Како су Руси учинили Кремљ „невидљивим“ у Другом светском рату?

Објављено: 20.09.2020.год.
1. август 1941.Одбрана Москве, фото: TASS / Russia beyond


У Другом светском рату је извршено 8 интензивних ваздушних напада на Кремљ. На средњевековну московску тврђаву бачено је 15 различитих авионских бомби и преко 150 запаљивих бомби, па чак и запаљива бомба-резервоар, напуњена горивом. И поред свега, Кремљ није настрадао. Како је то постигнуто?.

Маскиран као стамбена четврт

Николај Спиридонов, који је био командант Московског кремља од 1938. до 1953. године од првих дана рата је размишљао о војном камуфлирању Кремља, пише 
Russia beyond

Б. Јофан. Пројекат камуфлаже источне фасаде звоника Ивана Великог.

Ова тврђава није била само седиште совјетске власти него и духовни симбол целе земље. Због тога је Спиридонов поднео поверљиво саопштење народном комесару за унутрашње послове Лаврентију Берији са предлогом да се камуфлира Кремљ, после чега је камуфлажа спроведена у дело.

То није био лак задатак: требало је прерушити 28 хектара и неколико високих објеката као што су кремаљске куле и звоник Ивана Великог. Немачка бомба тешка 250 килограма погодила је 22. јула 1941. године Кремаљски дворац, али није експлодирала.

Б. Јофан. Пројекат камуфлаже Тројицке куле, објеката и зидина Кремља са стране Александровског парка.

Све куле Кремља биле су офарбане у различите боје и прекривене дрвеним шаторастим конструкцијама. Сви кровови објеката унутар Кремља префарбани су у рђавосмеђу боју тако да се нису разликовали од већине московских кровова. Све калдрмисане површине између објеката посуте су песком. Паркови у Кремљу су покривени разапетим платнима са цртежима који су личили на кровове, а фасаде кремаљских зграда су офарбане тако да збуне немачке пилоте. Кремљ је камуфлиран тако да личи на стамбену четврт. Овај план је смислио Борис Јофан, најистакнутији и најбоље плаћени совјетски архитекта тога доба.

Камуфлирани Лењинов маузолеј.

Један од главних непријатељских циљева био је Лењинов маузолеј. Он је прекривен огромном дрвеном конструкцијом квадратног облика, тако да је личио на обичну зграду. Лењиново тело је на почетку рата однето из престонице, а враћено је тек 1945.

Московска тврђава

Наравно, нико није желео да стамбене четврти Москве буду бомбардоване и зато су у целом граду примењене строге мере безбедности. Тада је Москва имала око 4,6 милиона становника (после евакуације број становника је смањен на око 2,1 милион).

Велики отаџбински рат, 1941, Москва, СССР. Војници рукују четвороцевним противваздухопловним митраљезом штитећи Москву од немачке авијације током Другог светског рата.

Многи Московљани су још у предратним годинама прошли обуку из цивилне заштите и сада је, нажалост, дошло време да се та знања примене. Становници Москве су гасили запаљиве бомбе, лепили су прозоре изолир траком и поштовали строги полицијски час (од поноћи до 5 часова ујутру било је забрањено кретање возила и пешака).

Осматрачница на крову Лењинове библиотеке.

Из града је евакуисано преко 200 фабрика, а погони који су остали у Москви већином су производили робу, муницију и опрему за фронт.

У народне противпожарне одреде се пријавило преко 200.000 добровољаца. Власти су ангажовале стотине хиљада Московљана за изградњу барикада у самом граду (без новчане накнаде, наравно). Поред тога, Московљани су саградили две велике одбрамбене линије изван града. Остаци тих линија одбране се још увек могу наћи у шумама Московске области.

Московљани копају противтенковске ровове.

По целом граду су се појавиле велике макете зграда, а постојеће зграде су добро замаскиране. Улице и путеви су обојени да изгледају као блато, док су „лажне улице“ нацртане у ненасељеним рејонима, парковима и сл. Лењинградски ауто-пут је као главна саобраћајница између Москве и севера био од стратешког значаја и зато је посебно пажљиво маскиран дрвеним конструкцијама које личе на кровове.

„Мама је увек била на крову и гасила бомбе“

Николај Вержбицки, који је живео у Москви за време рата, написао је 7. новембра 1941. године у свом дневнику следеће: „Мрачна прослава (годишњице Октобарске револуције – ред.). У демонстрацијама на улици учествује 200 мушкараца и жена са лопатама и ћускијама. Хладно је, дува ветар, јако пада снег. Огромни су редови за кромпир и хлеб. Јутрос није било радио-програма. Кажу да Немци гуше радио-сигнал. Неколико стотина тенкова учествује у паради на Црвеном тргу, што је мало умирило Московљане. Али неки кажу: ’Зашто су ови тенкови на паради? Они треба да буду на линији фронта!’ Стаљин је рекао да ће рат потрајати неколико месеци, пола године, можда годину дана...“

Камуфлажна боја Театра Црвене армије за време Великог отаџбинског рата 1941-1945.

Да би се сачувале стратешки важне фабрике у неким случајевима су прављене њихове макете у природној величини. То је имало ефекта у Нижегородској области где је на периферији од стакла и картона направљена копија локалне фабрике аутомобила. Та копија је горела цео дан и целу ноћ, и зато су Немци грешком много бомби бацили на њу, а права фабрика је остала нетакнута.

Заштитна камуфлажа на здању Бољшог театра за време Другог светског рата.

Немци су укупно извршили 95 ноћних и 30 дневних напада на Москву. У њима је учествовало 7.200 бомбардера. Свим грађанима руске престонице су дати конкретни задаци. Један од тих задатака је био гашење запаљивих бомби. Тамара Рибакова је касније записала: „Бомбе су падале негде близу, између осталог и на нашу зграду. Гасили су их одрасли станари, чланови ПВО који су дежурали на крову. Међу њима је била и моја мама. Ја и моје другарице смо после бомбардовања излазиле напоље и скупљале остатке пројектила у џакове, а затим односиле на складиште старог гвожђа. То смо радиле после сваког бомбардовања. Било је много страшно када се чује сирена и сви трче у склоништа. Ја сам била тужна што мама никада није одлазила с нама на безбедно место – увек је била на крову и гасила запаљене бомбе“.

Поглед на Кремљ са Великог москворецког моста. Зидине у куле су маскиране тако да личе на стамбене зграде.

И поред свих ових мера, живот у граду се није зауставио. Када су објекти маскирани и није више било непосредне опасности поново је отворен Московски конзерваторијум. Московски универзитет није прекидао са радом ни у време рата – од 1941. до 1945. је одбрањено 106 докторских дисертација и 520 дисертација кандидата наука. Радиле су библиотеке и обданишта, а такође позоришта и биоскопи у којима су углавном приказиване патриотске представе и филмови.

До априла 1942. године немачки авиони су уништили 19 руских фабрика (док је 316 оштећено), 69 административних зграда (110 је оштећено), 226 стамбених зграда (641 је оштећена) и побили преко 2.000 људи. Немци су изнад Москве изгубили скоро 1.400 бомбардера. Срећом, био је то последњи пут када је Москви претила тако велика опасност.

Георгиј Манајев, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк