Колико пута су Руси заузели Берлин

Објављено: 02.05.2021.год.
Војници Црвене армије на тенку испред Бранденбуршке капије у Берлину, фото: © Сергеј Шимански/Sputnik / Russia beyond


Руси су три пута заузимали Берлин у различитим историјским тренуцима. Али никада нису пролили толико крви као 1945. године.

1760. година

Житељи Берлина су 9. октобра 1760. године први пут угледали руске војнике како улазе у њихов град. Било је то у такозваном Седмогодишњем рату (1756-1763). У том конфликту се краљевина Пруска, чија је Берлин био престоница, супроставила уједињеним снагама Аустрије и Русије, пише 
Russia beyond.

Заузимање Берлина 28. септембра 1760.

Беч и Санкт Петербург су били крајње забринути због агресивне политике пруског краља Фридриха II, за чије владавине је Пруска створила једну од најбољих армија на континенту. Некада мала кнежевина упорно је ширила своје територије и почела да прераста у моћну државу. Рат је био неизбежан.

Русија могла заузети пруску престоницу још 1759. године, када су 12. августа савезничке трупе потукле армију краља Фридриха у бици код Кунерсдорфа. Међутим, уместо да крену на незаштићени Берлин, савезници су кренули на сасвим другу страну, у правцу Котбуса. Поражен и обрадован, пруски монарх је овај догађај назвао „чудом Бранденбуршког дома“.

Али зато наредне године више ништа није могло да спасе град. Почетком октобра је на Берлин кренуо корпус руског генерала Захара Чернишева са 20.000 војника и корпус аустријског генерала Франца Ласија са 15.000 људи.

Немци су успели да одбију први напад руских трупа, али су се убрзо на јужним прилазима граду појавили Аустријанци. Пруске трупе су одступиле без борбе. Савезници су ушли у град 9. октобра.

Руски генерал саксонског порекла Готлиб Тотлебен захтевао је од града прилично велику контрибуцију у висини од 1,5 милиона талира, а као трофеј је запленио све краљевске мануфактуре и арсенал. Није, међутим, дозволио да се град похара, на чему су инсистирали Аустријанци, будући да су били кивни на Прусе. „Хвала Русима, они су спасли Берлин од ужаса којим су Аустријанци претили мојој престоници“, 
рећи ће касније Фридрих II.

Руси и Аустријанци су само три дана остали у запоседнутом граду. Сазнавши да је на Берлин кренула армија пруског краља са 70.000 војника они су 12. октобра журно напустили град.

1813. година

Руске трупе су 1812. године на својој територији потукле Наполеонову „Велику армију“, а затим су кренуле у ослобађање Европе од власти „корзиканског људождера“.

Једна од првих држава на њиховом путу била је краљевина Пруска. Она је 1806. године доживела низ тешких пораза, услед чега је изгубила скоро половину своје територије и од тада је била принуђена да се придржава француске политике. Зато је и у Наполеоновој најезди на Русију учествовало неколико десетина хиљада Пруса.

Међутим, када су се у јануару 1813. године руски војници појавили на граници Источне Пруске, краљ Фридрих Вилхелм III је схватио да је дошло време за промену стране у рату. Пруске трупе су се одмах придружиле руској армији која је напредовала и постарале се да протерају Французе са своје територије.

Током фебруара је већи део краљевине ослобођен, али је у непријатељским рукама ипак остало неколико великих градова, укључујући и Берлин. Офанзиву на пруску престоницу предводиле су трупе генерала Николаја Репњина-Волконског и Александра Чернишева. Овај други је био род Захару Чернишеву и фактички је наставио породичну традицију заузимања Берлина.

Неколико стотина козака се пробило у град 20. фебруара, пре него што је пристигла главнина. „Почело је тако што су у поноћ кроз Бранденбуршку капију упали козаци, растерали су и делимично побили стражаре код капије и са невиђеном храброшћу појединачно или у мањим групама пројурили кроз град с краја на крај“, 
сећао се један житељ Берлина. Снаге су, међутим, биле неравне, тако да је тај одред морао да одступи.

Французи нису имали довољно коња и зато никако нису могли да осујете летеће козачке одреде који су се пробијали у француску позадину и одсецали им комуникације. Када су најзад руске трупе форсирале Одру, командант гарнизона маршал Лоран Гувион Сен-Сир одлучио је да напусти Берлин.

Французи су се повукли у последњи моменат. Руске трупе су ушле у град већ 4. марта. Житељи су их топло дочекали. Генерал Петар Витгенштејн 
је поднео извештај да се „из сто хиљада грла орило ’Живео Александар, наш избавитељ!’, и на свим лицима се видела велика радост и наклоност, тако да ниједна кичица не би била кадра да прикаже ту изванредну слику...“

1945. година

Совјетске трупе су 25. априла затвориле обруч око Берлина и већ наредног дана кренуле у одлучујући јуриш на „зверску јазбину“. Око 400.000 војника Црвене армије учествовало је у уличним борбама, а град је бранило 200.000 војника Вермахта, припадника СС дивизија и добровољаца Фолксштурма.

Совјетске трупе током Параде Победе савезничких снага у Берлину.

Немци су учинили све како би свој главни град претворили у неосвојиву тврђаву. Свака улица је била линија одбране препуна барикада, бункера, ровова и митраљеских гнезда. Непријатељ је користио берлински метро за скривено и брзо пребацивање трупа. У њему су се војници крили од совјетске артиљерије и авијације.

Што су совјетски војници били ближи центру града отпор је био све жешћи. „Када смо почели да прилазимо централним рејонима, где су биле велике зграде са гранитним темељима, почели су проблеми“, 
сећао се млађи водник Павел Виник: „Рецимо, испред нас је улица, а на раскрсници зграда у којој су доњи спратови претворени у пушкарнице. Ту је цела улица брисани простор. Ниједан тенк не може ту да прође!“

Крваве битке за Рајхстаг почеле су 30. априла. „Дејства људи су се у огромној згради распала на појединачне окршаје“, 
написао је у својим мемоарима генерал-мајор Василиј Шатилов: „Групе су почеле да се пробијају на спрат, често раздвојене, лоше се оријентишући у лавиринтима ходника и дворана. Одлучујућу улогу је имала иницијатива тих група и сваког појединачног војника“.

На крову Рајхстага је 1. маја подигнута црвена застава, али су окршаји трајали још цео један дан.

После Хитлеровог самоубиства 30. априла на положај совјетске команде стигао је начелник генералштаба немачких копнених трупа, генерал Ханс Кребс. Он је понудио примирје, али је добио одговор да ће СССР прихватити само беспоговорну капитулацију. Ново немачко руководство није прихватило ту опцију, тако да су борбе обновљене са новом жестином.

Отпор бранилаца града није потрајао дуго, тако да је већ 2. маја берлински гарнизон капитулирао. Тај успех је постигнут по цену живота преко 75.000 совјетских војника.

Олег Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк