Операција „Велики валцер“: Како су немачки војници марширали Москвом у Другом светском рату

Објављено: 09.05.2021.год.
фото: © Samaryi Guraryi/Sputnik/ Russia beyond


Нацисти су сањали о томе како ће да марширају Москвом, и тај сан им се на крају остварио. Додуше, не баш онако како су замишљали... Скоро 60.000 војника Вермахта је марширало кроз совјетску престоницу у такозваној „Паради побеђених“. Немци су у том маршу учествовали као ратни заробљеници, пише Russia beyond-

У лето 1944. године Црвена армија је нанела Немцима најстрашнији пораз у њиховој историји. Трупе Вермахта и СС дивизије су током офанзиве у Белорусији, познате као операција „Багратион“, изгубиле око пола милиона људи, а група армија „Центар“ је практично престала да постоји.

Совјетски војник на оштешћеном тенку Pz-4.

Толики успех је вредело прославити. Операција „Багратион“ још није била окончана, али је Москва ипак одлучила да организује свечану параду, и то такву у којој неће учествовати победници, него заробљени немачки војници.

Велики отаџбински рат 1941-1945. Операција

Одлучено је да се операција транспорта ратних заробљеника у Москву и организовања параде назове „Велики валцер“ по америчком мјузиклу снимљеном 1938. године, иначе веома омиљеном у Совјетском Савезу. Циљ параде није био само да охрабри грађане СССР-а, него и да покаже савезницима (и целом свету) размере успеха који је постигла Црвена армија.

Успешно остварен план операције „Багратион“, колоне заробљених фашистичких војника на путевима Белорусије.

Одабрано је 57.000 најздравијих немачких заробљеника који су могли да издрже марш од неколико километара. Руси су их добро нахранили, али им нису дали да се окупају како би Немци пред Московљанима изгледали што јадније и одрпаније.

Немачки заробљеници, Белорусија.

У Москву су од 14. јула почели да пристижу ешелони ратних заробљеника. Одлучено је да се Немци разместе на стадиону „Динамо“ и на градском хиподрому. Била је то тајна операција. Многи војни и партијски функционери нису знали за њу.

Заробљени Немци на Ходинском пољу.

Московљанима је парада најављена 17. јула преко радија. Убрзо затим се окупљеном народу указао необичан призор: Немци су пролазили у великим колонама од по 600 људи, у једном реду по 20 заробљеника.

Велики отаџбински рат, заробљени Немци на улици Горког, Москва.

На челу огромне поворке је пешачило 19 генерала и 6 пуковника, сви у униформама са ордењем. Иза њих је било преко хиљаду официра, а затим маса обичних пешадинаца. Ови последњи нису имали парадне униформе, него је свако био у ономе у чему је заробљен.

„Парада побеђених“, Москва, 1944.

Чинило се да целу ту масу заробљеника чува неколицина совјетских војника и коњаника са исуканим сабљама. Међутим, операцију „Велики валцер“ су обезбеђивале десетине хиљада црвеноармејаца и око 12.000 агената Народног комесаријата унутрашњих послова (НКВД).

Колона немачких заробљеика прелази преко Кримског моста.

Московљани су у потпуној тишини посматрали „Параду побеђених“. Ту и тамо би неко проклео Немце, а сви покушаји да се колона каменује благовремено су пресечени.

Осећања немачких заробљеника била су различита. Једни су са нескривеном мржњом „стрељали“ очима Московљане, док су други са нескривеним интересовањем разгледали Москву. Већина је била равнодушна. „Запитао сам се да ли је то за мене било понижење. Мислим да није. У рату се дешавају и много горе ствари. Ми смо навикли да извршавамо наређења. Тако смо и тада само извршавали наређење оних који су нас спроводили“, написао је касније Берхард Браун.

Марш заробљених Немаца, Москва 17. јул 1944.

На крају параде су се кретала возила за прање улица. Опране су све улице куда су прошли немачки војници, и тако је Москва симболично очишћена од „прљавштине“.

Према појединим изворима, Немачка је била љута због понижавања њених војника у Москви, па је брже-боље организовала своју параду ратних заробљеника у Паризу, спроводећи улицама града заробљене америчке и британске војнике. „Парада“ у Паризу се ипак није могла мерити са московском. Био је то слаб покушај демонстрације моћи Трећег рајха. У то време су се савезници већ припремали да ослободе главни град Француске.

Борис Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

Пробој муслиманских снага из Сребренице
Пробој муслиманских снага из Сребренице

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:40:06

Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део
Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:20:46

РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата
РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата

Недавна карикатура која упоређује САД са бившом Југославијом није упозорење да се избегне пут ка балканизацији...

2021-07-23 09:01:24

Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?
Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?

И поред локалних успеха Немаца, гвоздени ваљак Црвене армије незадрживо је газио у правцу запада.

2021-07-18 16:28:11

РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери
РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери

Пише Пол Робинсон за РТ, професор на Универзитету у Отави. Пише о руској и совјетској историји,...

2021-07-16 07:17:39

Чекрчићи бедем непробојни
Чекрчићи бедем непробојни

Месна заједница Чекрчићи обухвата села Чекрчиће са засеоком Добрици, Долипоље са засеоком Паљевина, Кута, Врела и Крчевине. Налази се на 43 степени, 59 минута и 28 секунди северне географске ширине и 18 степени, 12 минута и 36 секунди источне географске дужине. То је подручје месне заједнице Чекрчићи пред последњи рат. Сва ова села су смештена у троуглу што га чини граница са општином Илијаш, река Босна и вододелница река Босна и Фојница. Чекрчићи су смештени на две терасе поред Босне - прва, виша, на којој се налази центар села, и друга, нижа, на којој су Добрици. Долипоље је на нешто вишој тераси, а Врела су по странама око потока Врела, западно од Долипоља. Изнад Долипоља и Врела су Крчевине.

2021-07-11 06:15:03

Чекрчићи бедем непробојни - 2.део
Чекрчићи бедем непробојни - 2.део

Приредио контраадмирал Бошко Антић

2021-07-11 06:10:32

Прича из Великог рата: На жеравици
Прича из Великог рата: На жеравици

Пред сам православни Божић 1916. године, Прва пешадијска бригада Тимочке дивизије која је увек била у...

2021-07-04 07:42:29

РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света
РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света

Када је реч о питањима „људских права“ и индивидуалних слобода, свака земља на свету заузима другачији...

2021-07-02 14:20:54

Фаина Савенкова: Верујте и надајте се
Фаина Савенкова: Верујте и надајте се

Сваки пут кад ме питају да говорим о свом животу под украјинским гранатирањем, изгубљена сам. Не...

2021-07-01 07:58:18

Писмо Радована Караџића које је послао шефовима држава и влада пре депортације из хашког у британски затвор
Писмо Радована Караџића које је послао шефовима држава и влада пре депортације из хашког у британски затвор

Радован Караџић послао је писмо шефовима држава и влада, представницима земаља чланица Уједињених нација и Савета безбедности, писано и послано непосредно пре депортације из хашког у британски казамат.

2021-06-29 15:32:21

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

\"Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!\"

2021-06-28 20:47:11

Ауторски чланак председника Путина поводом годишњице почетка Великог отаџбинског рата: Будимо отворени упркос прошлости
Ауторски чланак председника Путина поводом годишњице почетка Великог отаџбинског рата: Будимо отворени упркос прошлости

Председник Владимир Путин је написао чланак за немачки недељник \"Ди цајт\" под насловом „Будимо отворен упркос прошлости“, поводом 80. годишњице почетка Великог отаџбинског рата.

2021-06-22 10:28:41

Поуке из Другог свјетског рата
Поуке из Другог свјетског рата

Прије тачно осамдесет година, 22. јуна 1941. године, нацистичка Њемачка напала је Совјетски Савез. Овај тужан датум данас је познат свима у Русији. На данашњи дан за наш народ је започео Велики Отаџбински рат.

2021-06-22 10:11:20

Наталија Бјелајац, славом овенчана
Наталија Бјелајац, славом овенчана

Чачак - На скромној свечаности поводом 60 лета од пробоја Солунског фронта, 1978, појавила се без...

2021-06-20 10:10:15

Најбољи совјетски војсковођа у Другом светском рату
Најбољи совјетски војсковођа у Другом светском рату

Четвороструки Херој Совјетског Савеза, маршал Георгиј Жуков је био архитекта ключних победа Црвене Армије над нацистима...

2021-06-19 08:08:30

Мешање Русије у Амерички грађански рат: Како су Руси спасили Америку
Мешање Русије у Амерички грађански рат: Како су Руси спасили Америку

Док су европске силе стале на страну Југа у Америчком грађанском рату, руски цар Александар II је 1863. године послао две ескадриле руске морнарице у Сан Франциско и Њујорк, у знак подршке територијалном интегритету САД и како би спречио Енглеску и Француску да интервенишу на страни Конфедерације. Русија је тако променила однос снага не само унутар Сједињених Држава већ и широм света. У контексту данашњих америчко-руских односа и уочи сусрета Бајдена и Путина, оно што се десило пре 150 година делује нестварно.

2021-06-15 13:21:43

Херојска 37. Моторизована бригада
Херојска 37. Моторизована бригада

Никоме није успело да укроти злогласну Дреницу, а то је 1999. године учинила 37. Моторизована бригада...

2021-06-12 09:26:07

Црне руже маршала Тита за Рускињу која је отпевала „Ноћ над Београдом“
Црне руже маршала Тита за Рускињу која је отпевала „Ноћ над Београдом“

Током лета и јесени 1941. у Совјетском Савезу се – у знак подршке устаницима у Југославији, али и како би се охрабрили сопствени људи да нису остали сами на свету у борби с нацистичким злом – снимају два филма чија је радња смештена у Србију: „Сто за једнога“ и „Ноћ над Београдом“. Овај други ће непосредно након рата добити и наставак, и то у Београду, али не на филмском платну.

2021-06-12 07:58:26

Генерал Ратко Младић
Генерал Ратко Младић

„Рођен сам у негдашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини...“ - прича Ратко. Рођен за време Другог светског...

2021-06-08 12:41:15

Из Ратног дневника команданта Треће армије: Погибија храбре Слађане Станковић
Из Ратног дневника команданта Треће армије: Погибија храбре Слађане Станковић

5. јун 1999. У зони одговорности 549. моторизоване бригаде  авијација  је дејствовала  у времену од 17.05 до...

2021-06-05 08:26:51

Како се показала совјетска војска у девет ратова ван својих граница
Како се показала совјетска војска у девет ратова ван својих граница

СССР је деценијама бранио пријатељскe режимe шаљући војнике по целој Азији и Африци. Последњим ратом ван...

2021-05-30 07:13:36

Седам ратова, 60 добијених битака и ниједан пораз: Најбољи војсковођа у руској историји
Седам ратова, 60 добијених битака и ниједан пораз: Најбољи војсковођа у руској историји

Звезда Наполеона Бонапарте можда се никад не би уздигла да је Александар Суворов још мало поживео. „Храбром...

2021-05-22 09:20:59

„Напад на ћирилицу долази изнутра, из српске политичке и културне сфере“
„Напад на ћирилицу долази изнутра, из српске политичке и културне сфере“

Једно од најболнијих места колонизације српске културе у социјалистичкој Југославији и проевропској Србији тиче се статуса српског језика и писма.

2021-05-19 06:45:07

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: