Вешто манипулишући радио-везом са Абвером совјетски обавештајци су „скратили“ Немце за десетине шпијуна, за неколико милиона рубаља и неколико победа у најважнијим биткама на Источном фронту.
Једне зимске ноћи крајем 1941. године на немачке положаје код Можајска у Московској области пребегао је човек који се представио као припадник црквено-монархистичке организације „Престо“ и борац против бољшевика спреман да помогне Немцима у свргавању совјетске власти.
Био је то Александар Демјанов, који је заправо радио за совјетску обавештајну службу. Тако је активирана операција „Манастир“, једна од најуспешнијих акција у историји совјетске обавештајне службе, пише Russia beyond.
Идеални кандидат
Александар Петрович Демјанов („Хајне“), тајни агент совјетске контраобавештајне службе.
Министарство одбране РФАлександар је био шармантан, образован и интелигентан, одлично је говорио немачки, имао је племићко порекло и углед у круговима „белих“ емиграната. Само је веома мали круг људи у Москви био упознат са чињеницом да је совјетска обавештајна служба врбовала Демјанова још током 1930-их.
У јулу 1941. године совјетске специјалне службе су формирале фиктивну организацију „Престо“, коју су наводно чинили илегалци из монархистички настројених кругова. Они су, тобоже, очекивали долазак немачких трупа у главни град СССР-а. Демјанов је дејствовао у име те организације. Конспиративно име му је било „Хајне“.
Повратак у СССР
Александар Демјанов „Хајне“ на вези са немачким „центром“.
Министарство одбране РФПрвобитно је замишљено да Демјанов доспе у Берлин и тамо се инфилтрира у кругове представника руске емиграције који су сарађивали са Немцима и да успостави тесан контакт са немачком обавештајном службом.
Немци су, међутим, дуго и исцрпљујуће проверавали Демјанова. Чак су га изводили пред стрељачки вод, не би ли га заплашили. На крају су одлучили да га искористе као свог агента на територији СССР-а. Тако је операција „Манастир“ попримила неочекивани обрт.
Војник тајне службе за радио-везу у иностранству.
BundesarchivПосле неколико месеци обуке у Абверовој школи за војне обавештајце Александар је добио псеудоним „Фламинго“ и послат је на совјетску територију.
Почетак игре
Када се „Хајне“ вратио у Москву (где се одавно мислило да је пропао), одлучено је да се нове околности искористе за радио-игру са Немцима.
Абверова машина за шифровање „Енигма“.
BundesarchivПре свега је било потребно да „Фламинго“ стекне поверење немачке обавештајне службе и докаже ефикасност антибољшевичке илегале. Зато је обавестио Немце да „Престо“ припрема диверзије у совјетској позадини.
Убрзо затим совјетске новине почињу да објављују вести о „сарадницима нациста“ и експлозијама које су они изазвали на индустријским објектима на Уралу и у Сибиру. Све то није имало везе са стварношћу, али су Немци почели да верују „Фламингу“.
Незамењиви агент
Заштита неба изнад Москве. Радиотехничке јединице ПВО које осматрају ваздушни простор. Москва, јун 1941.
Анатолиј Гарањин/SputnikНа годишњицу почетка операције Барбароса, 22. јуна 1942. године, немачко ратно ваздухопловство је припремало поклон за фирера у виду масовног ваздушног напада на Москву. Немци су наложили Демјанову да осмотри стање противваздухопловне одбране у совјетској престоници и ускоро су добили овакав извештај: „У граду је велики број нових ловачких авиона и оруђа ПВО. У најскорије време ће бити примењена нова техничка средства која омогућавају пресретање авиона у широком дијапазону и на великим висинама“. Операција је журно обустављена.
Министарство одбране РФ
Временом је „Фламинго“ постао један од најдрагоценијих Абверових агената на Источном фронту. Трећи рајх је био запљуснут дезинформацијама које су ради веће убедљивости биле „разблажене“ потпуно тачним подацима. Немци су обавештавали „Фламинга“ о диверзантима и обавештајцима које су убацили на територију СССР-а, па је совјетска државна безбедност хватала те људе и поједине међу њима укључивала у радио-игру против ранијих послодаваца. Тако је неутралисано преко 20 непријатељских агената и уједно је заплењено неколико милиона рубаља.
Крупне операције
Офанзива код Ржева, Северозападни фронт, 1942.
Анатолиј Гарањин/SputnikОперација „Манастир“ је одиграла кључну улогу у великим биткама на Источном фронту. „Хајне“ је 4. новембра 1942. године саопштио Немцима да Црвена армија неће напасти код Стаљинграда, него на Северном Кавказу и код Ржева. Немци су своје резерве усмерили на ту страну.
Због тога је пропала совјетска офанзива код Ржева, позната као операција „Марс“, али је зато Шеста немачка армија опкољена код Стаљинграда, што је за Немце било велико изненађење.
„Жуков није знао за ту обавештајну игру и то га је скупо коштало. У офанзиви код Ржева изгинуло је на хиљаде наших војника под његовом командом. Он је у мемоарима написао да је резултат те офанзивне операције био незадовољавајући. Жуков никада није сазнао да су Немци били обавештени о нашој офанзиви у правцу Ржева и да су због тога усмерили толику војску на тај део фронта“, написао је непосредни Демјановљев руководилац Павел Судоплатов.
Јуриш на Рајхстаг, мај 1945
SputnikИзмеђу осталог, „Хајнеове“ дезинформације су допринеле да Немци неколико пута одложе офанзиву код Курска, захваљујући чему је Црвена армија добила на времену и успела боље да се припреми.
Занимљиво је да је совјетско руководство наградило Александра Демјанова орденом Црвене звезде, а немачко руководство Витешким крстом. Немци су до краја рата веровали да је агент „Фламинго“ потпуно лојалан Трећем рајху.
Борис Јегоров, Russia beyond
Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.
Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...
2022-12-04 10:34:22
РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.
2022-12-04 10:05:41
На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат
2022-11-11 17:00:23
Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.
2022-10-14 09:35:22
Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?
2022-10-08 12:04:03
Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...
2022-10-02 09:30:10
Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....
2022-09-21 13:58:12
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
2022-08-07 09:35:17
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
RSS
