Храбри официр у „престоници земље смрти”

Објављено: 25.05.2020.год.
Мајор др Милан Пецић (седи у средини) са колегама у Ваљеву 1915. (Фото Музеј науке и технике – Фонд Музеја Српског лекарског друштва) / Политика

Мајор др Милан Пецић био је надуправник свих војних болница у Ваљеву, „граду болници” 1915. године у време епидемије пегавог тифуса, пише Политика


Ваљево - У времену пандемије вируса корона, која је и те како погодила и град на Колубари се намеће сећање на још једну тешку епидемију старију од једног века. Пред крај 1914. године, непосредно по завршетку Колубарске битке, Србију је захватила пошаст трбушног тифуса, праћеног пегавим тифусом и рекуренсом. Оболело је више од пола милиона људи, а број умрлих војника, цивила и заробљеника процењен је на преко 170.000. Својеврсни центар епидемије било је Ваљево које је имало нешто више од 8.000 становника, а у њему је у неколико месеци 1914. и 1915. умрло 3.500 војника, око 2.000 заробљеника и 4.000 цивила, што грађана ове вароши и околних села, што избеглица..., пише 
Политика.


 „Ако је Србија те избегличке 1915. године била земља смрти , а била је више од тога, онда је Ваљеву било суђено да буде њена престоница”, писао је о том времену амерички новинар Џон Рид.

Историја медицине поклањала је велику пажњу том времену.  Један од прилога тим открићима свакако јесте књига „Др Милан Пецић ‒ Аутобиографија најстаријег пуковника српског санитета”, у издању Српског лекарског друштва, коју су приредили историчари др Владимир Кривошејев из Ваљева и Нинослав Станојловић из Јагодине.

Др Милан Пецић (1865‒1959) био је надуправник свих војних болница у Ваљеву 1915. године. Био је први обучени санитетски официр у Србији, додатно се усавршавао на Војномедицинској академији у Берлину. Након што се усавршавао у Бечу, био је први ваљевски и други српски војни стоматолог, а упамћен је и као конструктор санитетске опреме ‒ носила и пољске мобилне апотеке, као и аутор бројних чланака и књига на тему војног санитета...

Др Пецић од 1904. до 1910. године био је управник ваљевске Сталне војне болнице Дринске дивизијске области, те је допринео да се она реновира и уреди.

Пецић је у град на Колубари стигао у фебруару 1915. и постао надуправник свих осам постојећих ваљевских војних болница, болница у „престоници земље смрти”...

‒ Преузео је водећу улогу у борби против смртоносне пошасти, као и координацију рада српског санитета ‒ истиче др Кривошејев.

Др Пецић у аутобиографији наводи да је за преглед болесних војника узета кућа Манојла Пањевића, а приликом њеног чишћења приметио је закључана врата собе. Кроз мали отвор уочио је да у соби има нешто бело наслагано... „Врата су отворена и у соби је нађено пуно нових чаршава. Они су одмах подељени болницама”, пише др Пецић.  Нико се није сетио да попуни редове болничара, јер су и они у рату умирали, па је рад у болницама био скоро немогућ...

„Ја сам писао Врховној команди да се што пре повећа број болничара и, ако ових нема, да се у Ваљево упути већи број заробљеника ‒ најмање 300. И на крају је добио управо заробљенике за болничаре, па је тек тада постало могуће почети уређење болница и вршити службу код болесника. Свакога дана умирало је од тифуса 40, 60, 80, 100, једног дана чак 150 људи. Било је то страшно умирање, али пренос умрлих још страшнији, јер су товарени у проста сељачка, отворена кола и то по 8-10, па су та кола са умрлима пролазила усред бела дана и то главном улицом... Ја сам одмах наредио да се израде затворена кола, тако да се ништа није могло видети шта има у колима. Свет је био ужасно преплашен гледајући овај ужасан пренос умрлих, а одмах је дануо душом и ослободио се и јавно се говорило, од како дође др Пецић престаде и умирање. Није престало умирање, али је ужасан пренос умрлих престао”, пише др Милан Пецић. Подсећа и да је град био претрпан ђубретом, па је око 200 осуђеника упућено да га најпре покупи, а онда су чишћене улице. „За поливање улица удешена су била нарочита кола са једним великим буретом, за буре је везана гумена цев са решетком и тако су улице поливане и чишћене сваког дана”, пише др Пецић.

Овај вредни официр је током тридесетогодишње радне каријере, од 1893. до 1923. године, обављао седам различитих дужности у 11 места, укључујући Прокупље, Ваљево, Тулон, Крф... Пензионисан је 1923, а пензионерске дане провео је у Београду. Умро је 1959. у 94. години и остао познат као најстарији пуковник српског санитета.

„Српско буре”

Ваш као узрочника и преносиоца пегавог тифуса идентификовали су француски научници неколико година пред Први светски рат. Крајем јануара 1915. начелник српског санитета др Лазар Генчић обавестио је војводу Путника да се „рекуренс и пегави тифус преносе преко вашију којих сада има у нашој војсци у највећем степену, треба, дакле, уништавати вашке”.

Одмах је уз ограничено кретање и дезинфекцију и дезинсекцију железничких композиција и просторија у објектима, прописан и спровођен низ мера за побољшање хигијенских услова војске и становништва. Једна од кључних била је масовна примена „српског бурета”, импровизованог Коховог лонца, средства за дезинфекцију воденом паром. Док се људство купало у импровизованим купатилима, њихово рубље, одећа и постељина, уместо да буду откувани и дуго сушени док војници немају шта да обуку, третирана је врелом воденом паром, што је омогућавало да врло брзо буде у употреби. Тако је заустављена епидемија.

Слободан Ћирић, Политика
 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

Бранко Докић: Одлука није закон
Бранко Докић: Одлука није закон

Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.

2021-08-28 08:30:15

Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице
Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице

ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“

2021-08-24 12:24:57

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?
Зашто је СССР створио Варшавски пакт?

Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.

2021-08-21 13:40:06

Церска битка
Церска битка

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

2021-08-16 08:00:48

Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ
Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ

Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.

2021-08-12 12:28:29

РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију
РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију

Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...

2021-08-02 12:53:39

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије
РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

2021-07-28 10:51:45

Пробој муслиманских снага из Сребренице
Пробој муслиманских снага из Сребренице

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:40:06

Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део
Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:20:46

РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата
РТ: Сједињене Државе... Југославије? Карикатура наговештава следеће поглавље америчког грађанског рата

Недавна карикатура која упоређује САД са бившом Југославијом није упозорење да се избегне пут ка балканизацији...

2021-07-23 09:01:24

Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?
Јесу ли Немци побеђивали Црвену армију после Стаљинграда?

И поред локалних успеха Немаца, гвоздени ваљак Црвене армије незадрживо је газио у правцу запада.

2021-07-18 16:28:11

РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери
РТ: Путиново упозорење Западу: Москва види Украјину као део „руског света“ и то би требало да озбиљно схвате аутсајдери

Пише Пол Робинсон за РТ, професор на Универзитету у Отави. Пише о руској и совјетској историји,...

2021-07-16 07:17:39

Чекрчићи бедем непробојни
Чекрчићи бедем непробојни

Месна заједница Чекрчићи обухвата села Чекрчиће са засеоком Добрици, Долипоље са засеоком Паљевина, Кута, Врела и Крчевине. Налази се на 43 степени, 59 минута и 28 секунди северне географске ширине и 18 степени, 12 минута и 36 секунди источне географске дужине. То је подручје месне заједнице Чекрчићи пред последњи рат. Сва ова села су смештена у троуглу што га чини граница са општином Илијаш, река Босна и вододелница река Босна и Фојница. Чекрчићи су смештени на две терасе поред Босне - прва, виша, на којој се налази центар села, и друга, нижа, на којој су Добрици. Долипоље је на нешто вишој тераси, а Врела су по странама око потока Врела, западно од Долипоља. Изнад Долипоља и Врела су Крчевине.

2021-07-11 06:15:03

Чекрчићи бедем непробојни - 2.део
Чекрчићи бедем непробојни - 2.део

Приредио контраадмирал Бошко Антић

2021-07-11 06:10:32

Прича из Великог рата: На жеравици
Прича из Великог рата: На жеравици

Пред сам православни Божић 1916. године, Прва пешадијска бригада Тимочке дивизије која је увек била у...

2021-07-04 07:42:29

РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света
РТ: Ширење „људских права“ на врху бајонета: ЛГБТ тема постала средство западне спољне политике широм света

Када је реч о питањима „људских права“ и индивидуалних слобода, свака земља на свету заузима другачији...

2021-07-02 14:20:54

Фаина Савенкова: Верујте и надајте се
Фаина Савенкова: Верујте и надајте се

Сваки пут кад ме питају да говорим о свом животу под украјинским гранатирањем, изгубљена сам. Не...

2021-07-01 07:58:18

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: