„Водила се борба за место на броду“: Како су милиони Руса бежали из Русије после револуције

Објављено: 15.11.2020.год.


Већина оних који су у време Грађанског рата напустили Русију долазак на власт бољшевика доживљавали су као привремени несрећни неспоразум и били сигурни да ће се ускoро вратити у отаџбину, пише Russia beyond.

Крајем 1919. године готово свима у Русији постало је јасно да су победу у Грађанском рату однели бољшевици. Белогардејци су били поражени на свим правцима, у Сибиру, на руском северу, код Петрограда (тако се у то време звао Санкт Петербург). У јесен у близини Москве такозване Оружане снаге Југа Русије пропустиле су последњу шансу да униште совјетску власт и хаотично су се повлачили према црноморском приморју.

Током тих неколико година колико је Русију потресао унутрашњи конфликт, ниво бруталности и насиља које су сукобљене стране испољавале досезао је неслућене размере. Како црвени, тако и бели спроводили су терор где год су стигли у виду стрељања и вешања.

„Дошао је тренутак када смо морали да уништимо буржоазију, иначе би она уништила нас“, писао је 31. августа 1918. године лист Правда. „Наши градови треба немилосрдно да буду очишћени од буржоаске трулежи, сва та господа ће бити регистрована и они који буду представљали опасност за револуционарну класу уништени. Химна радничке класе одсада ће бити песма мржње и освете!“ У таквој ситуацији побеђени су имали могућност или да се предају на милост победника или да беже.

Емиграција је почела да се појављује још после рушења самодржавља и императорског уређења марта 1917. године. Русију су напуштали најбогатији грађани, који су имали довољно материјалних средстава за несметани боравак у главним градовима Западне Европе. Са бољшевичким превратом и почетком Грађанског рата одлазак оних који су били незадовољни новом влашћу вишеструко је повећан. Када је постало недвосмислено јасно да је бели покрет осуђен на пропаст егзодус је добио масовни карактер.

У фебруару и марту 1920. године уништене и деморалисане јединице Оружаних снага југа Русије евакуисале су се из црноморских лука. Пошто је Црвена армија била белима буквално за петама укрцавање на бродове у Новоросиjску било је организовано до зла бога лоше и праћено потпуним хаосом и паником. Водила се борба за место на броду, за спасење. Бројне људске драме одвијале су се на градским трговима и улицама у тим страшним данима. Много зверских осећања избијало је на површину пред опасношћу која се надвијала, огољене страсти заглушивале су савест, а човек човеку постајао љути непријатељ“, сећао се генерал Антон Деникин, командант белих трупа.

Бродови беле ескадре, италијанска, британска и француска пловила евакуисала су више од 30 хиљада војника и цивилних избеглица. Поред тога неколико десетина хиљада њих није успело да се евакуише. Када су бољшевици заузели град многи бели козаци који су ту остали били су мобилисани у Црвену армију, неки добровољно, неки принудно, и послати на пољски фронт. Далеко тужнија била је судбина официра Оружаних снага југа русије. Један део је био стрељан, а други извршио самоубиство.

„Сећам се команданта дроздовског пука који је стајао поред мене заједно са супругом и двоје деце од три и пет година“, 
говорио је један од сведока новоросијске трагедије. „Пошто их је прекрстио и пољубио пуцао је сваком понаособ у уво. Прекрсти жену, у сузама се опрашта од ње, она пада погођена, а онда он последњи метак испаљује у себе“.

Крим је био последње упориште Оружаних снага југа Русије које су промениле име у Руску војску. Белогардејцима са 40 хиљада припадника супротставила се четвороструко бројнија Црвена армија Михаила Фрунзеа. Петар Врангел који је на месту команданта заменио Деникина схватао је да не може да задржи полуострво. Много пре главне офанзиве црвених на Перекопску превлаку почетком 1920. године он је издао наредбу о припреми евакуације великих размера.

За разлику од новоросијске, евакуација са Јалте, из Феодосије, Севастопоља, Јевпаторије и Керча била је организована и мање-више мирна. „Прво што треба приметити је одсуство панике“, писао је члан беле владе на полуострву Петар Бобровски у свом дневнику под називом „Кримска евакуација“. „Владао је велики хаос, гвоздена рука власти се није осећала. Међутим, мада и хаотично, уз кашњења, неко је ипак издавао наређења, други их испуњавао и евакуација се одвијала својим током.“ Док је Црвена армија освојила утврђења на превлаци и стигла до кримских лука евакуација је већ била завршена.

Преко 130 хиљада војника и цивила било је евакуисано са полуострва на 136 бродова беле флоте и Антанте. Прво место њиховог боравка био је Истамбул одакле су се убрзо расули по целом свету. „Шта све нисам радио, и као праља и кловн и ретушер у фотографској радњи, мајстор за играчке, прао судове у ресторану, продавао крофне и вечерња издања новина, био утоваривач у луци и гледао у длан, говорио је о свом животу у главном граду Турске редов Георгиј Фјодоров. Чврсто сам се хватао за све за шта се могло ухватити да не умрем од глади у том великом страном граду“.

Последње велико жариште отпора совјетској власти у Русији, због своје удаљености од Москве и Петрограда, био је Далеки исток који се под совјетском влашћу нашао тек крајем 1922. године. Већина од десетак хиљада избеглица из тог региона населила се у суседној Кини која је у то време пролазила кроз период Господара рата (1916-1928). Земља је била подељена међу војно-политичким кликама које су се непрестано међусобно гложиле и биле силно заинтересоване да привуку на своју страну професионалне беле официре са драгоценим ратним искуством. Пошто су 1931. године Јапанци заузели Манџурију многи белогардејци завршили су у служби у кинеској војсци.

Током Грађанског рата земљу је напустило укупно од 1,3 до 2 милиона људи. Неки од емиграната врло брзо су се вратили у отаџбину решени да се помире са новим властима. Други су се, пак, надали да ће бољшевици остати на власти најдуже између пет и седам година, после чега ће се мирно вратити кући, како би градили нову Русију. Таквим сновима, заправо, није било суђено да се остваре.

Борис Јегоров,
Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк