Свака је совјетска жена желела да личи на њих, али ове манекенке нису биле спремне да признају шта све подразумева професија којом се баве, пише Russia beyond.
1. Регина Збарска
Регина Збарска
архивска фотографијаЗбарска је стекла светску славу у Паризу током 1960-их. Добила је надимак „најлепше оружје Кремља”, а касније „совјетска Софија Лорен”.
Манекенка је постала сасвим случајно. На једној студентској журци се упознала са модном креаторком Вером Араловом, и ова ју је позвала да ради на модним ревијама.
Регина Збарска
Борис Кауфман/SputnikСудбина ове краљице совјетског подијума била је трагична. Када се развела од уметника Лава Збарског почела је да се виђа са једним југословенским новинаром. Он је после растанка објавио у Немачкој књигу „100 ноћи са Регином Збарском”, где је открио интимне детаље живота са манекенком и цитирао њене антисовјетске изјаве, чиме јој је приредио велики политички скандал. Збарска је под притиском околности покушала да изврши самоубиство, а затим је почела да се лечи, па се чак и вратила на подијум. Међутим, несреће су је и даље пратиле. Отровала се пилулама за спавање 1987. у својој 52. години.
2. Мила Романовска
Ова весела и једноставна плавуша заслепљујуће лепоте била је највећа конкуренција Збарској, хировитој и заносној црнки.
Људмила Романовска је родом из Лењинграда (Санкт Петербург). У младости није планирала да рекламира одела на ревијама. Бавила се образовањем. Међутим, стицајем околности је требало да њена пријатељица учествује у модној ревији у Лењинградској модној кући, али се разболела, па је Мила позвана да је замени. Њен наступ је изазвао такво одушевљење, да је она одмах добила одговарајућу понуду и путовање у Финску.
Када се вратила у СССР почела је да ради као манекенка у Москви. Ту се догодио најпознатији случај у коме је дошло до изражаја ривалство између ње и Регине Збарске. Јарко црвена хаљина „Русија” првобитно је била намењена Збарској, а добила ју је Романовска. У њој се руска Снегурочка појавила на међународној модној ревији, после чега је та хаљина постала њен „заштитни знак”. У њој се Мила појавила и на насловној страни америчког часописа Look, што је јединствен случај за оно доба.
Мила Романовска у црвеној хаљини
Вртоглави успех руске манекенке је имао и своје наличје – био је узрок мужевљеве љубоморе и развода. Касније се Мила удала за сликара Јурија Купермана и са њим емигрирала у Израел, а затим у Лондон. Развела се и од другог мужа, а након пет година се случајно на аеродрому упознала са својим трећим мужем Дагласом Едвардсом. Данас они имају своју фирму и свој авион којим путују по свету.
3. Галина Миловска
Галина Миловска
TASSГалина Миловска је била најконтроверзнија и најуспешнија совјетска манекенка.
Као студенткиња позоришне академије имала је имиџ „руске Твиги” коју су модни креатори грозничаво тражили у СССР-у. Њен потенцијал је приметила модна креаторка Ирина Крутикова, а после московске међународне модне ревије Галину су приметиле и западне агенције. Часопис Vogue је две године покушавао да добије њен пристанак да је фотографише, а када су фотографије објављене избио је скандал. На једној од њих Миловска седи на калдрми Црвеног трга са широко раширеним ногама, леђима окренута Лењиновом маузолеју и портретима совјетских вођа. Тада је то окарактерисано као скандалозно, и руским манекенкама је забрањено да се фотографишу за стране часописе. Та забрана је дуго била на снази.
После овог случаја скандали су се наставили. Миловска је избачена са факултета због учешћа на модној ревији купаћих костима где су била присутна два њена предавача. Затим је у италијанском часопису „L’Espresso” објављена Галинина фотографија са цртежом цвета и лептира на телу. Власти нису то могле поднети и замолиле су Миловску да напусти СССР. Она је одлазак у Француску 1974. године доживела као трагедију, али је у иностранству ипак имала среће. И тамо је, као и у СССР-у, радила као фото-модел, али је прекинула каријеру када се удала за банкара Жан Пола Десертина и завршила је редитељски факултет на Сорбони. Као редитељка се прославила захваљујући документарном филму „То руско безумље” о сликарима авангардистима који су током 1970-их емигрирали из СССР-а.
4. Татјана Соловјова (Михалкова)
Соловјова је желела да ради као наставница енглеског, али није примљена. „Одбијена сам само зато што им се није допао мој изглед. Имала сам дугу косу и носила кратке сукње, што је за моје несуђене руководиоце био неприхваљив изглед за запослене“, рекла је она.
Тако је Соловјова отишла у манекенке, где је атрактиван изглед попут њеног био тражен. Када се удала за чувеног режисера Никиту Михалкова, он ју је представљао као наставницу и било му је нелагодно што му је жена манекенка. Након удаје још неко време је радила као манекенка, а касније је због ултиматума мужа прекинула каријеру на модној писти.
Јелена Метјолкина
Р. Јунисов/SputnikЈелена Метјолкина је током 1970-их била звезда совјетског филма и подијума. По завршетку школе радила је као библиотекарка. Касније је постала манекенка у московском тржном центру ГУМ и фотографисала се за часописе. У једном од њих је њену фотографију видео редитељ Ричард Викторов који је тада снимао филм „Преко трња до звезда” и тражио је глумицу за улогу Није, жене са друге планете. Јелена је била идеална за ту улогу.
Јелена Метјолкина
Richard Viktorov, Nikolay Viktorov/Gorky Film Studio, 1981.Иако није имала глумачко образовање, одлично је интерпретирала лик онако како је редитељ замислио. Током 1990-их се запослила као секретарица код бизнисмена Ивана Кивелидија. Убрзо после тога је Кивелиди отрован, а она је чудом остала жива. После тога је постала врло побожна, прешла је да ради у центар за учење страних језика у Москви и певала је у црквеном хору.
6. Лека Миронова
Леокадија Миронова
архивска фотографијаИ Леокадија Миронова је случајно дошла у Свесавезну модну кућу да подржи своју пријатељицу. Тамо ју је приметио млади модни креатор Вјачеслав Зајцев и одмах јој понудио посао. То се догодило 1962. године.
Леокадија Миронова
архивска фотографијаЊено прво путовање јој није донело срећу. У Летонији се упознала са фотографом који се звао Антанис и заљубила се у њега. Међутим, нису могли да буду заједно, јер је он припадао националистичкој организацији и могао је да страда због везе са Рускињом. Леокадија Миронова се допадала многим мушкарцима, али није се удала и нема деце. Данас живи сама и понекад се појављује на модним ревијама.
7. Татјана Чапигина
Татјана Чапигина
архивска фотографијаЧапигина је блистала на модним пистама крајем седамдесетих година прошлог века. И њу је у Дом моде позвао чувени совјетски модни гуру Вјачеслав Зајцев, додуше прилично касно за манекенку, када је већ имала 23 године, и дефинитивно одлучила да медицина није прави избор за њу.
Татјана Чапигина
Владимир Јацина/TASSУ Дому манекена она је вежбала по дванаест сати дневно, па је после две године била примећена и почела да путује у иностранство. Била је позивана у Америку, Мексико и Јапан.
Чапигину је у Совјетском Савезу препознавала свака домаћица. Она је рекламирала одећу у часописима за ручни рад. Када се са 37 година удала одлучила је да званично заврши каријеру. Међутим, она се и данас појављује у часописима и учествује на појединим ревијама са ретро призвуком.
Јекатерина Синељшчикова, Russia beyond
И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане
Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.
2023-09-23 13:28:53
КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?
2023-08-21 18:40:17
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-08-14 17:00:59
Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.
2023-08-08 23:49:16
Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.
2023-08-01 16:04:59
Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.
2023-07-15 06:37:08
Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.
2023-07-15 06:16:12
Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.
2023-07-14 21:57:57
“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”
2023-07-14 21:40:28
На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.
2023-06-14 23:59:51
Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније
2023-05-27 22:43:19
.jpg)
„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит
2023-05-05 12:05:55
Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили
2023-04-08 18:03:39
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2023-04-06 15:31:39
У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...
2023-02-04 16:30:22
У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.
2023-01-14 14:21:32
Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...
2023-01-10 09:35:56
Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.
2023-01-06 16:55:13
Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...
2022-12-23 09:30:16
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
2022-12-07 10:43:47
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
RSS
