Бесмртна пловидба монитора „Драва“

Објављено: 07.04.2021.год.
Mонитор “Драва”

Бошко Антић, контраадмирал у пензији
 
 
У хладно јутро 12. априла 1941. године, у близини Чиба (данашње Челарево) немачке "штуке" су се обрушавале на монитор "Драва” , који је, погођен, после седмодневног отпора немачким освајачима, тонуо на дно Дунава. На његовом јарболу вијорила се изрешетана застава, а испод ње на командном мосту, у ставу мирно, стајао је рањен командант брода поздрављајући симбол оданости посаде земљи и народу коме припада. Два симбола - застава и командант брода тонули су заједно са њим стојећи на свом месту - застава на јарболу, а командант на командном мосту.

Придржавајући се старог морнарског принципа, командант монитора "Драва" није напустио свој брод ни мртве другове на палуби брода и у његовој утроби, који су полако нестајали у вртлогу који је брод, тонући, стварао, док су ка обали пливали морнари носећи са собом успомену на свог храброг команданта, на своје погинуле другове, као и сећање које ће овај брод одвести у легенду. У легенду која говори о посади брода као нераздвојивој целини, о родољубљу, о другарству и поносу, о несаломивости оних који воле слободу, чак и онда када се за њу иде у смрт.
Посада монитора "Драва” упалила је светла у сумрак који се надносио над Југославијом, светла која су упозорила освајача да неће дуго уживати у тако олако поробљеној земљи, јер су ту земљу издали они који су били обавезни да је бране. Појединачни подвизи су дали на знање да ће ускоро букнути народни устанак и он је букнуо и распламсао се све док земља није била слободна. Фашизам је загризао орах о који је, после четири крваве године борби, поломио зубе.
Јунаци са "Драве”, као и већина јунака, дуго су остали анонимни, што због чињенице да су подвиг направили у време када је све било у расулу, што због скромности преживелих, а највише због чињенице да понекада умемо да из злих немара или сујете заборавимо праве вредности. Познато је да смо након сваке смене династија рушили све оно што је створила претходна, а овај пут је промењен и друштвени систем, па су појединци неоправдано запоставили и оне који су подвиг учинили на почетку рата.

МОНИТОР "ДРАВА” – ПЛОВЕЋА ТВРЂАВА

Овај монитор је својим подвигом, односно подвигом своје посаде, ушао у легенду и историју ратовања на рекама. Може се слободно речи да је то и најпознатији речни монитор. Брод је изграђен 1914. године у Будимпешти и у саставу је аустроугарске Дунавске флотиле под именом "Енс” од 29. јуна 1914. године. Учествовао је у нападу снага фелдмаршала Макензена на Београд октобра 1915. године, када га је у прамац погодила батерија 140 мм српске војске са Топчидерског брда. Извукли су га монитори "Кереш” и "Лајта”.
Након уласка у састав југословенске Речне флотиле, брод је добио име "Драва". Био је то брод са снажним наоружањем и јаким оклопом, посада му је бројала 80 чланова (негде има података да је било 95 - пет официра, 32 подофицира и 58 морнара.  Брод је имао депласман 536 тона, дужину 60,10 метара, ширину 10,50 метара и газ 1,30 метра. Био је наоружан са два топа 120 мм СФК К 10 Л/45 Шкода у предњој оклопљеној кули, домет 11.000 метара, и три хаубице калибра 120 мм Л/10  у крменим оклопљеним кулама. Имао је и два брзометна топа 66 мм Л/50 намењена за противавионску одбрану. На брод је постављен један митраљез 15 мм "Збројовка” , и то на куполу прамчаног топа. Од средстава везе брод је имао радиостаницу, а погон су чиниле модерне турбине од 1.140 коњских снага, којима је остваривана брзина од 24,9 км/час.. Палуба му је била оклопљена за одбрану од авионских бомби, а оклоп је био деблљине 25 до 30 мм.
Због недостатка противавионских митраљеза пред сам рат адаптирани су митраљези 7,9 мм "шварцлозе" са којима су се могли гађати само авиони који се обрушавају на брод, јер су им нишанске справе биле обичне. Њихов ефикасни домет био је мали. "Драва" је имала седам таквих митраљеза.

НОВИ КОМАНДАНТ ЈЕ СТИГАО

Дванаестог децембра 1940. године на платоу између обале реке и насипа у Текији стајала је постројена посада монитора "Драва”. Све је било спремно за смену команданта, а то је за сваки брод и за сваку посаду посебан доживљај. 
 
 
Поручник бојног брода прве класе Aлександар Берић

Нови командант монитора "Драва” Александар Берић рођен је у Новом Бечеју 13. јуна 1906. године. Отац Иван, син Александра и Данице Стратимировић,  је родом из Старог Бечеја (данас Бечеј), а мајка Драга, рођена Димитријевић, је из Суботице. Берићева кућа имала је број 560 (у то време улице нису биле обележене именима), а данас се на месту куће у којој је рођен Александар  налази  ватрогасни дом, у улици Иве Лоле Рибара.
Александар је због своје љубави према мору желео одмах да по завршетку школе ступи у Поморску академију, али се отац томе противио и по његовој жељи син се уписао на факултет. Жеља за морем није престала и отац је попустио, па се Александар пријавио у Поморску академију и пријемни испит положио са одличним успехом.
Двадесет осмога јуна 1928. године, на Видовдан, прочитан је указ о производњи Треће класе Поморске академије у официре. Међу њима, у белој свечаној униформи, био је и Александар Берић. Постао је поморски официр, широки морски путеви били су му отворени и чинило се да је цео свет његов. Сан дечака са обале Тисе се испунио, море и брод су га чекали.

БРОД СЕ НИКАД НЕ НАПУШТА

У јесен 1940. године Берић је био поручник бојног брода прве класе и на дужности је био у Боки Которској. Према условима за напредовање, јасно је да је имао богато искуство стечено у пракси на бродовима. Са породицом је становао у Ђеновићима. Сасвим неочекивано позван је у команду и саопштено му је да је премештен по потреби службе у Речну флотилу у Новом  Саду. Тај премештај га је погодио, јер није желео да иде са мора, а из разлога што је уочио да последње две године официре стално селе с једне на другу дужност, као да не желе да их задрже дуже на једном месту, како би се посаде бродова консолидовале и припремиле за рат.
Већ десетог децембра Александар је био у Команди Речне флотиле. Команданта капетана бојног брода Едгара Ангелија није познавао, али је био већ искусан официр да би се збунио пред оцењивачким погледом при уласку у његов салон. Одмах му је ставио до знања да му је познат удес који је имао на броду "Малинска" , али и за његово храбро држање.
"Господине капетане бојног брода” , полугласно је то прокоментарисао Берић, "то је дужност сваког команданта, брод се несме напустити ни у најтежој ситуацији”.
"Осим ако се другачије не нареди” , додао је Ангели. "Примићете дужност команданта монитора 'Драва, који се сада налази у Текији, где ћете одмах отпутовати.“ 


РАТ ПРЕД ВРАТИМА

Крајем фебруара брод је упловио у матичну луку, у Нови Сад. Берић није стигао ни да упозна тај град, најлепши град на Дунаву, а и у Југославији, како су говорили чланови посаде за време боравка у Текији и у Београду. Одмах по упловљењу у Нови Сад, командант Речне флотиле позвао је чланове команде и команданте монитора и саопштио им места лоцирања у случају мобилизације:
"Командни брод 'Цер' налазиће се у Вуковару; прва група монитора ('Вардар' и 'Сава') налазиће се у Дубовцу; прва минерско-баражна група, у којој су монитор 'Драва'' , реморкер 'Шабац', два пописна миноловца и један теретни брод биће у Бездану; друга минерско-баражна група (монитор 'Морава'' , реморкер Р-21 и један теретни брод) налазиће се у Сенти; трећа минерско-баражна група (реморкер "Сисак" , два пописна миноловца и један теретни брод) налазиће се у Сремским Карловцима; четврта минерско-баражна група (један реморкер, два пописна миноловца и један теретни брод) налазиће се у Смедереву; Команда Ђердапског сектора (реморкер 'Витез' и два теретна брода) у Доњем Милановцу."
"Ништа се не сме предузимати" , завршио је излагање Ангели, "без мог наређења."
"Ако сви извршимо своје задатке" , прокоментарисао је Берић, " нико неће проћи нашим Дунавом."
"Само ви извршавајте задатке које вам ја издајем", одговорио је љутито Ангели. "Када вам наредим испловићете из Новог Сада и пристати између богојевског моста, ако знате где је то, и Ердута, са задатком да га штитите, јер постоје подаци да енглески обавештајци намеравају да руше мостове на Дунаву. Сигнал за предислокацију за Бездан добићете накнадно. Не чините ништа без моје наредбе."
Један за другим испловљавали су четвртог марта, по мраку, бродови из новосадског зимовника. "Драва" је запловила узводно Дунавом, а остали су усмерили своје прамце низ реку. Понеки пролазник кејом крај Дунава, видевши сенке ратних бродова како парају воде Дунава кроз новосадско пристаниште, прокоментарисао би: "Одоше и они.“ Посада је на својим местима. Напуштају Нови Сад, а многи од њих нису стигли ни да изађу у град.
У Ердут је брод упловио у зору петог марта. Усидрили су се уз десну обалу, на 1.368. километру (на реци се удаљености мере од ушћа). 
Од самог доласка у Ердут, посада је знала да наступају одлучујући дани, да све ово што се чини нису више вежбе, већ напорна обука, припрема за рат. Видело се то по озбиљности команданта, из гласина које су стизале на брод, из разговора са људима и при ретким изласцима чланова посаде у село.
У својим сећањима Карло Банаух пише:
"Када је 27. марта одбачен Тројни пакт, дочекана је та вест на монитору 'Драва'' са великим одушевљењем, иако смо били свесни да је рат неизбежан. Сви смо се посебно обрадовали када смо чули да је Југославија успоставила дипломатске односе са Совјетским Савезом. Тог дана, после подне, 'Драви' је наређено да исплови за Бездан.”
Двадесет седмог марта, у сумрак, командант брода наредио је да се брод припреми са пловидбу и ускоро прамац "Драве" засекао је Дунав ка југословенско-мађарској граници, која је од Ердута удаљена шесдесет и пет километара. Брод се упутио према својој позицији у складу са ратним планом. 
"У пограничном сектору Мохача" , сећа се Банаух., "видели су се мађарски и немачки војници, тачније речено, видела се немачка и мађарска војска. Били смо сведоци ужурбаног напуштања мађарских и немачких бродова са шлеповима из нашег дела Дунава. Сваким даном је било све више повреда југословенског ваздушног простора на том граничном подручју од мађарско-немачких авиона. Исто тако, покрети наших јединица на пограничне положаје били су свакодневна појава”.


ИЗДАЈНИК СТУПА НА СЦЕНУ

Командант монитора Берић је често био у контакту са разним војним старешинама тога подручја. Све је предсказивало да се спремају озбиљни догађаји, да је рат неизбежан и да је само питање дана када ће избити. "Драва" је била спремна за борбу. Улази у разне просторије били су демонтирани и на отворима су постављени панцирни поклопци. Исто тако, демонтирана је бродска ограда и на палубу су монтирана митраљеска "гнезда".
Четвртог и петог априла минерско-баражна група је минирала Дунав од границе, па скоро до Бездана и Батине, у дужини од пет до шест километара. После тога бродови су провођени од стране пилота (крмара). "Драва" је премештена на десну обалу узводно од Батине (на 1.427 км) уз густи врбак. 
Ноћ уочи рата добијен је телеграм са командног брода Речне флотиле, који се налазио у Осијеку. Изненађење је било велико, јер је требало да буде у Новом Саду, а још веће изненађење је био текст телеграма. Командант Речне флотиле је наређивао команданту монитора "Драва" да са својим бродом и комплетном минерско-баражном групом пређе мађарску границу и бродове преда Немцима. Била је то издаја о којој Берић није обавестио посаду, јер то није могао учинити и да је хтео. Прво, било је то и за њега велико изненађење, тако нешто није ни у сну очекивао. Друго, такво наређење не преноси се посади без провере. Треће, он такво наређење не би извршио, јер је оно било у супротности с његовим моралом. Али, одмах је известио Команду Морнарице у Земуну. Тамо није ништа предузето. Није ни могло да се предузме јер тај телеграм није ни уручен одговорном официру, већ га је склонио немачки обавештајац у Команди Морнарице. Била је то издаја, али то су знали само Берић и његови официри, а ни он ни посада тог момента нису знали да то није никаква грешка, никаква погрешна наредба, нису знали да је њихов командант Речне флотиле агент Абвера.
Тек сада су Берићу били јасни Ангелијеви поступци, упозорења да се ништа не предузима без његовог наређења и стална пецкања у контактима с њим. Издајник није био сигуран у Берића, није био сигуран да ће он извршити наређење које је одавно било припремљено.


ОДБРАНА ЈЕ НАША ДУЖНОСТ

Шестог априла у зору стигла је депеша која никога није изненадила, а гласила је: "Рат је отпочео! Поступите по раније добијеном наређењу". Нико од преживелих се не сећа ко је послао ово наређење, а највероватније је да је то учинио преостали део Команде Речне флотиле, након одласка командног брода "Цер" за Осијек. Могуће је да је то учинио и Ангели из Осијека, настојећи да се његова наредба о предаји Немцима изврши.
Одмах по добијању наређења Берић је позвао официре и подофицире, а потом се обратио постројеној посади:
"Господо официри! Подофицири! Морнари! Непријатељ је напао нашу земљу. Наша је дужност да бранимо овај део границе. Сигуран сам да ћете сви бити до краја верни отаџбини! Брод мора бити сваког тренутка спреман за пловидбу. Артиљерци непрекидно морају бити код својих оружја." У таквим моментима поглед сваког члана посаде упрт је у команданта. У том моменту његово понашање је одлучујуће за понашање посаде у будућим догађајима. Посада "Драве" имала је чврстог и одлучног команданта.
Берић је очекивао нападе немачке авијације која је по општем мишљењу чланова посаде полетела са оближњих мађарских аеродрома, а најближи је био у Мохачу.
Два сата касније изнад "Драве" су прелетели непријатељски бомбадери и ловци. Били су то велики таласи па се ватра није могла отворити због велике висине на којој су летели, а ни вез брода се није смео откривати. 

                         
"ДРАВА” УЗВРАЋА УДАРАЦ

Депешом је База Речне флотиле обавестила да велике формације непријатељских авиона лети у правцу Новог Сада и Београда. Око девет часова, изнад "Драве" појавио се извиђачки авион који је кружио високо тако да се ватра на њега није могла оворити. По процени био је мађарски. Брод је потпуно био спреман за дејство по авијацији, артиљерци су били на својим местима. Иако још никада нису учествовали у рату, сви чланови посаде су знали да се сваки час може очекивати напад непријатељских авиона. Ускоро се, у ниском лету, појавила група бомбардера. Грмљавина њихових мотора је деловала застрашујуће, али је јака ватра са "Драве" приморала ову прву групу да се повуче. И голим оком се видело да су погоци оштећивали трупове авиона, који су нестајали иза хоризонта. Посада није знала да ли је неки од њих пао у шуме око Дунава на мађарској територији.

"Драва" отвара ватру

Командант Берић је често и веома вешто мењао позицију брода и после сваког напада "Драва" се померала за неколико стотина метара узводно, односно низводно. Како је била добро камуфлирана, непријатељски авиони нису успевали да је открију, него су одређивали њену позицију према томе одакле су примећивали ватру из оружја, али је сигурно и непријатељска обавештајна служба јављала о позицији брода. Авиони који су долетали из правца Мохача бомбардовали су претежно десну обалу Дунава, а митраљески рафали су често погађали брод. "Драва" им није остајала дужна, него им је одговарала ватром. Како су авиони ниско летели, посада је била у могућности да голим оком прати дејство своје противавионске одбране. Видели смо многе поготке којима су наши артиљерци погађали авионе. Били су убеђени да су неки од њих за краће или дуже време избачени из борбе, а можда је неки авион у даљем лету и пао, што они, због његовог ниског лета и врбака, нису могли видети, ни пратити њихов лет".
Приликом употребе тешког митраљеза, како је тада посада звала ово оружје, типа "шкода" дошло је до заглављивања метака. Обично је то био средњи метак у шаржеру од 20 метака. Неисправна муниција је остављена као доказ да је извршена саботажа у Бази Речне флотиле или је то тако већ стигло од продавца, а муниција за противавионске митраљезе добијена је од фабрике "Шкода" у лименим сандуцима. Чехословачка је у то време била окупирана од Немачке, па је намерно извршена саботажа убацивањем метака мањег калибра, те је за време употребе долазило до застоја. У лименим сандуцима их је било немогуће контролисати.

Напад на аеродром Мохач

Издајом Ангелија прекинута је веза командовања, па је Берићу једино преостало да успостави везу са Командом Морнарице у Земуну, Генералштабом или Министарством Војске и Морнарице. На радио позиве нико се није одазивао, па чак ни радио-станица Осијечке дивизије. 
Берић је одлучио да покуша успоставити везу телефоном преко поште у Бездану. Упутио је поднаредника Мирослава Шурдиловића и двојицу морнара са задатком да из поштанске централе у Бездану успостави везу са Командом Морнарице. Добили су и шифру. Брод је био изнад Батине, па се морало чамцем прећи на леву обалу. Затим је пут до села Бездан водио делом насипом. Место је од Дунава удаљено око пет километара. Мост на каналу, који је спајао Бездан са Бечејом на Тиси, био је миниран, али је неко пресекао каблове.
Шурдиловић није никога нашао у безданској пошти, а онда су приметили телефонисткињу везану за столицу и, на запрепашћење, открили да је заклана. Учинили су то петоколонаши из моћне организације која се звала "Јупитер" , чији су сви пунктови шестог априла, ујутро, по већ уговореном плану, ступили у дејство.
Одмах по сазнању шта се дешава у непосредној близини брода, Берић је одлучио да "Драва" дејствује по неком значајном објекту. Уочио је да немачки авиони долећу из правца Мохача, иако Мађарска још није званично била у рату са Југославијом. Очито је да су Немци већ користили Мађарску као своје полазиште за агресију на нашу земљу. Због свега овога Берић је одлучио да изврши артиљеријски напад на аеродром у Мохачу удаљен око двадесетак километара од места где се брод маскирао. Тиме је преузео велику одговорност јер је дејствовао против објекта који се налазио на територији земље која није још у рату са Југославијом, али је било очито да таласи бомбардера долазе баш са тог аеродрома, да су ти авиони немилосрдно рушили градове, убијали људе, а са те територије кретале су се и оклопне немачке колоне према нашој земљи. Било је само питање дана и сата када ће мађарске трупе кренути преко границе. Берић је, војнички речено, пренео дејства на непријатељску територију, а територија која служи агресору је непријатељска без обзира да ли са ње долазе трупе земље чија је или неке друге која је користи као полазиште за напад. Берић је преузео ризик, а сваки војник мора да ризикује.
"Гађали смо жестоко из свих оружја која су била на броду" , сећа се Тодор Скерлетовић, "и Мађари и Немци су били изненађени овим нападом који је трајао читав сат. Уништили смо доста авиона и повукли се. Просто смо осакатили немачку флоту на аеродрому одакле је бомабрдован Београд. Поново смо брод завукли у густе врбаке. Али због нашег успелог напада скренули смо на себе још већу пажњу Немаца.“
"Драва" је поново седмог априла извршила напад на мохачки аеродром и повукла се у скровиште". "Драва" је узвратила ударац, али посада није знала какви су били резултати њихове акције. Били су сигурно велики, јер је настала права јурњава обавештајних група за откривање позиције брода са кога је тучен аеродом, јер је тиме била угрожена Трећа немачка ваздушна флота која је базирала баш на овом аеродрому и са њега је полазила у бомбардовање Београда. Уништено је доста авиона на аеродрому. Ватра је трајала готово сат времена, баш онолико како је изјавио Тодор Скерлетовић.


Авиони нападају монитор

Седмог априла изнад "Драве" појавио се, поново, извиђачки авион. Дуго је кружио изнад брода, али га није могао открити, јер је био добро маскиран грањем и није могао да се уочи из авиона са велике висине, а извиђач се није смео спустити ниже. На авион је отворена ватра и по тврђењу Мирослава Шурдиловића оборен је и пао је на десну обалу Дунава иза Батине.
Истог дана "Драва" се понову упутила уз Дунав и гађала аеродром, а потом се повукла у претходни рејон променивши вез, онемогућавајући тако да је авиони затекну на старом месту.
Напади из ваздуха нису престајали. Авиони су се појављивали у ниском лету и митраљирали позиције где су мислили да се налази брод, али оштећења на броду није било, а посада је сваки напад препричавала и коментарисала поготке својих артиљераца. Али резултати тих погодака нису били приступачни, јер су авиони нестајали иза пошумљене обале. Ради спречавања откривања брода из ваздуха није пуштана пара из котлова.
Осмог априла у нападу шест "штука" , уз поновно завијање сирена и штектање митраљеза, рањен је командант Берић. Зрно из авионског митраљеза погодило га је у шаку леве руке, којом је био наслоњен на ограду командног моста. Рана му је превијена и он је остао на свом месту.  Уз њега, тог дана, рањена су и двојица морнара. Биле су то прве ране посаде "Драва".


ПРАМЦЕМ У БЕСМРТНОСТ

Једанаестог априла, мрак је већ пао, део посаде налазио се на својим борбеним станицама, а остали, иако преморени шестодневним напорима, били су сви будни. 

Одисеја на Дунаву

На сигнал за збор посаде на палуби се већ постројио велики део посаде. Сви су гледали у правцу одакле се приближавао командант. Свима је било јасно да је коначна одлука ту. У ноћи су јасно и одсечно зазвониле командантове речи:
"По вестима које сам примио, изгледа да губимо на свим фронтовима. Хрватска је прогласила Независну Државу Хрватску. Знам, међу нама има Хрвата, Срба, Словенаца, Немаца, Мађара... Многима ће бити тешко да се сутра, можда, боре против своје браће! Не знам шта нам доноси сутрашњи дан, а поготово следећи, и да ли ћемо уопште остати живи... Ја сам брод примио и нећу га предати непријатељу у руке! Ко од вас хоће да иде са брода, може ићи, решавам га заклетве."
Настао је мук. Многе очи биле су упрте у команданта, а затим су погледи скренули ка нареднику Карлу Банауху, који је био како је посада мислила Немац. Био је то, по многим сећањима и тврђењима преживелих, можда одлучујући тренутак, а онда је млади наредник изашао из строја и изговорио судбоносно: "Остајем". За њим су кренули остали чланови посаде, а брод је напустило само пет морнара, мађарске и немачке народности, углавном из околних села.
Одлучност да се остане на броду, Каменко Петров овако описује:
"... Одмах смо сви стали уз свог команданта, чврсто решени да останемо, без обзира на оно што нас чека. Било нас је из разних крајева - из Србије, Хрватске, из Словеније и Босне, чак и петорица фолксдојчера. Само ови последњи су једва дочекали командантов говор и одмах рекоше да напуштају брод. Умало их не побисмо"

Последње испловљавање

Након збора, по наређењу команданта, потопљени су сви пловни објекти минерско-баражне групе која се налазила уз "Драву" , а део људства је укрцан на брод, па је сада на њему било осамдесет до осамдесет пет људи. Тачан број чланова посаде никада није утврђен. Наређено је да се брод припреми за пловидбу. Била је ноћ, хладно, требало је пловити кроз подручје на коме су већ биле мине, кретало се у непознато.
Око двадесет и три часа поново је постројена посада. Берић се поново појавио пред посадом, спреман да хладну ноћ проведе на командном мосту изложен ветру и хладноћи. Саопштио је да планира да се пробије до Новог Сада, а у случају да је Нови Сад заузет требало је домоћи се Фрушке горе. "Драва" ће у случају искрцавања посаде бити онеспособљена да не падне непријатељу у руке. Још по доласку у Бездан неколико пута су увежбавали напуштање брода у случају продора воде, великог пожара или насукивања. Са Фрушке горе требало се пробити до Боке и прикључити јединицама Морнарице.
"Од личних ствари узети само оружје и најнеопходније" , говорио је командант, "добро се обучи, да сваки појединац буде спреман за напуштање брода."
Тачно у двадесет и три часа једанаестог априла, монитор "Драва" је испловио на своју последњу пловидбу усмеривши свој прамац у бесмртност. На циљ није стигао, али је упловио у историју. Постао је брод легенда. Била је то одисеја једног брода до сада незабележена у аналима ратовања на рекама.
На командном мосту, поред команданта и кормилара Чучковића, стално су се налазили Бруно Шегвић и Сулејман Шеховић. Заиста је посада "Драве" имала среће да на свом командном мосту сва три официра - један Србин, други Хрват и трећи муслиман - буду непоколебљиви родољуби.
Без већих проблема брод је допловио до моста код Богојева (шесдесетак километара удаљен од Бездана). На мине брод није наишао и то је била велика срећа, али мост у Богојеву је био срушен. Срушили су га те ноћи инжињерци који су га чували и који су имали задатак да то учине када се буду повлачили. Те ноћи срушени су и други мостови на Дунаву и Сави. Под мостом на Сави у Београду одиграла се друга драма Речне флотиле - страдале су посаде осталих монитора.


Живео командант!

Управо у време када су страдали чланови посаде осталих монитора, "Драва" се пробијала кроз мост у Богојеву. Због отварања пролаза кроз срушени мост изгубљено је драгоцено време. Поручник бојног брода Шегвић и крмар Чучковић са неколико морнара у чамцу прегледали су мост, а потом експлозивом уклонили траверзу која је затварала пролаз испод моста. Зато је требало двадесет минута и да није било срушеног моста зора би брод затекла тридесетак километара низводније, па би му можда и судбина била другачија од оне која га је чекала у зору. За све време рада на мосту брод се одржавао на води.
Радове око отварања моста и заузетост команданта искористио је поручник Аничић и са два подофицира и четири морнара је моторним чамцем побегао са брода Око један час и тридесет минута пловидба је настављена и око пет часова и тридесет минута брод се нашао код Борова, након  пловљења двадесетак километара. О томе Каменко Петров пише:
"Сантиметар по сантиметар провукли смо се преко олупина порушеног моста. Ноћ. А ратна застава пркоси."
Одмах после провлачења кроз рушевине богојевског моста, које је изгледало као легендарна пловидба између Сциле и Харибде, постројена је посада на палуби. Дувао је хладан ветар, а брод се налазио у пловидби, што је још више повећавало јачину ветра. Пред постројеном посадом појавио се командант, трећи пут ове ноћи и последнњи пут, без речи је пришао првом морнару на десном крилу, загрлио га снажно, пољубио га, симболично се тако опраштајући од оних који су му остали верни у најтежем моменту његовог и њиховог живота и војничке каријере. Потом је поздравио заставу која се и ноћу војорила на јарболу.
"Збогом другови" , последњи пут је постројеним морнарима говорио њихов командант, "ја више не очекујем, ја знам, јер сте сви од првог тренутка то доказали, да наш брод неће постати плен непријатеља."
Настао је мук на броду. Застава је још поносније залепршала на јарболу, а ковитлац снежних пахуљица засипао је лица морнара. Одједном из младих груди, спонтано, се заорило:
"Живео командант!"
Строј се усталасао, морнари су се међусобно љубили. Био је то диван тренутак, тренутак за понос. Опраштали су се другови потпуно свесни да се крај броду приближава, а ко преживи поздравиће родбину оних који су пали. Врло брзо су морнари заузели своје место у строју.
"Нека свако врши своју дужност" , биле су последње речи Берића. Поносно је погледао своје морнаре, нико му није видео очи у мраку, а он се потом упутио ка командном мосту, кога је још само једном напустио, када је бацио појас за спасавање члановима посаде која је, по његовом наређењу, напуштала брод који је тонуо.
"Тако смо у свитање допловили до Даља", сећа се и записује Каменко Петров. "Са обале неки пуцњи. Леп поздрав. Пловимо даље. И Борово и Вуковар нас дочекују пуцњевима, а наша топовска кула тражи непријатеља на обали."
"Не пуцај! То су усташе! Нема смисла да због неколико тих глава страдају невини грађани", биле су речи команданта Берића.
"Само један метак!" , молио је поднаредник Мијушковић крај тешких топова, како су морнари звали прамчани топ.
"Ни један!"
Усташе, каква је то војска, питала се посада, јер за разлику од Берића и официра, посада није знала ко су нови војници Независне Државе Хрватске. Берић није дозволио да се отвори ватра по месту, јер није хтео да због неколико издајника страда велики број невиних људи, који су живели у Борову, које је одувек било радничко насеље. 

НАСТАВАК >>>>>>
 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Пушков: Придруживање Украјине НАТО-у ће бити одлучујући корак ка коначном губитку Донбаса

2021-04-10 09:15:14

Сенатор Алексеј Пушков критиковао је председника Украјине Владимира Зеленског због његове изјаве о ступању Украјине у НАТО, истакавши да им НАТО неће вратити Донбас. „Зеленски се грдно...

Захарова: Русија ништа не ради на Арктику што би претило било којој другој земљи

2021-04-10 08:33:54

Поступци Русије на Арктику не косе се са нормама међународног права и немају претећи карактер, за тензије у овом региону одговорна је Америка због њених војних...

„Украјинске власти верују у могућност решавања сукоба у Донбасу војним методама и због тога подстичу антируску хистерију“

2021-04-09 12:00:16

„Украјинске власти верују у могућност решавања сукоба у Донбасу војним методама и због тога подстичу антируску хистерију“

Захарова: Чланство Украјине у НАТО може довести до неповратних последица по украјинску државност

2021-04-09 11:41:18

Чланство Украјине у НАТО-у прети ескалацијом сукоба у Донбасу великих размера, саопштила је на прес конференцији портпарол Министарства спољних послова Марија Захарова. Према њеним речима, то такође...

Путин и Меркелова разговарали о ситуацији у Донбасу

2021-04-09 09:20:32

Председник Владимир Путин разговарао је са немачким канцеларом Ангелом Меркел о ситуацији у Донбасу, случају Наваљни и другим темама билатералне сарадње, саопштила је прес-служба Кремља. „Приликом размене...

Москва спремна на најгоре сценарије развоја односа са САД-ом

2021-04-09 07:45:49

Москва је спремна на најгоре сценарије развоја односа са Сједињеним Америчким Државама, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков, коментаришући вести о могућем протеривању руских дипломата из...

Лавров: САД након изласка из Споразума о отвореном небу убеђивале своје савезнике да им обећају да ће тајно предавати податке о летовима

2021-04-09 07:26:34

Русија са сигурношћу зна да су Сједињене Америчке Државе након саопштења о изласку из Споразума о отвореном небу убеђивале своје савезнике да им обећају да ће...

Москва: ЕУ срушила читаву архитектуру односа са Русијом

2021-04-08 13:29:47

Европска унија је срушила читаву архитектуру односа са Русијом, али Москва је спремна за равноправан дијалог, рекао је заменик министра спољних послова Александар Грушко. „Али без обзира...

Лавров: Москва ће одговорити на било који непријатељски корак САД-а

2021-04-08 13:03:51

Министар спољних послова Сергеј Лавров назвао је САД и њихове савезнике непоузданим партнерима, током конференције за новинаре након разговора са својим казахстанским колегом Мухтаром Тлеубердијем. „У областима...

„Русија не планира да интервенише у сукобу у Донбасу, али пажљиво прати ситуацију и на основу њеног развоја биће предузете конкретне мере“

2021-04-08 09:32:27

Погоршање ситуације у Донбасу резултат је озбиљних унутрашњих проблема у Украјини, са којима Кијев покушава да одврати пажњу становништва, рекао је Николај Патрушев, секретар Савета безбедности...

Колумне

Александар Саичић: Србин који је убио најбољег самураја јапанског императора

Легенде о великим јапанским самурајима су добро познате широм света. Али ово је прича о ратнику са Балкана који је у двобоју пред битку посекао јапанског самураја. Звао се Александар Лексо Саичић. Био је тада само потпоручник црногорске добровољачке дивизије, али умеће руковања сабљом га је прославило широм Русије и Јапана.

Шта Руси морају да схвате о Србима / са Емиром Кустурицом, уочи шестог априла
Шта Руси морају да схвате о Србима / са Емиром Кустурицом, уочи шестог априла

БЕЗ РАЗУМЕВАЊА НЕМА БУДУЋНОСТИ Интервју који је Емир Кустурица дао часопису „Међународни живот“, гласилу Министарства спољних...

2021-04-07 09:54:25

Бесмртна пловидба монитора „Драва“
Бесмртна пловидба монитора „Драва“

Бошко Антић, контраадмирал у пензији     У хладно јутро 12. априла 1941. године, у близини Чиба (данашње Челарево)...

2021-04-07 07:06:05

Бесмртна пловидба монитора „Драва“ - 2. део
Бесмртна пловидба монитора „Драва“ - 2. део

  Бошко Антић, контраадмирал у пензији   Тако умиру хероји Око седам часова и петнаест минута примећен је непријатељски извиђачки...

2021-04-07 06:46:03

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2021-04-06 07:52:26

Дан кад је Београд био пламтећа буктиња – један југословенски пилот ишао је на десет немачких
Дан кад је Београд био пламтећа буктиња – један југословенски пилот ишао је на десет немачких

Навршава се осам деценија од Априлског рата и ваздушних напада на Београд у којима је град био разорен и у којима је погинуло више хиљада људи. Живот за одбрану града дало је 11 пилота. Они су се, заједно са осталим југословенским ваздухопловцима, храбро супротставили ројевима немачких авиона који су надирали. Извори са немачке стране наводе да је тако бруталан напад био последица Хитлеровог беса и жеље за осветом.

2021-04-06 07:43:23

Бојан Томић: 6. април, кафана „Зора“ и последњи телефонски позив
Бојан Томић: 6. април, кафана „Зора“ и последњи телефонски позив

Аутор Бојан Томић, Нови Полис Оног дана када сам као уредник Новог Полиса објавио текст „Са Црњанским...

2021-03-31 18:30:19

Владимир Пребирачевић: Српски свет на тесту
Владимир Пребирачевић: Српски свет на тесту

У америчкој амбасади у Подгорици сматрају да треба да кроје политику у региону и да сада...

2021-03-30 10:25:52

Које стране трупе су ратовале на страни Руске империје?
Које стране трупе су ратовале на страни Руске империје?

Једно време је у служби Русије био читав корпус француских аристократа који су побегли из Француске, захваћене револуцијом.

2021-03-28 09:50:30

Додикова улога у бомбардовању Србије
Додикова улога у бомбардовању Србије

Режимски медији Републике Српске грађане слуђују текстовима какви Милорада Додика представљају као “супер хероја” који је Србију спасавао од бомбардовања. При том се позивају на интервју у ком је Додик јавно признао моје наводе о његовом издајничком саучествовању у тој агресији. Сулудо, зар не?

2021-03-24 21:28:58

Војска Југославије није изгубила рат 1999. године, већ је добила свој део рата
Војска Југославије није изгубила рат 1999. године, већ је добила свој део рата

Навршило се 22 годинe од почетка оружане агресије НАТО-а на Савезну Републику Југославију. На прагу трећег миленијума, у време када је «савремена историја сазидана од блиставих достигнућа људског ума» дошло је до «трагичних суноврата људског духа», како рече генерал армије Драгољуб Ојданић, забележен је незапамћен пад људске цивилизације - 19 земаља, чланица једине војне коалиције у свету, извршило је бруталну агресију на нашу земљу с једним јединим циљем – омогућити да САД остваре своју стратегију продора ка истоку, ка резервама сировина око Каспијског мора и у Сибиру.

2021-03-23 10:10:02

Шта су Совјети планирали да ураде ако би нацисти 1941. заузели Москву?
Шта су Совјети планирали да ураде ако би нацисти 1941. заузели Москву?

Московски метро би био дигнут у ваздух, а други град би био проглашен за престоницу.

2021-03-21 09:00:33

Слободан Милошевић, човек који је спојио векове
Слободан Милошевић, човек који је спојио векове

80 година откако се родио и 15 година откако је пострадао - сећање Владимира Кршљанина

2021-03-11 06:33:11

Последња страшна офанзива немачке армије у Другом светском рату
Последња страшна офанзива немачке армије у Другом светском рату

Совјетске трупе су у пролеће 1945. биле само неколико десетина километара од Берлина, али је Хитлер одлучио да им зада тежак ударац на сасвим другом месту.

2021-03-07 09:25:42

Како су бољшевици допринели настанку савремене Турске?
Како су бољшевици допринели настанку савремене Турске?

Совјетска Русија и Ататуркова Турска нису биле идеолошки савезници, али привремено их је повезала борба против заједничког непријатеља.

2021-03-07 08:49:33

Како су хрватске војне јединице ратовале против СССР-а у Другом светском рату
Како су хрватске војне јединице ратовале против СССР-а у Другом светском рату

Хрватска легија је била једина страна војна јединица коју су Немци ангажовали у јуришу на Стаљинград. Хрватски легионари су то доживели као велику част, не знајући какав их пакао тамо чека.

2021-03-06 09:09:35

Срби из Босне и Херцеговине под окупацијом Аустроугарске
Срби из Босне и Херцеговине под окупацијом Аустроугарске

ОПЕТ УЛТИМАТУМИ СРБИМА - Валентин Инцко, високи представник у Босни и Херцеговини, упутио је Србима два ултиматума настављајући да чини оно што су радили Бењамин Калај и Оскар Поћорек. Желим да га овим текстом подсетим на злочине над Србима у Босни и Херцеговвини које су починили његови преци под окупацијом Аустроугарске.

2021-02-28 09:55:01

Како се Лењинград камуфлирао под опсадом у Другом светском рату
Како се Лењинград камуфлирао под опсадом у Другом светском рату

Браниоци Лењинграда пронашли су много начина да сакрију град од непријатељске авијације.

2021-02-27 07:47:38

Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“
Заклела сам се да нећу преплакати „Дару“

Нисам од оних који плачу гледајући филмове и читајући књиге. Наговештај сузе понекад ми измами песма или нека тешка успомена. Научила сам да не плачем, да се скаменим кад је тешко и кажем себи - не смеш! Спремала сам се тако, као за тежак испит, да одгледам "Дару из Јасеновца". Говорила сам себи-мораш, дугујеш то свом стрицу, тетки, презимену које је готово затрто усташким злочином. Мораш, говорила сам, да хладне главе одгледаш филм који коначно прича причу твог живота.

2021-02-21 12:30:34

Из немачког логора у југословенски затвор
Из немачког логора у југословенски затвор

Међу југословенским ратним заробљеницима из немачких логора било је и официра које је по повратку у...

2021-02-21 11:26:40

Сто година Краљевске морнарице
Сто година Краљевске морнарице

Прва југославенска држава створена је крајем 1918. године уједињем дотадашњих краљевина Србије, Црне Горе и јужнословенаких земаља бивше аустроугарске монархије, а у склопу тог процесе постепено је организована југословенска војска и морнарица. Као део оружаних снага нове државе, морнарица је формално успостављена 20. децембра 1918. када је посебним указом постављена прва југословенска влада, а у њеном саставу министарство војске и морнарице, чиме је мо-рнарица дошла у надлежност новоуспостављеног министарства. Без обзира на овај формалан чин, Краљевска морнарица је сла-вила 31. октобар 1918. као дан свог оснивања, када су на ратним бродовима у Пули подигнуте југословенске националне заставе. Међутим, бродови су тек у марту 1921. званично предати морнарици у Тивту и речној флотили Краљевине СХС у Но-вом Саду, док је пуни југословенски суверенитет на мору остварен чак две године касније.

2021-02-21 10:49:24

Сто година Краљевске морнарице - II део
Сто година Краљевске морнарице - II део

 Између краља и Тита У међувремену, на Блиском истоку је избила побуна дела краљевске војске у којој...

2021-02-21 09:10:28

Да ли је Стаљинград Далеког истока позорница прве велике битке Другог светског рата
Да ли је Стаљинград Далеког истока позорница прве велике битке Другог светског рата

У тромесечној бици за Шангај 1937. године, коју је у своју корист решила јапанска војска, ангажовано је више од милион војника, а погинуло преко 200.000 људи. У погледу на историју који није оптерећен евроцентризмом, она се схвата као прва велика битка Другог светског рата.

2021-02-14 12:45:31

Писмо са Косова или мучна прича с Јариња
Писмо са Косова или мучна прича с Јариња

Ово је трећи пут да сам била сведок како српски цариници према Србима са Косова и Метохије поступају као да прелазе државну границу. Међутим, овај пут је био најгори до сада

2021-02-04 13:15:06

Др Стевандић о својој борби против коронавируса
Др Стевандић о својој борби против коронавируса

Данас, 31. јануара (а то ће брзо бити јуче, прекјуче…) преминуо је колега доктор и посланик Ацо Фулурија.

2021-02-01 12:39:54

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: