Шта су Совјети планирали да ураде ако би нацисти 1941. заузели Москву?

Објављено: 21.03.2021.год.
Припадници ПВО на крову хотела „Москва“, 16. октобар 1941., фото: Олег Кноринг/Sputnik/RUssia beyond

Московски метро би био дигнут у ваздух, а други град би био проглашен за престоницу.


Средином октобра 1941. године нацистичке трупе су се брзо приближавале Москви. Совјетски градови око руске престонице један за другим су падали Немцима у руке. Непријатељ је у сваком тренутку могао ући у Москву, пише Russia beyond. 

Стаљин је био познат по томе што ујутру устаје касно, а ноћу дуго остаје у радном кабинету. Он се 15. октобра 1941. године у 9 сати ујутру 
обратио својим саборцима из Политбироа. Наређено им је да организују евакуацију града и да истога дана до вечери напусте престоницу.

Нова престоница 

 

Велики отаџбински рат 1941-1945. Одбрана Москве. Припадници противваздухопловне одбране у Парку културе и одмора „М. Горки“.

Било је планирано да отпутују у Кујбишев (данас је то Самара), 1.100 км источно од Москве. Кујбишев је из више разлога изабран за „резервну“ престоницу СССР-а.

Према руским мерилима овај град је био релативно близу Москве тако да евакуација није представљала велики проблем. Државним органима, фабрикама и административним установама од виталног значаја за функционисање СССР-а није требало превише времена да се организују и поново почну да функционишу на новом месту.

 

Трг револуције, 1931. Самара.


Поред тога, Кујбишев је био релативно добро заштићен захваљујући трупама које су тамо биле размештене. У граду је већ био базиран Совјетски волшки војни округ, а Кујбишев је био познат и као индустријски центар Совјетског Савеза који је имао своје фабрике, аеродроме и железнички чвор од виталног значаја.

Тог судбоносног јутра 15. октобра 1941. године Државни комитет за одбрану СССР-а на челу са Стаљином издао је наредбу бр. 801 која је представљала најстрожу државну тајну. У њој је Генералштабу, Народном комесаријату за одбрану, Народном комесаријату Ратне морнарице, Дипломастском кору, Председништву Врховног Совјета и Савету народних комесара СССР-а наређено да се хитно преселе у Кујбишев.

Стаљин је сматрао да ће и он убрзо морати да напусти Москву, али је одлучио да остане у главном граду још један дан. Са њим су у Москви 
остали најближи сарадници: Берија, Микојан и Косигин.

Шефу НКВД-а Лаврентију Берији 
наложено је да руководи минирањем и уништавањем фабрика, складишта, важних институција и инфраструктуре од критичне важности, између осталог, и Московског метроа, тј. свега што није било могуће евакуисати у „резервну престоницу“.

 

Узнемирени житељи Москве доживели су минирање стратешке инфраструктуре као сигуран знак да се совјетско руководство спрема да напусти главни град и остави милионе становника на милост и немилост нацистима.

Паника у Москви

И поред тога што је операција држана у строгој таности гласине о евакуацији престонице брзо су се рашириле. Ујутру 16. октобра 1941. године Московски метро 
није отворен, и то се десило први пут откако је направљен. А није отворен зато што су вршене припреме за његово потпуно уништење. То је додатно подстакло ширење гласина да главни град СССР-а ускоро може пасти у руке нацистима. Убрзо затим је становништво захватила паника.

Многи су остављали своје обавезе и имовину и журили на железничке станице у нади да ће напустити град пре него што у њега уђе непријатељска војска. У целом граду је настао хаос.

 

Барикаде на улицама Москве.

Очевидац ових догађаја Лав Ларски касније је овако описао једну епизоду ужурбане евакуације: „У три сата је на мосту дошло до саобраћајног застоја. Тамо су стајали камиони. Уместо да гурну камионе са моста и ослободе пролаз, људи су улазили у њих и заузимали места. Они који су већ седели унутра очајнички су тукли коферима по глави ове споља, који су хтели да уђу. А ови су једни преко других ускакали у приколице и збацивали одозго ’браниоце’ као џакове кромпира. Али чим би ’нова постава’ запосела места и камиони покушали да крену, нова гомила ’освајача’ би нагрнула на приколице“.

Главни град је био обузет страхом и паником. Многи су дошли на своје радно место у нади да ће добити плату али су уместо плате су сазнали да је руководство фабрике већ „отперјало“. Озлојеђени и препуштени сами себи, поједини житељи су 
се упустили у пљачку и насиље.

„У редовима избијају туче, људи гуше старице, млађи пљачкају, а полицајци по два до четири сата стоје на тротоару и пуше: ‘Нисмо добили никакве инструкције’, кажу“ – тако је панику у Москви тога дана описао совјетски новинар Николај Вержбицки.

Биле су потребне радикалне мере да се Москва доведе у ред. После тродневног хаоса и панике у совјетској престоници Стаљин је 19. октобра 1941. године 
издао указ којим је у Москви уведено опсадно стање. У ноћним часовима је забрањено кретање возила и људи без специјалних дозвола, а полиција је добила дозволу да „провокаторе“ стреља на лицу места.

 

Стаљин држи говор на војној паради, Црвени трг, 7. новембар 1941.

Можда је Стаљинова одлука да он лично остане у Москви такође допринела да се становници умире, јер су многи доживели то као сигуран знак да ће Црвена армија бранити град по сваку цену.

И заиста, захваљујући напореима Црвене армије и оних становника Москве који нису отишли, нису паничили и нису прибегавали насиљу, нацистима није пошло за руком да заузму Москву нити да униште совјетске оружане снаге пре зиме 1941. године. А у зиму се већ нацистичка Немачка морала суочити са чињеницом да ће рат против СССР-а бити дуг и тежак.

Николај Шевченко,
Russia beyond

 


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк