Колико пута су Руси заузели Берлин

Објављено: 02.05.2021.год.
Војници Црвене армије на тенку испред Бранденбуршке капије у Берлину, фото: © Сергеј Шимански/Sputnik / Russia beyond


Руси су три пута заузимали Берлин у различитим историјским тренуцима. Али никада нису пролили толико крви као 1945. године.

1760. година

Житељи Берлина су 9. октобра 1760. године први пут угледали руске војнике како улазе у њихов град. Било је то у такозваном Седмогодишњем рату (1756-1763). У том конфликту се краљевина Пруска, чија је Берлин био престоница, супроставила уједињеним снагама Аустрије и Русије, пише 
Russia beyond.

Заузимање Берлина 28. септембра 1760.

Беч и Санкт Петербург су били крајње забринути због агресивне политике пруског краља Фридриха II, за чије владавине је Пруска створила једну од најбољих армија на континенту. Некада мала кнежевина упорно је ширила своје територије и почела да прераста у моћну државу. Рат је био неизбежан.

Русија могла заузети пруску престоницу још 1759. године, када су 12. августа савезничке трупе потукле армију краља Фридриха у бици код Кунерсдорфа. Међутим, уместо да крену на незаштићени Берлин, савезници су кренули на сасвим другу страну, у правцу Котбуса. Поражен и обрадован, пруски монарх је овај догађај назвао „чудом Бранденбуршког дома“.

Али зато наредне године више ништа није могло да спасе град. Почетком октобра је на Берлин кренуо корпус руског генерала Захара Чернишева са 20.000 војника и корпус аустријског генерала Франца Ласија са 15.000 људи.

Немци су успели да одбију први напад руских трупа, али су се убрзо на јужним прилазима граду појавили Аустријанци. Пруске трупе су одступиле без борбе. Савезници су ушли у град 9. октобра.

Руски генерал саксонског порекла Готлиб Тотлебен захтевао је од града прилично велику контрибуцију у висини од 1,5 милиона талира, а као трофеј је запленио све краљевске мануфактуре и арсенал. Није, међутим, дозволио да се град похара, на чему су инсистирали Аустријанци, будући да су били кивни на Прусе. „Хвала Русима, они су спасли Берлин од ужаса којим су Аустријанци претили мојој престоници“, 
рећи ће касније Фридрих II.

Руси и Аустријанци су само три дана остали у запоседнутом граду. Сазнавши да је на Берлин кренула армија пруског краља са 70.000 војника они су 12. октобра журно напустили град.

1813. година

Руске трупе су 1812. године на својој територији потукле Наполеонову „Велику армију“, а затим су кренуле у ослобађање Европе од власти „корзиканског људождера“.

Једна од првих држава на њиховом путу била је краљевина Пруска. Она је 1806. године доживела низ тешких пораза, услед чега је изгубила скоро половину своје територије и од тада је била принуђена да се придржава француске политике. Зато је и у Наполеоновој најезди на Русију учествовало неколико десетина хиљада Пруса.

Међутим, када су се у јануару 1813. године руски војници појавили на граници Источне Пруске, краљ Фридрих Вилхелм III је схватио да је дошло време за промену стране у рату. Пруске трупе су се одмах придружиле руској армији која је напредовала и постарале се да протерају Французе са своје територије.

Током фебруара је већи део краљевине ослобођен, али је у непријатељским рукама ипак остало неколико великих градова, укључујући и Берлин. Офанзиву на пруску престоницу предводиле су трупе генерала Николаја Репњина-Волконског и Александра Чернишева. Овај други је био род Захару Чернишеву и фактички је наставио породичну традицију заузимања Берлина.

Неколико стотина козака се пробило у град 20. фебруара, пре него што је пристигла главнина. „Почело је тако што су у поноћ кроз Бранденбуршку капију упали козаци, растерали су и делимично побили стражаре код капије и са невиђеном храброшћу појединачно или у мањим групама пројурили кроз град с краја на крај“, 
сећао се један житељ Берлина. Снаге су, међутим, биле неравне, тако да је тај одред морао да одступи.

Французи нису имали довољно коња и зато никако нису могли да осујете летеће козачке одреде који су се пробијали у француску позадину и одсецали им комуникације. Када су најзад руске трупе форсирале Одру, командант гарнизона маршал Лоран Гувион Сен-Сир одлучио је да напусти Берлин.

Французи су се повукли у последњи моменат. Руске трупе су ушле у град већ 4. марта. Житељи су их топло дочекали. Генерал Петар Витгенштејн 
је поднео извештај да се „из сто хиљада грла орило ’Живео Александар, наш избавитељ!’, и на свим лицима се видела велика радост и наклоност, тако да ниједна кичица не би била кадра да прикаже ту изванредну слику...“

1945. година

Совјетске трупе су 25. априла затвориле обруч око Берлина и већ наредног дана кренуле у одлучујући јуриш на „зверску јазбину“. Око 400.000 војника Црвене армије учествовало је у уличним борбама, а град је бранило 200.000 војника Вермахта, припадника СС дивизија и добровољаца Фолксштурма.

Совјетске трупе током Параде Победе савезничких снага у Берлину.

Немци су учинили све како би свој главни град претворили у неосвојиву тврђаву. Свака улица је била линија одбране препуна барикада, бункера, ровова и митраљеских гнезда. Непријатељ је користио берлински метро за скривено и брзо пребацивање трупа. У њему су се војници крили од совјетске артиљерије и авијације.

Што су совјетски војници били ближи центру града отпор је био све жешћи. „Када смо почели да прилазимо централним рејонима, где су биле велике зграде са гранитним темељима, почели су проблеми“, 
сећао се млађи водник Павел Виник: „Рецимо, испред нас је улица, а на раскрсници зграда у којој су доњи спратови претворени у пушкарнице. Ту је цела улица брисани простор. Ниједан тенк не може ту да прође!“

Крваве битке за Рајхстаг почеле су 30. априла. „Дејства људи су се у огромној згради распала на појединачне окршаје“, 
написао је у својим мемоарима генерал-мајор Василиј Шатилов: „Групе су почеле да се пробијају на спрат, често раздвојене, лоше се оријентишући у лавиринтима ходника и дворана. Одлучујућу улогу је имала иницијатива тих група и сваког појединачног војника“.

На крову Рајхстага је 1. маја подигнута црвена застава, али су окршаји трајали још цео један дан.

После Хитлеровог самоубиства 30. априла на положај совјетске команде стигао је начелник генералштаба немачких копнених трупа, генерал Ханс Кребс. Он је понудио примирје, али је добио одговор да ће СССР прихватити само беспоговорну капитулацију. Ново немачко руководство није прихватило ту опцију, тако да су борбе обновљене са новом жестином.

Отпор бранилаца града није потрајао дуго, тако да је већ 2. маја берлински гарнизон капитулирао. Тај успех је постигнут по цену живота преко 75.000 совјетских војника.

Олег Јегоров, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

Пробој муслиманских снага из Сребренице
Пробој муслиманских снага из Сребренице

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:40:06

Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део
Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:20:46

РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата
РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата

Недавна карикатура која упоређује САД са бившом Југославијом није упозорење да се избегне пут ка балканизацији...

2021-07-23 09:01:24

Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?
Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?

И поред локалних успеха Немаца, гвоздени ваљак Црвене армије незадрживо је газио у правцу запада.

2021-07-18 16:28:11

РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери
РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери

Пише Пол Робинсон за РТ, професор на Универзитету у Отави. Пише о руској и совјетској историји,...

2021-07-16 07:17:39

Чекрчићи бедем непробојни
Чекрчићи бедем непробојни

Месна заједница Чекрчићи обухвата села Чекрчиће са засеоком Добрици, Долипоље са засеоком Паљевина, Кута, Врела и Крчевине. Налази се на 43 степени, 59 минута и 28 секунди северне географске ширине и 18 степени, 12 минута и 36 секунди источне географске дужине. То је подручје месне заједнице Чекрчићи пред последњи рат. Сва ова села су смештена у троуглу што га чини граница са општином Илијаш, река Босна и вододелница река Босна и Фојница. Чекрчићи су смештени на две терасе поред Босне - прва, виша, на којој се налази центар села, и друга, нижа, на којој су Добрици. Долипоље је на нешто вишој тераси, а Врела су по странама око потока Врела, западно од Долипоља. Изнад Долипоља и Врела су Крчевине.

2021-07-11 06:15:03

Чекрчићи бедем непробојни - 2.део
Чекрчићи бедем непробојни - 2.део

Приредио контраадмирал Бошко Антић

2021-07-11 06:10:32

Прича из Великог рата: На жеравици
Прича из Великог рата: На жеравици

Пред сам православни Божић 1916. године, Прва пешадијска бригада Тимочке дивизије која је увек била у...

2021-07-04 07:42:29

РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света
РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света

Када је реч о питањима „људских права“ и индивидуалних слобода, свака земља на свету заузима другачији...

2021-07-02 14:20:54

Фаина Савенкова: Верујте и надајте се
Фаина Савенкова: Верујте и надајте се

Сваки пут кад ме питају да говорим о свом животу под украјинским гранатирањем, изгубљена сам. Не...

2021-07-01 07:58:18

Писмо Радована Караџића које је послао шефовима држава и влада пре депортације из хашког у британски затвор
Писмо Радована Караџића које је послао шефовима држава и влада пре депортације из хашког у британски затвор

Радован Караџић послао је писмо шефовима држава и влада, представницима земаља чланица Уједињених нација и Савета безбедности, писано и послано непосредно пре депортације из хашког у британски казамат.

2021-06-29 15:32:21

Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота
Операција „Коридор `92“: Битка за пут живота

\"Слушај, Симићу, хоћу коридор ка Србији преко Требаве. Најкраћим путем. Хоћу коридор до Видовдана, па макар био козја стаза. Нећу да дјеца умиру!\"

2021-06-28 20:47:11

Ауторски чланак председника Путина поводом годишњице почетка Великог отаџбинског рата: Будимо отворени упркос прошлости
Ауторски чланак председника Путина поводом годишњице почетка Великог отаџбинског рата: Будимо отворени упркос прошлости

Председник Владимир Путин је написао чланак за немачки недељник \"Ди цајт\" под насловом „Будимо отворен упркос прошлости“, поводом 80. годишњице почетка Великог отаџбинског рата.

2021-06-22 10:28:41

Поуке из Другог свјетског рата
Поуке из Другог свјетског рата

Прије тачно осамдесет година, 22. јуна 1941. године, нацистичка Њемачка напала је Совјетски Савез. Овај тужан датум данас је познат свима у Русији. На данашњи дан за наш народ је започео Велики Отаџбински рат.

2021-06-22 10:11:20

Наталија Бјелајац, славом овенчана
Наталија Бјелајац, славом овенчана

Чачак - На скромној свечаности поводом 60 лета од пробоја Солунског фронта, 1978, појавила се без...

2021-06-20 10:10:15

Најбољи совјетски војсковођа у Другом светском рату
Најбољи совјетски војсковођа у Другом светском рату

Четвороструки Херој Совјетског Савеза, маршал Георгиј Жуков је био архитекта ключних победа Црвене Армије над нацистима...

2021-06-19 08:08:30

Мешање Русије у Амерички грађански рат: Како су Руси спасили Америку
Мешање Русије у Амерички грађански рат: Како су Руси спасили Америку

Док су европске силе стале на страну Југа у Америчком грађанском рату, руски цар Александар II је 1863. године послао две ескадриле руске морнарице у Сан Франциско и Њујорк, у знак подршке територијалном интегритету САД и како би спречио Енглеску и Француску да интервенишу на страни Конфедерације. Русија је тако променила однос снага не само унутар Сједињених Држава већ и широм света. У контексту данашњих америчко-руских односа и уочи сусрета Бајдена и Путина, оно што се десило пре 150 година делује нестварно.

2021-06-15 13:21:43

Херојска 37. Моторизована бригада
Херојска 37. Моторизована бригада

Никоме није успело да укроти злогласну Дреницу, а то је 1999. године учинила 37. Моторизована бригада...

2021-06-12 09:26:07

Црне руже маршала Тита за Рускињу која је отпевала „Ноћ над Београдом“
Црне руже маршала Тита за Рускињу која је отпевала „Ноћ над Београдом“

Током лета и јесени 1941. у Совјетском Савезу се – у знак подршке устаницима у Југославији, али и како би се охрабрили сопствени људи да нису остали сами на свету у борби с нацистичким злом – снимају два филма чија је радња смештена у Србију: „Сто за једнога“ и „Ноћ над Београдом“. Овај други ће непосредно након рата добити и наставак, и то у Београду, али не на филмском платну.

2021-06-12 07:58:26

Генерал Ратко Младић
Генерал Ратко Младић

„Рођен сам у негдашњој старој Херцеговини, старој српској кнежевини...“ - прича Ратко. Рођен за време Другог светског...

2021-06-08 12:41:15

Из Ратног дневника команданта Треће армије: Погибија храбре Слађане Станковић
Из Ратног дневника команданта Треће армије: Погибија храбре Слађане Станковић

5. јун 1999. У зони одговорности 549. моторизоване бригаде  авијација  је дејствовала  у времену од 17.05 до...

2021-06-05 08:26:51

Како се показала совјетска војска у девет ратова ван својих граница
Како се показала совјетска војска у девет ратова ван својих граница

СССР је деценијама бранио пријатељскe режимe шаљући војнике по целој Азији и Африци. Последњим ратом ван...

2021-05-30 07:13:36

Седам ратова, 60 добијених битака и ниједан пораз: Најбољи војсковођа у руској историји
Седам ратова, 60 добијених битака и ниједан пораз: Најбољи војсковођа у руској историји

Звезда Наполеона Бонапарте можда се никад не би уздигла да је Александар Суворов још мало поживео. „Храбром...

2021-05-22 09:20:59

„Напад на ћирилицу долази изнутра, из српске политичке и културне сфере“
„Напад на ћирилицу долази изнутра, из српске политичке и културне сфере“

Једно од најболнијих места колонизације српске културе у социјалистичкој Југославији и проевропској Србији тиче се статуса српског језика и писма.

2021-05-19 06:45:07

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: