2021-11-18 13:02:09

Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду
Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.

2021-11-14 08:21:36

Шта је Достојевски писао о Србима?
Шта је Достојевски писао о Србима?

Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!

2021-11-13 10:00:24

Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији
Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији

Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...

2021-11-10 07:30:31

​Софија побола српске барјаке у швапски табор
​Софија побола српске барјаке у швапски табор

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда

2021-10-31 07:35:20

РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти
РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...

2021-10-24 12:48:12

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић
Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

2021-10-21 18:51:30

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

Бранко Докић: Одлука није закон
Бранко Докић: Одлука није закон

Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.

2021-08-28 08:30:15

Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице
Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице

ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“

2021-08-24 12:24:57

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?
Зашто је СССР створио Варшавски пакт?

Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.

2021-08-21 13:40:06

Церска битка
Церска битка

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

2021-08-16 08:00:48

Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ
Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ

Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.

2021-08-12 12:28:29

РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију
РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију

Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...

2021-08-02 12:53:39

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије
РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

2021-07-28 10:51:45

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: