Изгледа да су амерички и друди сродни медији фрустрирани што пандемија није усмртила довољно Руса, па тврде да је број смртних случајева већи, упркос недостатку доказа, док се инсистира на томе да Москва шири дезинформације.
Када је број потврђених случајева коронавируса почео да се повећава у Русији прошлог месеца, западни медији су кидисали, претпостављајући да ће пораст броја смртних случајева бити као у САД-у и многим европским земљама. Међутим, то се није догодило, а исти ти, који су гризли усне чекајући да броје жртве у Русији, сада изгледају као преварени.
A new bottom hit.
— Maxim A. Suchkov (@m_suchkov) May 14, 2020
This @business headline is sacrificing basic ethics for the sake of clickbait.
Speak of the media trust crisis.https://t.co/n2G7YbEJQDhttps://t.co/n2G7YbEJQD pic.twitter.com/jVGIDMIzT6
"Стручњаци желе да знају зашто коронавиурс није убио више Руса", наслов је Блумберга у четвртак, шокирајући неколицину људи својим насловом разочарења. Наслов чланка је накнадно промењен у „Стручњаци постављају питање зашто коронавирус није убио више Руса“, што је… много боље.
Издање наводи да је дошло до „прерачунавања“ у делу који би значајно повећао стопу смртности у Русији, позивајући се на интервју са Мелитом Вујновић, представником Светске здравствене организације у земљи. Али Вујновићева је само рекла да би могло доћи до "поновног бројања", те је на руској телевизији појаснила да "не постоје чињенице које указују на намерно снижавање" стопе смртности.
Појава "забринутости" која се фокусирала на број жртава у Русији погодила је и друге медије, укључујући Њујорк Тајмс и Фајнешенел тајмс. Први је у понедељак устврдио да је укупан број смртних случајева од коронавиурса у Русији за 70 одсто већи од пријављених, цитирајући „независног демографа“ Алексеја Ракшу, кога су хвалили због „примећивања“ података „похрањених на непознатом сајту државне статистике“. Иронија употребе „независног демографа“ (читај: нестручни) за манипулисање званичном статистиком како би се Москва оптужила за манипулисање статистиком, чини се да се изгубила у Тајмсу, посебно када се у истом чланку наводи да ће се „број смртних случајева ажурирати… до краја овог месеца, што значи да подаци које су саопштени нису били чак ни коначни.
Кинеска статистика подвргнута је истој грозничавој анализи након што је та држава средином марта објавила да нема нових случајева коронавируса. Западни медији инсистирали су да Пекинг одбија да тестира пацијенте, или да се број смртних случајева прикрива, давајући другу дијагнозу. Идеја да Кина победи сопствену епидемију у исто време када је вирус стигао у САД и покренуо разорни економски застој био је очигледно удар на национални понос, баш као што је "неуспех" Русије да изгуби још више својих грађана због коронавируса одузео САД-у шансу да прогласи свој здравствени систем, а који је насјкупљи на свету, супериорнијим од руског "недовољно финансираног".
Иако је руска амбасада у САД-у тражила повлачење чланака од Њујорк тајмса и Фајнешенел тајмса, вероватно их то није пуно погодило. Премазане приче о кинеском одговору на вирус биле су стално присутне у западним медијима током првих неколико месеци пандемије, као и слични напади на Русију, од мрачних спекулација да су лекари који изврше самоубиство заправо убијени, до тврдњи да масовно напуштају посао, су само почетак.
Столтенберг: Русија и Кина шире дезинформације како би дестабилиозовале земље НАТО-а и ЕУhttps://t.co/URczdD3YQD
— ВОСТОК вести (@vostokvesti) May 15, 2020
Констатујући да је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг оптужио Русију и Кину да "шире много дезинформација током пандемије коронавируса, покушавајући да промене светски поредак", портпарол Министарства спољних послова Марија Захарова у свом саопштењу на Фејсбуку је приметила да се „светски поредак“ у коме се сматра прихватљивим кукњава зашто вирус није убио више Руса, вероватно треба променити.
Хелен Бујински,
Извор: Восток / РТ
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
