Др Ненад Стевандић: Корона пред Стаљинградом у Републици Српској или усред 4. недјеље епидемије

Објављено: 31.03.2020.год.
др Ненад Стевандић

Постојале су многе битке у свјетској историји које су захтијевале велике жртве. Сви су морали да дају живот у Термопилском кланцу да би остатак земље и народа  био спашен. У бици за Стаљинград, у одређеној фази њемачке офанзиве, на три руска војника који се крећу и бране са пушкама ишао је један који је нема и узимао би је када би један од ове тројице погинуо. Невјероватне и немјерљиве жртве, али су успјели  јер су били свјесни да нема назад и да је судбина народа у питању.

Данас када тражимо још већу дисциплину од наших грађана, и у поређењу са наведеним Стаљинградским и Термопилским више него малу или чак смијешну жртву, још постоје људи који се не понашају одговорно или чак својим егоизмом и неозбиљношћу буквално преносе вирус у најважнијој фази епидемије. Они су нам данас највећа брига и опасност јер могу да упропасте све што смо до сада сјајно урадили и због чега још држимо ситуацију под контролом.

Будући да од почетка озбиљно пратим ток епидемије и анализирам многе параметре, те сам досадa добро „погађаоˮ у другој и трећој недјељи пандемије, усуђујем се да кажем да ако будемо строго кажњавали непоштовање  прописаних мјера и  даље се понашали одговорно у 6. недјељи нећемо имати значајно повећање позитивних на корона вирус и ући ћемо у фазу платоа са очекиваним падом кривуље у сљедећој фази. Тада ћемо се више бавити лијечењем до тада обољелих и изолацијом, карантином и контролним тестирањима, те лијечењем посљедица по друштво и привреду. Шта ћу, оптимиста сам, и то са покрићем.

И помоћ полако стиже, како од Србије која се бори са већим бројем обољелих, тако и од Кине и других земаља које нам се попут Русије одазивају, а богами и сами купујемо и набављамо неопходне ствари у скоро немогућим условима.

Колеге љекари на инфективној клиници али и са других клиника, који директно и свакодневно раде са око 70-80 средње тешких и тешких пацијената, двапут су тестирани без иједног позитивног. Значи да дисциплина функционише и на неколико центиметара од вируса корона. Па шта је проблем да сваки грађанин остане код куће, те да на безбједној удаљености са својим укућанима гледа филмове и редовно дезинфицира свој простор, а опрезно иде у набавку и прати упутства надлежних институција. То је много мање опасно и не тражи се предузимање ризика за властити живот као у Стаљинграду или Термопилу. А једнако ће уз властити тако сачувати и много других живота. Једноставно је. И молим све да издрже и истрају! Још није готово.

У Америци вирус буквално дивља. Јесте то далеко, али је далеко била и Кина. У већини европских земаља, врло мало али ипак пада број новозаражених у односу на претходни дан. Цифре су још суморне и кривуља је још експоненцијална. До 15. 03. 2020.  год. Дакле, за 2,5 мјесеца (75 дана) у свијету је било око 170 000 заражених од којих је било око 80 000 у Кини. 15 дана касније 31. 03. 2020. имамо око 770 000 заражених што значи да се у задњих 15 дана у свијету заразило  600 000 људи. Највећи број је у Америци око 150 000, Италији 100 000, Шпанији око 85 000, Њемачкој око 65 000, Француској око 42 000 заражених. Земље бивше СФРЈ, дакле обруч око нас: Словенија, Хрватска и Србија имају око 800, Македонија око 270, а Црна Гора око 100 заражених. Ми у Српској (и БиХ) смо имали 15 дана предности у односу на европске земље и брзо смо реаговали рестрикцијом кретања и контаката, те први у Европи и региону затворили школе и кафане. Можда је прерано и у односу на приказане цифре звучи немогуће, али морам рећи да се побједа  ипак наслућује и ја је скоро осјетим у зраку. У Српској је заражено нешто преко 200 а у ФБиХ преко 150.

Подаци говоре да су скоро сви тестирани из карантина са граничних прелаза у Српској негативни и да је у односу на доста већи број новотестираних у Српској  данас процентуално нешто мањи број позитивних на корону него прошлих неколико дана или прецизније у 3 недјељи. Неки кластери се гасе, многи излазе из изолације и тек спорадично имамо нове случајеве којимa тражимо и налазимо контактну особу или тачку одакле су покупили вирус. Лоше је што у ФБиХ немамо озбиљне информације и податке, како о мјерама тако и о реалном броју случајева и контролних кластера. Надамо се да ће и код њих бити боље и организованије. Уосталом, Кина је прогласила крај пандемије на око 81 000 случајева од којих је 75 000 опорављених.

Али да се не урекнемо и овај пут подсјетимо наше народне мудрости о „крави која да 20 литара млијека а онда се ритне ногом, преврне лонац и проспе све млијекоˮ. Дакле, нема опуштања јер се сад битка одлучује. И ако буде строге и сталне  дисциплине, брзо  ће доћи и вријеме ведрине. 

Др Ненад Стевандић
 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Од Балкан експреса до Хероја Халијарда: Нови српски историјски филм

И херојство и трагедија извиру из судбине просечне српске породице. Она је требало и да издржи окупацију и ванредне околности које је она донела, али и да надјача сва искушења које је донео грађански рат и подела на четнике и партизане

Аутошовинизам код Срба и Руса
Аутошовинизам код Срба и Руса

Објашњење овог феномена, бар када су у питању Срби, Руси и друга друштва капиталистичке (полу)периферије, слично је – трансфер озлојеђености (ресантимана) према доле… То је врста малог пакла, на који су, заправо, сами себе осудили. И друга казна и није потребна.

2023-09-23 13:28:53

Другосрбијански надреализам
Другосрбијански надреализам

КАКО су патриотски графити довели до покоља у школи „Владислав Рибникар“, а нису песме у којима се величају дрогирање и убијање?

2023-08-21 18:40:17

Девет деценија школског брода “Јадран”
Девет деценија школског брода “Јадран”

Школа под једрима - Пловећи амбасадор

2023-08-19 23:05:52

Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле  у историји и памћењу српског народа
Косовски завјет, Видовдан, епска поезија и гусле у историји и памћењу српског народа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима, толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-08-14 17:00:59

Одступања од циља нема - Бошко Антић
Одступања од циља нема - Бошко Антић

Свака промена Администрације у САД доводи до многих расправа о спољној политици и војној стратегији нових домаћина у Белој кући, али до било каквих промена, у суштини, не долази.

2023-08-08 23:49:16

Афричка Шанса
Афричка Шанса

Пре неки дан, 27. и 28. јула, Санкт Петербург је био домаћин Другог самита и Економског и хуманитарног форума Русија-Африка. У северној престоници Русије не само да се разговарало, већ се већ градило о новом формату односа са Глобалним Југом.

2023-08-01 16:04:59

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (3)

Опорављена српска војска запловила је од Крфа ка Солуну. Пут ка њеној Србији водио је преко овог грчког града. На напоран и опасан пут кренуло се с надом да ће брзо у Србију, али за то је требало још доста времена, а много је доживљаја везаних за море, па и трагедија. Од тада се у српском језику одомаћио назив за подморницу сумаран, а њена појава у то време на мору је најчешће значила катастрофу за брод на који се усмерила.

2023-07-15 06:37:08

Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)
Морепловци у српским опанцима: На удару швапских сумарена (4)

Од самог доласка Србима је посвећивана велика пажња, а посебно се истицао командант базе и Бизерти адмирал Емил Гепрат, кога су српски војници прозвали “Српском мајком”. Сваки пут пред стројем српских војника или приликом обиласка у болницама поздравио их је са: “Помоз’ Бог јунаци! Да ли вам што треба?”.

2023-07-15 06:16:12

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору

Српска војска се након офанзиве снага Макензена повукла преко Албаније на обале Јадранског мора. Јунаци са Цера и Колубаре су се тако нашли на обали мора о коме су само слушали у причама. Исцрпљени чекали су да их савезници пребаце на острво Крф. Била је то тужна слика једне храбре војске, али је ништа није могло уништити. На острву Крфу се се српски војници опоравили, многи се осталу у Плавој гробници, а успомене на те дане и данас надахњују српског војника.

2023-07-14 21:57:57

Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору  (2)
Морепловци у српским опанцима: Јунаци са Цера и Колубаре на мору (2)

“Мени су Савезници обећали транспортовање моје војске чим стигнем на Јадран, али су ме ето, преварили. Војска је због тога очајна и обесхрабљена. Што се мене тиче, хвала! Ја нећу напустити моје војнике. Ићи ћи с њима упркос својој болести, ма шта ме то стало.”

2023-07-14 21:40:28

Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора
Војнички нисмо поражени од далеко надмоћнијег агресора

На данашњи дан , пре 24 године, извршено је планско измештање јединица Приштинског корпуса са Косова и Метохије у складу са наређењем Штаба Врховне команде стр. пов. бр. 01/6019-10 од 10. јуна 1999. године. У преамбули наређења Штаба Врховне команде позива се на одлуку врховног команданта Војске Југославије и Војнотехнички споразум између међународних снага за безбедност (КФОР) и Војске Југославије, а у циљу организације и безбедног извршења измештања команди, јединица и установа.

2023-06-14 23:59:51

Почетак одбрамбеног боја на Паштрику
Почетак одбрамбеног боја на Паштрику

Операција копнених снага НАТО, војске Републике Албаније и Шиптарских терористичких снага у рејону Карауле „Горожуп“ и планине Паштрик, под називом „Стрела-2“, као друга етапа нападне операције „Стрела“ почела је 26. маја 1999. године изненадном и снажном артиљеријском и минобацачком ватром са територије Албаније

2023-05-27 22:43:19

Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа
Феномен Косова у српској историји и косовски завјет - В. Вртикапа

„Границе душе нећеш наћи, па ма прошао свим путевима толико је дубок њен логос“ - Хераклит

2023-05-05 12:05:55

Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије
Деведесет пет година од стварања подморничке флотиле Краљевине Југославије

Био је 8. април 1928. када су се на хоризонту пред Боком Которском појавили обриси великог теретњака кога су следиле две мале силуете. И док су се дуго исчекиване лађе приближавале свом крајњем одредишту, гомиле мештана појуриле су да свечано дочекају нови понос младе државе. Тог историјског дана, уз мол тиватског Арсенала пристале су уз пратњу матичног брода „Хвар“ две подморнице на чијим торњевима су се вијориле војнопоморске заставе Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Тог дана, створен је један од елитних видова Југословенске војске – Подморничка флотила. Ово је прича о људима и бродовима који су је чинили

2023-04-08 18:03:39

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2023-04-06 15:31:39

Владимир Кршљанин: Издржати до победе
Владимир Кршљанин: Издржати до победе

У свету, реално, победа се већ десила. За само неколико деценија, без ратова, колонизација и уцена,...

2023-02-04 16:30:22

Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије
Вокер „режисер“ манипулација и лажи: Из ратног дневника команданта Треће армије

У актуленој ситуацији на Косову и Метохији и око Косова и Метохије све се више најављује могућност да Албанци изазову инцидент који ће приписати Србима и тако на сличан начин како је то учинио Вокер 1999. године изазвати раеговања проалбанских снага у свету против Срба и Србије.

2023-01-14 14:21:32

Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе
Боцан-Харченко: Нечовештво западњака не зна за границе

Коментар Амбасадора Русије у Београду Александра Боцан-Харченка: „Низ етнички мотивисаних напада локалних Албанаца на Србе у покрајини...

2023-01-10 09:35:56

Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2023-01-06 16:55:13

Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије
Боцан-Харченко: Империја лажи би да унесе раздор између Србије и Русије

Амбасадор Руске Федерације у Србији Александар Боцан-Харченко наводи да је циљ тезе да је Русија искористила...

2022-12-23 09:30:16

Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама
Подржављење душе: Кијев захтева да се Бог прикључи антируским санкцијама

Крајем прошлог месеца је у Украјини службено отворен нови фронт – религиозни. После рације у Кијевско-печерској лаври украјински парламент припрема одговарајући закон којим би се имовина Украјинске православне цркве Московског патријархата постепено конфисковала од стране државе. Верници угашене цркве би постали део православног Кијевског патријархата, у противном послани на тржиште религиозних афилијација да се распитају шта је још слободно и несанкционисано. „Никоме нећемо дозволити да изгради империју унутар украјинске душе“, образложио је председник Зеленски нацрт владиног закона. Појам „душе“ је измештен из религије, подржављен и послат у ратне ровове.

2022-12-07 10:43:47

Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету
Владимир Кршљанин: Кренимо у сусрет новом свету

Људско стваралаштво је колективни чин. Ипак, од Старог Рима до данас, западне силе су биле узрочник...

2022-12-04 10:34:22

Руско-турски ратови на Дунаву
Руско-турски ратови на Дунаву

РАТ 1768-1774. ГОДИНЕ - Руска војска је први пут прешла преко Дунава на Балкан 1774. године. Било је то у рату вођеним од 1768. до 1774. године, који је вођен с циљем изласка Русије на Црно море и спречавања даљнег продора Турака у северно црноморско приморје. Рат је објављен октобра 1768. године, а ратне операције су обухватиле готово читаво црноморско подручје, Грузију и обале Грчке. Руска војска је нанела турској армији низ удара у Молдавији, а први пут су руске трупе стигле, под командом Александра Васиљевича Суворова, на десну обалу Дунава у рејону Тутракена. Нешто касније, 17. јуна исте године војска се поново нашла на јужној страни велике реке. У оба случаја била су то само извиђачка дејства, а тек годину дана касније, јуна 1774. године, руска војска предвођена Суворовим и Каменским форсирала је Дунав на његовом доњем току, у рејону Хиршова и Измаила и у боју код Козлуџа разбила турске снаге. Истовремено је одред генерала Салтикова прешао Дунав код Тутракена.

2022-12-04 10:05:41

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: