Када је 28. марта 1979. године у 14:30 зазвонио телефон у конзулату америчке амбасаде у Москви на вези је био совјетски грађанин који се обратио за помоћ поводом добијања америчке визе.
Тако је отпочео читав низ догађаја који ће се завршити драмом у холивудском маниру са таоцима у амбасади и учешћем двеју завађених суперсила у периоду Хладног рата, пише Russia beyond.
Неометани пролазак поред обезбеђења
Зграда америчке амбасаде, Москва, СССР.
Валентин Собољев/TASSПосле овог позива други секретар амбасаде САД Роберт Прингл изашао је испред конзулата да се састане са тим човеком у улици Чајковског (данас Новински булевар), где се налазила амбасада.
Не зна се о чему су њих двојица разговарали али је Прингл из неког разлога спровео свог новог познаника у амбасаду поред совјетског обезбеђења које није имало права да претресе човека у пратњи америчког дипломате, јер улази на територију која се дејуре сматра америчком.
Када су гост и његов пратилац ушли на капију амбасаде ситуација се брзо „закувала“. „Он се попео уз четири степеника у собу за пријем и секретарица је тада приметила да се ухватио за струк. Раскопчао је капут и рекао да има бомбу коју ће активирати ако му не дозволе да напусти Совјетски Савез“, саопштио је лист New York Times 28. марта 1979.
Службеници амбасаде су тако били затворени у згради где је човек, очигледно неуравнотежен, претио да ће извршити самоубиство активирањем бомбе која ће срушити зграду. Припадници совјетског спецназа су брзо реаговали на знак узбуне.
„Совјетски проблем“
Амбасадор САД у Русији Малколм Тун, 18. јануар 1977, СССР.
Виктор Будан/TASS
„Представници совјетске власти су стигли на лице места око 16:30. Било је јасно да је то њихов проблем. Са нашег гледишта совјетски грађанин је представљао опасност“, рекао је Малком Тун, тадашњи амерички амбасадор у СССР-у.
Истовремено је специјална група КГБ-а СССР-а „Алфа“ на челу са командиром групе Генадијем Зајцевом припремала операцију ослобађања амбасаде.
„Шеф КГБ-а нам је наредио да дођемо у амбасаду. Није било искључено да ћемо применити оружје. Америчка страна је одобрила примену силе. Уједно је одлучено да се преговара са терористом јер ми ништа нисмо знали о њему. Та мисија је била поверена мени“, рекао је Зајцев у интервјуу који је дао неколико година касније.
Предстојећа операција совјетског спецназа била је посебно осетљива у контексту геополитичке „шаховске партије“ тог периода. Наиме, САД и СССР су били најљући идеолошки непријатељи који су с времена на време ризиковали да изазову нуклеарни рат. Отварање ватре на америчкој територији (јер је амбасада сматрана америчком територијом) било је врло ризично јер је угрожавало билатералне односе двеју нуклеарних суперсила, а самим тим је и цео свет доводило у опасност.
Припадници совјетског спецназа су размотрили детаље предстојеће операције са представницима америчке амбасаде и совјетског Министарства спољних послова. Постојала је опасност да ће бити изгубљено драгоцено време ако се буду чекале инструкције из Вашингтона, те је амерички амбасадор Тун донео једнострану одлуку да совјетским командосима одобри примену оружја унутар амбасаде. Тако је почела акција.
Преговори
Америчка амбасада у Москви после пожара. Москва, СССР, 27. август 1977.
Валентин Мастјуков/TASSТри совјетска специјалца су ушла у амбасаду да приђу терористи и успоставе контакт са њим, да сазнају који су његови мотиви и убеде га да се преда.
Видевши припаднике спецназа у цивилу терориста је затражио да остане само један од њих. Друга двојица су напустила зграду, оставивши командира Зајцева да преговара.
„Посетилац ми је показао експлозивну направу причвршћену за стомак и детонатор који ни за тренутак није испуштао из руке“, рекао је касније Зајцев.
„Разговор је био напоран али сам успео да га подстакнем на причу. Рекао је да се зове Јуриј Власенко, да је рођен 1953, да живи у граду Херсону, да је бивши морнар трговачке флоте. Планирао је да положи пријемни испит на Московском државном универзитету али је пао на испиту“.
Претећи да ће активирати бомбу, 26-годишњи Власенко је захтевао дозволу да оде у САД где је планирао да стекне високо образовање.
Командир „Алфе“ Г. Н. Зајцев са припадницима Групе „А“.
Међународна асоцијација ветерана антитерористичке јединице „Алфа”„Током разговора сам јасно сагледао да имамо посла са ментално заосталом особом, и то [та претпоставка] је касније потврђено“, рекао је Зајцев.
Власенко није знао да је проблем у томе што америчке власти, чак и кад би му дале визу, не би могле много да утичу на совјетску васт која се не би помирила са тим да терориста остане некажњен.
Зајцев није успео да убеди Власенка да одустане од погубног плана. „Терориста је направио много грешака али ја нисам тада имао довољно искуства да их искористим“, рекао је Зајцев. Он је успео да изађе и да остави Власенка са бомбом затвореног у тој соби.
Пуцњеви и експлозија
Током преговора поједини представници „Алфе“ су сматрали да је Власенку једноставно потребно време да се „испразни и изјада“. Руководство КГБ-а није имало толико разумевања за терористу који им је створио такве проблеме.
„Када ће бити ослобођена просторија?“ – то је било питање које су шефови постављали припадницима „Алфе“ не остављајући простора за дуже преговоре.
После 5 сати неуспешних преговора совјетски командоси су добили наредбу да ухвате Власенка живог и кренули су у акцију. Засули су га сузавцем очекујући да ће то бити довољно, али није било тако.
Власенко је разбио прозор да уђе свеж ваздух и почео је да виче. Тако је доспео на нишан снајперистима који су са два пуцња погодили оно што су гађали, тј. његову руку.
„Очекивали смо да ће терориста од бола испустити детонатор али се то није десило. Када је погођен, Власенко је грчевито ишчупао осигурач и активирао бомбу. Ударни талас од експлозије је прошао поред мене. Пролетели су комадићи стакла и прозорске решетке. Срећом, успео сам да склоним главу што ми је спасло живот. Затим се конзулат запалио“, написао је касније пуковник Сергеј Голов, војни лекар и један од припадника „Алфе“ који је учествовао у акцији.
Несуђени студент је у експлозији тешко рањен. Умро је у колима хитне помоћи на путу за болницу.
Припадници „Грома“ („Алфе“) пред полетање на борбени задатак у Кабул.
Међународна асоцијација ветерана антитерористичке јединице „Алфа”Срећом, нико од припадника „Алфе“ и службеника амбасаде није страдао, а бомба није оштетила носеће зидове јер трећа, најмоћнија њена секција није детонирала због квара.
Совјетска штампа је ову акцију новоформиране специјалне јединице „Алфа“ приказала као велики успех, а њени припадници су награђени новчано и званично похваљени за ослобађање амбасаде, јер нико није погинуо осим терористе, Па ипак, иза затворених врата их је искритиковао шеф КГБ-а Јуриј Андропов.
Он им је ставио примедбу да немају јасан тактички план деловања који проистиче из конкретне ситуације, не умеју на лицу места да доносе неопходне самосталне одлуке, те се због свега тога „операција недопустиво отегла“.
Са друге стране, таква ситуација је допринела брзом развоју „Алфе“: командоси су опремљени новим савременим оружјем и организована је обука различитих сценарија.
Нешто касније ће „Алфа“ демонстрирати своје нове вештине у успешном јуришу на дворац Тајбег и организовању државног преврата у Авганистану 27. децембра 1979. године.
Russia beyond
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
