Средином октобра 1941. године нацистичке трупе су се брзо приближавале Москви. Совјетски градови око руске престонице један за другим су падали Немцима у руке. Непријатељ је у сваком тренутку могао ући у Москву, пише Russia beyond.
Стаљин је био познат по томе што ујутру устаје касно, а ноћу дуго остаје у радном кабинету. Он се 15. октобра 1941. године у 9 сати ујутру обратио својим саборцима из Политбироа. Наређено им је да организују евакуацију града и да истога дана до вечери напусте престоницу.
Нова престоница
Велики отаџбински рат 1941-1945. Одбрана Москве. Припадници противваздухопловне одбране у Парку културе и одмора „М. Горки“.
Наум Грановски/SputnikБило је планирано да отпутују у Кујбишев (данас је то Самара), 1.100 км источно од Москве. Кујбишев је из више разлога изабран за „резервну“ престоницу СССР-а.
Према руским мерилима овај град је био релативно близу Москве тако да евакуација није представљала велики проблем. Државним органима, фабрикама и административним установама од виталног значаја за функционисање СССР-а није требало превише времена да се организују и поново почну да функционишу на новом месту.
Трг револуције, 1931. Самара.
Уметнички музеј у Самари
Поред тога, Кујбишев је био релативно добро заштићен захваљујући трупама које су тамо биле размештене. У граду је већ био базиран Совјетски волшки војни округ, а Кујбишев је био познат и као индустријски центар Совјетског Савеза који је имао своје фабрике, аеродроме и железнички чвор од виталног значаја.
Тог судбоносног јутра 15. октобра 1941. године Државни комитет за одбрану СССР-а на челу са Стаљином издао је наредбу бр. 801 која је представљала најстрожу државну тајну. У њој је Генералштабу, Народном комесаријату за одбрану, Народном комесаријату Ратне морнарице, Дипломастском кору, Председништву Врховног Совјета и Савету народних комесара СССР-а наређено да се хитно преселе у Кујбишев.
Стаљин је сматрао да ће и он убрзо морати да напусти Москву, али је одлучио да остане у главном граду још један дан. Са њим су у Москви остали најближи сарадници: Берија, Микојан и Косигин.
Шефу НКВД-а Лаврентију Берији наложено је да руководи минирањем и уништавањем фабрика, складишта, важних институција и инфраструктуре од критичне важности, између осталог, и Московског метроа, тј. свега што није било могуће евакуисати у „резервну престоницу“.
Archive photo
Узнемирени житељи Москве доживели су минирање стратешке инфраструктуре као сигуран знак да се совјетско руководство спрема да напусти главни град и остави милионе становника на милост и немилост нацистима.
Паника у Москви
И поред тога што је операција држана у строгој таности гласине о евакуацији престонице брзо су се рашириле. Ујутру 16. октобра 1941. године Московски метро није отворен, и то се десило први пут откако је направљен. А није отворен зато што су вршене припреме за његово потпуно уништење. То је додатно подстакло ширење гласина да главни град СССР-а ускоро може пасти у руке нацистима. Убрзо затим је становништво захватила паника.
Многи су остављали своје обавезе и имовину и журили на железничке станице у нади да ће напустити град пре него што у њега уђе непријатељска војска. У целом граду је настао хаос.
Барикаде на улицама Москве.
Аркадиј Шајхет (CC BY-SA 3.0)Очевидац ових догађаја Лав Ларски касније је овако описао једну епизоду ужурбане евакуације: „У три сата је на мосту дошло до саобраћајног застоја. Тамо су стајали камиони. Уместо да гурну камионе са моста и ослободе пролаз, људи су улазили у њих и заузимали места. Они који су већ седели унутра очајнички су тукли коферима по глави ове споља, који су хтели да уђу. А ови су једни преко других ускакали у приколице и збацивали одозго ’браниоце’ као џакове кромпира. Али чим би ’нова постава’ запосела места и камиони покушали да крену, нова гомила ’освајача’ би нагрнула на приколице“.
Главни град је био обузет страхом и паником. Многи су дошли на своје радно место у нади да ће добити плату али су уместо плате су сазнали да је руководство фабрике већ „отперјало“. Озлојеђени и препуштени сами себи, поједини житељи су се упустили у пљачку и насиље.
„У редовима избијају туче, људи гуше старице, млађи пљачкају, а полицајци по два до четири сата стоје на тротоару и пуше: ‘Нисмо добили никакве инструкције’, кажу“ – тако је панику у Москви тога дана описао совјетски новинар Николај Вержбицки.
Биле су потребне радикалне мере да се Москва доведе у ред. После тродневног хаоса и панике у совјетској престоници Стаљин је 19. октобра 1941. године издао указ којим је у Москви уведено опсадно стање. У ноћним часовима је забрањено кретање возила и људи без специјалних дозвола, а полиција је добила дозволу да „провокаторе“ стреља на лицу места.
Стаљин држи говор на војној паради, Црвени трг, 7. новембар 1941.
Јуровски/SputnikМожда је Стаљинова одлука да он лично остане у Москви такође допринела да се становници умире, јер су многи доживели то као сигуран знак да ће Црвена армија бранити град по сваку цену.
И заиста, захваљујући напореима Црвене армије и оних становника Москве који нису отишли, нису паничили и нису прибегавали насиљу, нацистима није пошло за руком да заузму Москву нити да униште совјетске оружане снаге пре зиме 1941. године. А у зиму се већ нацистичка Немачка морала суочити са чињеницом да ће рат против СССР-а бити дуг и тежак.
Николај Шевченко, Russia beyond
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2023-04-06 15:31:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
RSS
