Пет подвига руских лекара: Легендарни примери из ближе и даље прошлости

Објављено: 12.04.2020.год.
Григорий Сысоев/ТАСС, Getty Images, Спутник / Russia beyond


Мечников се свесно заражавао опаким болестима и изучавао их на свом организму, Воробјов је вадио пројектиле из тела, носећи на себи оклоп деминера тежак 30 кг и непробојно стакло преко очију, Сињаков је ослободио хиљаду заробљеника концентрационог логора које је завео као мртве... Лекари данас поново спасавају животе својих пацијената доводећи у питање властиту егзистенцију. А како је то изгледало у ближој и даљој прошлости Русије говори пет примера без премца које смо за вас изабрали, пише Russia beyond. 


Николај Склифосовски: Увео операције у стерилним условима

Хирург Николај Склифосовски (1836-1904) лично је спасао стотине војника, оперишући у време Руско-турског рата (1877-1878), Балканских ратова (1876) и других војних сукоба. Ипак, његова главна заслуга била је у домену хигијене у лекарској пракси. Иако је у то из данашње перспективе тешко поверовати, многе операције, управо због лоше хигијене. имале су трагичан исход, како по пацијенте, тако и по лекаре, који су лако могли да се заразе. 

Антисептичке завоје на бази алкохола и јода почео је да користи Николај Пирогов, међутим тек је његовом ученику Склифосовском, уз велике напоре, пошло за руком да уведе обавезну примену антисептика. Лекари су крајем деветнаестог века били изричито против новотарија, завоји су коришћени вишекратно, инструменти се прали у топлој води, а оперисало на дрвеним столовима који су упијали зној и крв болесника. Да би нове методе биле примењене морале су да прођу године његовог научног и просветитељског рада, па се тако у операционим салама полако почело са стерилизацијом инструмената, спаљивањем искоришћеног завојног материјала, прањем руку после сваке операције и заменом дрвених столова металним.

Иља Мечников: Није презао да зарази себе да би спасао друге

Болести попут тифуса и колере данас су готово заборављене, мада су у недавној прошлости косиле читава насеља. Ваља се стога присетити коју цену су лекари често морали да плате како би успели да зауставе поменуте епидемије. У потрази за вакцином многи лекари су од давнина вршили експерименте на себи. Они су свесно себе заражавали и не лечећи се исцрпно упознавали са током болести и реакцојом живог организма. На тај начин дошло се до бројних научних открића у области имунитета и вирусологије.

Оснивач руске школе имунологије Иља Мечников (1845-1916) још од младих дана био је склон експериментима и посматрању природних појава па га је мајка прозвала „жива“. У Руској империји а касније у Француској бавио се вакцином против беснила, колере и антракса.

Како би проверио своје претпоставке о распрострањености бактерија инфицирао се тим поводом сифилисом, повратном грозницом, крвљу оболелог од маларије, борећи се сваки пут за живот. Два пута је пио воду заражену колером. Савременици тврде да му је челично здравље итекако помогло да преживи све те експерименте.

Предано се бавио до краја живота проучавањем дуговечености, закључивши да људско здравље зависи од микрофлоре желуца и, ма како то чудно звучало, расположења. Срећан човек дуже живи, а у борби против болести ефикасне су вакцине. Ове на први поглед баналне ствари познате су нам захваљујући Мечникову.

Георгиј Сињаков: Ослободио хиљаду заробљеника које је завео као мртве

За племенити подвиг овог уралског хирурга сазнало се захваљујући жени пилоту Ани Јегоровој, Хероју Совјетског Савеза, чија је летелица оборена у близини Варшаве 1944. године. У Књижевним новинама она је 1961. године открила како јој је један лекар помогао да побегне из концентрационог логора, и не само њој. У време Великог отаџбинског рата Георгиј Сињаков (1903-1978) организивао је бекство великог броја заробљеника из логора Кјустрин у Пољској.

Мобилисан првих дана рата, служио је као фронтовски хирург све док у октобру 1941. није заробљен код Кијева. Период од маја 1942. године до краја рата провео је као сужањ у Кјустрину. Према једној верзији спасао је сина једног од гестаповаца који се давио коском, па су му нацисти дозволили да се слободно креће по логору, добивши уз то појачано следовање, које је он делио са другим заточеницима.

Како било да било Сињаков се користио својим положајем како би помогао заробљеницима да побегну. У томе му је помагао, немачки преводилац Хелмут Чахер који је био ожењен Рускињом. Чахер је заробљеницима доносио карте и компасе, а Сињаков би се потрудио да се свака таква особа званично прецрта са списка живих.

То се догађало на следећи начин: Сињаков је констатовао смрт, а заробљеник је одвожен с правим лешевима и бацан у ров изван логора, где би потом „оживео“. Почетком 1945. године када је Црвена армија била на прилазу логору, у њему је било око три хиљаде људи. Сињаков је успео да наговори нацисте да не поубијају заточенике.

Још увек се поуздано не зна како му је то пошло за руком, али Немци су се повукли без иједног хица. Убрзо су у логор ушли совјетски војници, а он је у наредних неколико дана оперисао седамдесет рањених тенкиста. Лекар је стигао до Берлина и на зидовима Рајхстага оставио свој потпис. После рата Георгиј Сињаков радио је у градској болници у Чељабинску. О тим годинама није волео да говори.

Јуриј Воробјов: „Деминирао“ рањеног војника

У септембру 1986. године совјетски лекари извели су готово невероватну операцију. У болници у Душанбеу, главном граду Узбечке ССР примљен је војник Виталиј Грабовенко који је рањен у рату у Авганистану. Он је имао бројне ране од касетне муниције које су успешно зашивене. Сутрадан када је престао да покреће руку на рендгентском снимку видела се необична правоугаона сенка на мишићима грудног коша.

Била је прилично велика, 11 центиметара. Затражено је мишљење припадника војске, а неколико њих рекло је да је реч о пројектилу који би могао да изазове велику несрећу. Само један неопрезни покрет и цела болница би могла да настрада. Сличан случај догодио се само у време Другог светског рата, када је приликом вађења пројектила настрадала цела медицинска екипа. Упркос томе донета је одлука да се операција обави.

Позван је управник болнице хирург Јуриј Воробјов. Асистирао му је млади лекар, лајтнант Александар Дорохин. Операција је припремана четири дана, а сви потези планирани по секундама. За вађење пројектила за бацач граната направљен је специјални инструмент којим би могао да се чврсто стегне. Болницу су опколили деминери. Медицинске екипе биле су спремне за случај да се лекарима нешто деси.

Анестезиолози су радили у кацигама и панцирима. Хирург и његов помоћник носили су тридесет килограма тешку одећу деминера са непробојним стаклима преко очију. И све то на температури од плус четрдесет степени. Операција је трајала 15 минута. Извађени пројектил одмах је стављен у контејнер и дат деминерима. Воробјов не само да је успео да га успешно извади, већ и да сачува војнику руку. За овај подвиг одликован је орденом Црвене заставе.

Леонид Рошаљ: Ослобађао заробљену децу на Дубровки и у Беслану

Леонид Рошаљ (рођен 1933. године) како у Русији, тако и ван њених граница, слови за дечјег лекара који се увек нађе свуда на планети где је деци потребна помоћ. Рошаљ је спашавао дечје животе после земљотреса у Јерменији (1988) и Авганистану (1998), као и ратова у Ираку (1991) и Чеченији (1995). Када су терористи заузели зграду Позоришног центра на Дубровки у Москви био је један од ретких коме је било дозвољено да уђе унутра. Успео је да таоцима достави воду и лекове и убеди терористе да пусте осморо деце.

Две године касније суочио се са једним од најстрашнијих терористичких напада у историји Русије. У градићу Беслану 1. септембра 2004. године терористи су заузели школу у којој је било преко 3000 ученика и њихових родитеља. Рошаљ је био први кога су терористи тражили да дође. Он је стигао неколико сати после упада. У Беслану је добио телефон и десетак пута се чуо са терористом чије име није знао и са којим се договарао да деца добију бар воду. Трећег септембра постигнут је договор да се изнесу тела погинулих која су се налазила испред школе.

У том тренутку у школи је одјекнула експлозија, и таоци су почели да беже из зграде, искачући кроз прозоре, а специјалци почели упад. „Највише што сам, можда, у животу урадио било је то, што сам успео да зауставим стотине рођака талаца који су намеравали да сами ослободе своју децу“, рекао је касније Рошаљ. „Терористи би то схватили као провокацију и настала би кланица“. 

Ана Сорокина, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Руски добровољци у бици за Беланицу

2. јуна 1999. године, негде у поподневним часовима, јединице 252-ге оклопне бригаде Војске Југославије су обновиле...

Национални суверенитет и социјална правда
Национални суверенитет и социјална правда

Што пре Србија смогне снаге да се прикључи Новом свету, поносно и без остатка настави да развија своје братске односе са Русијом и ослободи се наведених окова и заблуда, корист за српски народ ће бити већа

2024-06-13 19:31:41

Светосавље Српство Спашава
Светосавље Српство Спашава

Наука је доказала а историјска пракса потврдила да народи који живе искључиво од своје прошлости и традиције осуђују себе на стагнацију, а народи који заборављају своју прошлост и традицију и живе од побуне против прошлости и традиције осуђују себе на уништење.

2024-05-19 14:31:40

НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз
НАТО агресија, НАТО трибунал и НАТО Сребреница воде НАТО у пораз

Постоји (ли) нада да ће у Уједињеним нацијама, уз заједничке и координиране напоре Србије, Русије и Кине, светска већина стати на страну Србије и спречити усвајање резолуције о Сребреници

2024-05-14 22:21:32

Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин
Русија побеђује и захтева правду за Србе – Кршљанин

Упркос огромној војној помоћи читавог Запада, већ је свима јасно да је победа Русије на украјинском фронту неминовна и да ће уследити ускоро. И управо је то и време када би могло доћи до исправљања историјских неправди нанетих Србији и српском народу

2024-04-15 12:49:26

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2024-04-06 21:31:39

РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто
РТ: Тимофеј Бордачев: Запад мрзи Србију скоро колико и Русију, а ево зашто

ЕУ и САД гуше Србију јер верују да је превише слична Русији

2024-04-03 19:35:02

Слободан 2024.
Слободан 2024.

Токсиколошки институт у Бону је у узорцима са аутопсије открио трагове лека дроперидол, тешког неуролептика који може да изазове инфаркт, а који Милошевићу никада није био прописан. Истрагу о смрти Милошевића водио је сам трибунал, који је за њу и одговоран и који је самог себе ослободио одговорности. Русија је у Савету безбедности УН изјавила да извештај трибунала не прихвата

2024-03-11 17:45:31

Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира –  Кршљанин
Корумпирана демократија, нови наци-фашизам и наметање мира – Кршљанин

Серија режираних ратова коју је наметнула западна олигархија, а која кулминира сада сукобом са Русијом, само је очајнички и узалудни покушај да се очува криминална и неправедна светска доминација западне олигархије

2024-02-21 19:52:26

Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“
Операција „Искра“: Руски „Коридор живота“

Навршило се тачно 81 година од завршетка велике нападне операције Црвене армије која је имала за циљ да пробије опсаду Лењинграда, чијем становништву је услед тешког бомбардовања и перманентне глади, претило потпуно физичко уништење. Њено кодно име је лично осмислио Јосиф Стаљин, и у њему се очитавала последња нада за спас овог града.

2024-01-27 23:58:49

Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?
Грађански рат 2.0: Шта стоји иза најновије ескалације између Вашингтона и Тексаса?

Свађа око америчке граничне кризе постала је тест да ли држава може да пркоси савезној влади како би се заштитила

2024-01-26 15:42:47

Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин
Кренимо у сусрет победи, која је близу – Кршљанин

Сагледавање места Србије у савезништву са Русијом у Новом свету мора постати централна тема нашег политичког, стручног, друштвеног и медијског живота. Сви који могу, томе треба да дају допринос. То се више не може и не сме одлагати

2024-01-11 20:35:26

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм
Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

2023-11-23 18:13:30

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: