Пет подвига руских лекара: Легендарни примери из ближе и даље прошлости

Објављено: 12.04.2020.год.
Григорий Сысоев/ТАСС, Getty Images, Спутник / Russia beyond


Мечников се свесно заражавао опаким болестима и изучавао их на свом организму, Воробјов је вадио пројектиле из тела, носећи на себи оклоп деминера тежак 30 кг и непробојно стакло преко очију, Сињаков је ослободио хиљаду заробљеника концентрационог логора које је завео као мртве... Лекари данас поново спасавају животе својих пацијената доводећи у питање властиту егзистенцију. А како је то изгледало у ближој и даљој прошлости Русије говори пет примера без премца које смо за вас изабрали, пише Russia beyond. 


Николај Склифосовски: Увео операције у стерилним условима

Хирург Николај Склифосовски (1836-1904) лично је спасао стотине војника, оперишући у време Руско-турског рата (1877-1878), Балканских ратова (1876) и других војних сукоба. Ипак, његова главна заслуга била је у домену хигијене у лекарској пракси. Иако је у то из данашње перспективе тешко поверовати, многе операције, управо због лоше хигијене. имале су трагичан исход, како по пацијенте, тако и по лекаре, који су лако могли да се заразе. 

Антисептичке завоје на бази алкохола и јода почео је да користи Николај Пирогов, међутим тек је његовом ученику Склифосовском, уз велике напоре, пошло за руком да уведе обавезну примену антисептика. Лекари су крајем деветнаестог века били изричито против новотарија, завоји су коришћени вишекратно, инструменти се прали у топлој води, а оперисало на дрвеним столовима који су упијали зној и крв болесника. Да би нове методе биле примењене морале су да прођу године његовог научног и просветитељског рада, па се тако у операционим салама полако почело са стерилизацијом инструмената, спаљивањем искоришћеног завојног материјала, прањем руку после сваке операције и заменом дрвених столова металним.

Иља Мечников: Није презао да зарази себе да би спасао друге

Болести попут тифуса и колере данас су готово заборављене, мада су у недавној прошлости косиле читава насеља. Ваља се стога присетити коју цену су лекари често морали да плате како би успели да зауставе поменуте епидемије. У потрази за вакцином многи лекари су од давнина вршили експерименте на себи. Они су свесно себе заражавали и не лечећи се исцрпно упознавали са током болести и реакцојом живог организма. На тај начин дошло се до бројних научних открића у области имунитета и вирусологије.

Оснивач руске школе имунологије Иља Мечников (1845-1916) још од младих дана био је склон експериментима и посматрању природних појава па га је мајка прозвала „жива“. У Руској империји а касније у Француској бавио се вакцином против беснила, колере и антракса.

Како би проверио своје претпоставке о распрострањености бактерија инфицирао се тим поводом сифилисом, повратном грозницом, крвљу оболелог од маларије, борећи се сваки пут за живот. Два пута је пио воду заражену колером. Савременици тврде да му је челично здравље итекако помогло да преживи све те експерименте.

Предано се бавио до краја живота проучавањем дуговечености, закључивши да људско здравље зависи од микрофлоре желуца и, ма како то чудно звучало, расположења. Срећан човек дуже живи, а у борби против болести ефикасне су вакцине. Ове на први поглед баналне ствари познате су нам захваљујући Мечникову.

Георгиј Сињаков: Ослободио хиљаду заробљеника које је завео као мртве

За племенити подвиг овог уралског хирурга сазнало се захваљујући жени пилоту Ани Јегоровој, Хероју Совјетског Савеза, чија је летелица оборена у близини Варшаве 1944. године. У Књижевним новинама она је 1961. године открила како јој је један лекар помогао да побегне из концентрационог логора, и не само њој. У време Великог отаџбинског рата Георгиј Сињаков (1903-1978) организивао је бекство великог броја заробљеника из логора Кјустрин у Пољској.

Мобилисан првих дана рата, служио је као фронтовски хирург све док у октобру 1941. није заробљен код Кијева. Период од маја 1942. године до краја рата провео је као сужањ у Кјустрину. Према једној верзији спасао је сина једног од гестаповаца који се давио коском, па су му нацисти дозволили да се слободно креће по логору, добивши уз то појачано следовање, које је он делио са другим заточеницима.

Како било да било Сињаков се користио својим положајем како би помогао заробљеницима да побегну. У томе му је помагао, немачки преводилац Хелмут Чахер који је био ожењен Рускињом. Чахер је заробљеницима доносио карте и компасе, а Сињаков би се потрудио да се свака таква особа званично прецрта са списка живих.

То се догађало на следећи начин: Сињаков је констатовао смрт, а заробљеник је одвожен с правим лешевима и бацан у ров изван логора, где би потом „оживео“. Почетком 1945. године када је Црвена армија била на прилазу логору, у њему је било око три хиљаде људи. Сињаков је успео да наговори нацисте да не поубијају заточенике.

Још увек се поуздано не зна како му је то пошло за руком, али Немци су се повукли без иједног хица. Убрзо су у логор ушли совјетски војници, а он је у наредних неколико дана оперисао седамдесет рањених тенкиста. Лекар је стигао до Берлина и на зидовима Рајхстага оставио свој потпис. После рата Георгиј Сињаков радио је у градској болници у Чељабинску. О тим годинама није волео да говори.

Јуриј Воробјов: „Деминирао“ рањеног војника

У септембру 1986. године совјетски лекари извели су готово невероватну операцију. У болници у Душанбеу, главном граду Узбечке ССР примљен је војник Виталиј Грабовенко који је рањен у рату у Авганистану. Он је имао бројне ране од касетне муниције које су успешно зашивене. Сутрадан када је престао да покреће руку на рендгентском снимку видела се необична правоугаона сенка на мишићима грудног коша.

Била је прилично велика, 11 центиметара. Затражено је мишљење припадника војске, а неколико њих рекло је да је реч о пројектилу који би могао да изазове велику несрећу. Само један неопрезни покрет и цела болница би могла да настрада. Сличан случај догодио се само у време Другог светског рата, када је приликом вађења пројектила настрадала цела медицинска екипа. Упркос томе донета је одлука да се операција обави.

Позван је управник болнице хирург Јуриј Воробјов. Асистирао му је млади лекар, лајтнант Александар Дорохин. Операција је припремана четири дана, а сви потези планирани по секундама. За вађење пројектила за бацач граната направљен је специјални инструмент којим би могао да се чврсто стегне. Болницу су опколили деминери. Медицинске екипе биле су спремне за случај да се лекарима нешто деси.

Анестезиолози су радили у кацигама и панцирима. Хирург и његов помоћник носили су тридесет килограма тешку одећу деминера са непробојним стаклима преко очију. И све то на температури од плус четрдесет степени. Операција је трајала 15 минута. Извађени пројектил одмах је стављен у контејнер и дат деминерима. Воробјов не само да је успео да га успешно извади, већ и да сачува војнику руку. За овај подвиг одликован је орденом Црвене заставе.

Леонид Рошаљ: Ослобађао заробљену децу на Дубровки и у Беслану

Леонид Рошаљ (рођен 1933. године) како у Русији, тако и ван њених граница, слови за дечјег лекара који се увек нађе свуда на планети где је деци потребна помоћ. Рошаљ је спашавао дечје животе после земљотреса у Јерменији (1988) и Авганистану (1998), као и ратова у Ираку (1991) и Чеченији (1995). Када су терористи заузели зграду Позоришног центра на Дубровки у Москви био је један од ретких коме је било дозвољено да уђе унутра. Успео је да таоцима достави воду и лекове и убеди терористе да пусте осморо деце.

Две године касније суочио се са једним од најстрашнијих терористичких напада у историји Русије. У градићу Беслану 1. септембра 2004. године терористи су заузели школу у којој је било преко 3000 ученика и њихових родитеља. Рошаљ је био први кога су терористи тражили да дође. Он је стигао неколико сати после упада. У Беслану је добио телефон и десетак пута се чуо са терористом чије име није знао и са којим се договарао да деца добију бар воду. Трећег септембра постигнут је договор да се изнесу тела погинулих која су се налазила испред школе.

У том тренутку у школи је одјекнула експлозија, и таоци су почели да беже из зграде, искачући кроз прозоре, а специјалци почели упад. „Највише што сам, можда, у животу урадио било је то, што сам успео да зауставим стотине рођака талаца који су намеравали да сами ослободе своју децу“, рекао је касније Рошаљ. „Терористи би то схватили као провокацију и настала би кланица“. 

Ана Сорокина, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

Повратак победничке Српске војске у Београд
Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

2022-11-11 17:00:23

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија
Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!
Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма
Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију
Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк