У Другом светском рату је извршено 8 интензивних ваздушних напада на Кремљ. На средњевековну московску тврђаву бачено је 15 различитих авионских бомби и преко 150 запаљивих бомби, па чак и запаљива бомба-резервоар, напуњена горивом. И поред свега, Кремљ није настрадао. Како је то постигнуто?.
Маскиран као стамбена четврт
Николај Спиридонов, који је био командант Московског кремља од 1938. до 1953. године од првих дана рата је размишљао о војном камуфлирању Кремља, пише Russia beyond
Б. Јофан. Пројекат камуфлаже источне фасаде звоника Ивана Великог.
Archive photoОва тврђава није била само седиште совјетске власти него и духовни симбол целе земље. Због тога је Спиридонов поднео поверљиво саопштење народном комесару за унутрашње послове Лаврентију Берији са предлогом да се камуфлира Кремљ, после чега је камуфлажа спроведена у дело.
То није био лак задатак: требало је прерушити 28 хектара и неколико високих објеката као што су кремаљске куле и звоник Ивана Великог. Немачка бомба тешка 250 килограма погодила је 22. јула 1941. године Кремаљски дворац, али није експлодирала.
Б. Јофан. Пројекат камуфлаже Тројицке куле, објеката и зидина Кремља са стране Александровског парка.
Archive photoСве куле Кремља биле су офарбане у различите боје и прекривене дрвеним шаторастим конструкцијама. Сви кровови објеката унутар Кремља префарбани су у рђавосмеђу боју тако да се нису разликовали од већине московских кровова. Све калдрмисане површине између објеката посуте су песком. Паркови у Кремљу су покривени разапетим платнима са цртежима који су личили на кровове, а фасаде кремаљских зграда су офарбане тако да збуне немачке пилоте. Кремљ је камуфлиран тако да личи на стамбену четврт. Овај план је смислио Борис Јофан, најистакнутији и најбоље плаћени совјетски архитекта тога доба.
Камуфлирани Лењинов маузолеј.
Archive photoЈедан од главних непријатељских циљева био је Лењинов маузолеј. Он је прекривен огромном дрвеном конструкцијом квадратног облика, тако да је личио на обичну зграду. Лењиново тело је на почетку рата однето из престонице, а враћено је тек 1945.
Московска тврђава
Наравно, нико није желео да стамбене четврти Москве буду бомбардоване и зато су у целом граду примењене строге мере безбедности. Тада је Москва имала око 4,6 милиона становника (после евакуације број становника је смањен на око 2,1 милион).
Велики отаџбински рат, 1941, Москва, СССР. Војници рукују четвороцевним противваздухопловним митраљезом штитећи Москву од немачке авијације током Другог светског рата.
TASSМноги Московљани су још у предратним годинама прошли обуку из цивилне заштите и сада је, нажалост, дошло време да се та знања примене. Становници Москве су гасили запаљиве бомбе, лепили су прозоре изолир траком и поштовали строги полицијски час (од поноћи до 5 часова ујутру било је забрањено кретање возила и пешака).
Осматрачница на крову Лењинове библиотеке.
Наум Грановски/TASSИз града је евакуисано преко 200 фабрика, а погони који су остали у Москви већином су производили робу, муницију и опрему за фронт.
У народне противпожарне одреде се пријавило преко 200.000 добровољаца. Власти су ангажовале стотине хиљада Московљана за изградњу барикада у самом граду (без новчане накнаде, наравно). Поред тога, Московљани су саградили две велике одбрамбене линије изван града. Остаци тих линија одбране се још увек могу наћи у шумама Московске области.
Московљани копају противтенковске ровове.
Александар Устинов/SputnikПо целом граду су се појавиле велике макете зграда, а постојеће зграде су добро замаскиране. Улице и путеви су обојени да изгледају као блато, док су „лажне улице“ нацртане у ненасељеним рејонима, парковима и сл. Лењинградски ауто-пут је као главна саобраћајница између Москве и севера био од стратешког значаја и зато је посебно пажљиво маскиран дрвеним конструкцијама које личе на кровове.
„Мама је увек била на крову и гасила бомбе“
Николај Вержбицки, који је живео у Москви за време рата, написао је 7. новембра 1941. године у свом дневнику следеће: „Мрачна прослава (годишњице Октобарске револуције – ред.). У демонстрацијама на улици учествује 200 мушкараца и жена са лопатама и ћускијама. Хладно је, дува ветар, јако пада снег. Огромни су редови за кромпир и хлеб. Јутрос није било радио-програма. Кажу да Немци гуше радио-сигнал. Неколико стотина тенкова учествује у паради на Црвеном тргу, што је мало умирило Московљане. Али неки кажу: ’Зашто су ови тенкови на паради? Они треба да буду на линији фронта!’ Стаљин је рекао да ће рат потрајати неколико месеци, пола године, можда годину дана...“
Камуфлажна боја Театра Црвене армије за време Великог отаџбинског рата 1941-1945.
Олег Кноринг/SputnikДа би се сачувале стратешки важне фабрике у неким случајевима су прављене њихове макете у природној величини. То је имало ефекта у Нижегородској области где је на периферији од стакла и картона направљена копија локалне фабрике аутомобила. Та копија је горела цео дан и целу ноћ, и зато су Немци грешком много бомби бацили на њу, а права фабрика је остала нетакнута.
Заштитна камуфлажа на здању Бољшог театра за време Другог светског рата.
Александар Красавин/SputnikНемци су укупно извршили 95 ноћних и 30 дневних напада на Москву. У њима је учествовало 7.200 бомбардера. Свим грађанима руске престонице су дати конкретни задаци. Један од тих задатака је био гашење запаљивих бомби. Тамара Рибакова је касније записала: „Бомбе су падале негде близу, између осталог и на нашу зграду. Гасили су их одрасли станари, чланови ПВО који су дежурали на крову. Међу њима је била и моја мама. Ја и моје другарице смо после бомбардовања излазиле напоље и скупљале остатке пројектила у џакове, а затим односиле на складиште старог гвожђа. То смо радиле после сваког бомбардовања. Било је много страшно када се чује сирена и сви трче у склоништа. Ја сам била тужна што мама никада није одлазила с нама на безбедно место – увек је била на крову и гасила запаљене бомбе“.
Поглед на Кремљ са Великог москворецког моста. Зидине у куле су маскиране тако да личе на стамбене зграде.
Archive photoИ поред свих ових мера, живот у граду се није зауставио. Када су објекти маскирани и није више било непосредне опасности поново је отворен Московски конзерваторијум. Московски универзитет није прекидао са радом ни у време рата – од 1941. до 1945. је одбрањено 106 докторских дисертација и 520 дисертација кандидата наука. Радиле су библиотеке и обданишта, а такође позоришта и биоскопи у којима су углавном приказиване патриотске представе и филмови.
До априла 1942. године немачки авиони су уништили 19 руских фабрика (док је 316 оштећено), 69 административних зграда (110 је оштећено), 226 стамбених зграда (641 је оштећена) и побили преко 2.000 људи. Немци су изнад Москве изгубили скоро 1.400 бомбардера. Срећом, био је то последњи пут када је Москви претила тако велика опасност.
Георгиј Манајев, Russia beyond
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52