Пет кључних победа Црвене армије у Другом светском рату

Објављено: 10.05.2021.год.
Борци који су напали Рајхстаг, у првом плану редов Григориј Булатов, фото: Александар Капустјански/Sputnik / Russia beyond


Стаљинградска битка је била преломни тренутак у конфронтацији СССР-а и Трећег рајха. После ње је многима у свету постало јасно да је нацистичка Немачка осуђена на пропаст, пише 
Russia beyond.

1. Битка код Москвe

Велики отаџбински рат 1941-1945. Артиљеријско оруђе на ватреном положају на прилазу Москви. 01.11.1941.

У октобру 1941. године СССР је био на ивици катастрофе. У борбама око града Вјазме, само 200 км од Москве, Црвена армија је изгубила милион људи – изгинулих, рањених или заробљених. Вермахту је тако отворен пут према главном граду.

Свеже дивизије из Сибира, са Урала и руског Далеког истока, нису још биле пристигле да се придруже одбрани Москве, па је совјетска команда задржавала непријатеља свим расположивим средствима. И поред тога, Немци су незадрживо напредовали, тако да су 2. децембра јединице Друге тенковске дивизије заузеле насеље Красна Пољана удаљено свега тридесетак километара од Кремља.

Немачка команда је била уверена да је слом Црвене армије неминован. Уздајући се у последњи одлучујући напад, она је игнорисала чињеницу да су немачке трупе услед сталних совјетских контранапада биле исцрпљене и преоптерећене, а тенковске и моторизоване дивизије су тешко савладавале многобројна минска поља на прилазима граду. Поред тога, почели су проблеми са снабдевањем и масован помор коња изазван недостатком сточне хране на почетку зиме.

Петог децембра су Западни фронт Георгија Жукова и Југозападни фронт Константина Тимошенка кренули у велику контраофанзиву, што непријатељ никако није очекивао. Задобивши снажан ударац, исцрпљене немачке трупе су почеле великом брзином да повлаче од престонице, а понегде је њихово повлачење прерасло у панично бекство. Тек почетком јануара 1942. године Немцима је пошло за руком да стабилизују фронт.

„Офанзива на Москву је пропала. Све жртве и напори наших храбрих трупа су биле узалудне“, написао је у својим „Успоменама једног војника“ генерал Хајнц Гудеријан. Стратегија блицкрига је доживела крах. Одбачене 100-250 километара од Москве, немачке трупе више нису представљале озбиљну претњу за совјетску престоницу.

2. Стаљинградска битка 

Стаљинградска битка

Услед слома совјетских трупа код Харкова у мају 1942. године Вермахту се пружила прилика да крене у велику офанзиву у правцу нафтних налазишта на Кавказу и Стаљинграда, крупног совјетског индустријског центра који је уједно био и важно саобраћајно чвориште на Волги. Губитак овога града био би права катастрофа за Црвену армију.

Стаљинград је готово потпуно уништен у масовним бомбардовањима и непрекидним жестоким уличним борбама. Пружајући очајнички отпор Немцима, јединице 62. армије су биле принуђене да се повлаче према реци, где су последњим снагама држале минијатурне парцеле на подручју фабрика „Црвени октобар“ и „Барикаде“.

„Били смо вашљиви и гладни, али у неком тренутку смо постали острвљени тако да ја већ нисам више имао нимало сажаљења ни према себи, ни према Немцима... Тукли смо се крајњом жестином за сваки комад зида, а ноћу смо и ми и Немци пузећи покушавали да се провучемо кроз фабричке пролазе и тунеле. Нама је био циљ да нађемо храну и муницију, а Немцима да нас потисну у реку. Непрекидно су избијали окршаји мањих група прса у прса“, 
написао је касније редов 138. стрељачке дивизије Миља Розенберг.

Совјетске трупе су сачекале да се немачка 6. армија потпуно „заглави“ у граду, а онда су 19. новембра 1942. снажно удариле у њена крила која су бранили лоше наоружани Румуни. Пробивши њихове одбрамбене положаје, Црвена армија је затворила обруч око групације непријатељских снага које су бројале 330.000 војника. Била је то једна од најкрвавијих битака у историји човечанства. Обе стране су укупно имале око два милиона убијених и рањених.

Слом код Стаљинграда је снажно уздрмао Трећи рајх и његове савезнике, који су кришом почели да траже начин како да се извуку из конфликта. Турска је коначно одустала од агресивних планова које је имала у погледу Совјетског Савеза. Назирао се коренити преокрет у Другом светском рату.

3. Курска битка 

Курска избочина. Напад јединица Пете гардијске тенковске армије у рејону Прохоровке.

У лето 1943. године Немци су се спремали за велику офанзиву на централном делу совјетско-немачког фронта, на подручју града Курска. Вермахт је на том правцу потукао Црвену армију и надао се да ће повратити стратешку иницијативу у рату, изгубљену после Стаљинградске катастрофе.

Немци су рачунали на фактор изненађења, али је он овога пута изостао. Совјетска војна обавештајна служба је благовремено открила припреме непријатеља за офанзивну операцију „Цитадела“, и чак је сазнала да је њен почетак планиран за 5. јул.

У бици код Курске избочине са обе стране је учествовало два милиона људи, 4.000 авиона и 6.000 тенкова, тако да је то била највећа тенковска битка свих времена.

На главним правцима напада Немци су наишли на чврст отпор совјетских трупа и за недељу дана су напредовали само десетак километара. „Битка је била толико тешка и напорна да се ја још увек добро сећам како сам пред крај дана сматрао да бих се обрадовао ако бих био рањен или убијен“, 
написаће касније командир минобацачке чете Јевгениј Окишев: „Толико су нерви већ били напети, а уз све то и јака врућина, нема хране... Наши ровови су били на узвишењу око кога је са свих страна био брисан простор који су контролисали Немци“.

Подневши немачки напад Црвена армија је кренула у велику контраофанзиву и потукла ослабљеног непријатеља. Вермахт је коначно изгубио иницијативу у рату против СССР-а и почео да се повлачи на запад. „И на Источном фронту више није било мирних дана“, истакао је Хајнц Гудеријан у „Успоменама једног војника“.

4. „Багратион“ 

Партизани улазе у ослобођени Минск, јул 1944. године.

У лето 1944. године Црвена армија је против Вермахта применила његово оружје, тј. стратегију „муњевитог рата“, односно блицкрига. Она је показала способност да добро координираноом применом тенковских јединица и авијације за кратко време пробије моћну непријатељску одбрану, опколи и брзо уништи крупне групације непријатељских трупа.

Велика совјетска офанзива против групе армија „Центар“ у Белорусији почела је 23. јуна 1944. године. За немачку команду је то било непријатно изненађење. Она је сматрала да је Црвеној армији још увек приоритет офанзива у правцу Украјине кроз коју се може стићи до нафтних налазишта у Румунији.

Ованзивна операција „Багратион“ добила је име по руском војсковођи из Отаџбинског рата против Наполеона 1812. године. Трајала је нешто више од два месеца. За то време су совјетске трупе напредовале 600 километара на запад, ослободиле су територију Белорусије и део источне Пољске, стигле до прилаза Варшави и Источној Пруској. Група армија „Центар“ је изгубила пола милиона људи – убијених, рањених и заробљених, и фактички је престала да постоји.

Битну улогу у операцији „Багратион“ одиграли су белоруски партизани. Они су указивали Црвеној армији на најрањивија места у непријатељској одбрани, али су и сами задавали ударце из позадине, помажући совјетским трупама у одлучујућим тренуцима битке. „Сваким даном је растао списак фашистичких ешелона који су слетели са пруге захваљујући диверзијама“, написао је маршал Иван Баграмјан у мемоарима објављеним под насловом „Тако смо ишли ка победи“: „Железнички саобраћај у фашистичкој позадини је фактички био парализован. Хитлеровцима није било ништа лакше ни на путевима. Партизани им ни ту нису давали мира ни дању ни ноћу“.

17. јула 1944. године улицама Москве је спроведена колона немачких војника заробљених током борби у Белорусији. У такозваној „Паради побеђених“ у совјетској престоници учествовало је 57.000 немачких војника и официра, укључујући и неколико десетина генерала.

5. Битка за Берлин 

Велики отаџбински рат, 1941-1945 г. Напад на Рајхстаг. Мај 1945.

Ради офанзиве на главни град Трећег рајха совјетска команда је концентрисала снаге које су бројале преко два милиона људи. Њима се супротставило 800.000 војника Вермахта, СС дивизија и немачке народне милиције (Фолксштурм). Немци су претворили град у неприступачну тврђаву, а на прилазима је било неколико линија дубоко ешелониране одбране.

Далекометна артиљерија 79. стрељачког корпуса „честитала је фиреру рођендан“ тако што је 20. априла 1945. године извршила први артиљеријски напад на Берлин. Након пет дана Црвена армија је опколила град.

Скоро недељу дана су вођене жестоке борбе за престоницу нацистичке Немачке. Немци су сваку улицу претворили у линију одбране препуну барикада, бункера, ровова и митраљеских гнезда. Што су совјетске трупе биле ближе центру отпор је био јачи.

Окршај за Рајхстаг је почео 30. априла. У рану зору 1. маја на његовом крову је подигнута црвена застава, али су окршаји трајали током целог тог дана.

После Хитлеровог самоубиства 30. априла ново немачко руководство се обратило совјетској команди нудећи примирје, али је СССР одговорио да ће прихватити само беспоговорну капитулацију. Немци су то одбили и борбе су настављене новом жестином, али нису потрајале. Већ 2. маја је берлински гарнизон коначно капитулирао.

„Наши ратници су у борбеним дејствима испољили велико надахнуће, херојство и дрскост. Зрелост наше армије и њено узрастање у ратним годинама потпуно су одражени у берлинском окршају. Војници, млађи и старији официри и генерали су у берлинској операцији показали да су стваралачки зрели, одлучни и изузетно храбри људи“, 
написао је маршал Георгиј Жуков. У борбама за немачку престоницу изгинуло је преко 75.000 совјетских војника.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк