Дамјановић: Хоће ли Његош добити бисту у Санкт Петерсбургу?

Објављено: 10.03.2020.год.
Новинари са Балкана са ректором СПбГУ, фото: ИН4С

Санктпербуршки државни универзитет (СПбГУ) најстарија је високошколска институција у Русији. Основан је у вријеме цара Петра Великог, 1726. године. Популарни СПбГУ старији је 29 година од његовог московског ривала – МГУ Ломоносов и читавих пола вијека од САД-а.


За 294 године постојања кроз ову високошклоску установу прошли су што као предавачи, што као студенти многе знамените личности руске и свјетске историје. Интересантно је и да је сам Михаил Ломоносов дипломирао на СПбГУ. Посебно су поносни на Дмитрија Менедељејева, чији се музеј налази у згради главној универзитета, у стану у коме је овај научник свјетског гласа живио и спроводио своја најзначајнија истраживања.


Поред упознавања са занимљивостима из живота творца Периодног система елемената, харизматични кустос музеја негираће широм свијета, па и у Русији, распрострањени мит да је Дмитриј Медељејев творац вотке. Како тврди кустос, експерименти са алкохолом славног научника били су друге природе, приликом којих је добио знатно снажније концентрације, од 40% колико је стандард за вотку.



Новинари из Црне Горе, Србије, Републике Српске, Македоније и Хрватске са тробојком у СТ Петерсбургу, 
фото: ИН4С

Кустос музеја Менедељева такође неће пропустити прилику да вам кроз прозор покаже са друге стране дворишта, стан раније резервисан за ректора универзитета и да наведе да је тамо рођен и одрастао славни пјесник Александар Блок, чији је деда био први човјек СПбГУ. Блок је своју високошколску диплому стекао на мјесту његовог дјетињства, а од великих писаца на универзитету школовали су се још Николај Гогољ и национални херој Украјине Тарас Шевченко. Чувени сликар Николај Рерих, композитор Игор Стравински такође су стекло диплому СПбГУ, као и свјетски шампиони у шаху Борис Спаски и Анатолиј Карпов.


Лењин, Путин и Столипин

Са Правног факултета Санктпетрбуршког државног универзитета изашли су политичари, који су оставили дубок печат не само у руској, већ и свјетској историји Владимир Иљич Лењин и Владимир Путин. Са исте катедре долази и омражени Александар Керенски, вођа Фебруарске револуције, по чијем изричитом наређењу ухапшена је царска породица Романов, Борис Штурмер, вишеструки царски царски министар и премијер у вријеме л свјетског рата, као и доскорашњи предсједник руске владе и бивши предсједник Дмитриј Медведев.


На СПбГУ, додуше на Факултету физике и математике, дипломирао је и Петар Столипин, покретач грандиозних реформи у вријеме цара Николаја ll. Многи историчари сматрају да би историја Русије сигурно била другачија, да у септембру 1911. године на Петра Столипина није извршен атентат.



Дамјановић са ректором, 
фото: ИН4С

О историјским личностима, научним достигнућима, умјетничким остварењима везаним за СПбГУ могло би се написати много. Поред славне историје универзитет је и у савременим околностима сачувао и развио солидну репутацију у свјетским академским оквирима. По свим критеријума класификације универзитета у свијету СПбГУ спада у 1% најбољих, а по ЦЕМС МиМ табели налази се на 8. мјесту на планети.


Факултете најстаријег универзитета у Русији данас похађа око 38.000 студената. Савремене тенденције у погледу научних истраживања у сфери медицине, биологије, хемије и других научних дисциплина намеће потребу да се поједини универзитети из својих историјских зграда селе у савремена условнија здања.


На СПбГУ организује се сваке године више међународних манифестација, а посебно су поносни јесте Форум рада, на који сваке године дође неколико хиљада учесника из цијелог свијета.


Главна тема овогодишњег сајма, одржаног крајем фебруара мјесеца, због пријетње корона вируса био слабије посјећен него раније. Овогодошња главна тема била је заштита на раду. У изложбеном простору огоромног санктпетербуршког Експоцентра непосредно сам се упознао са руским компанијама које се баве производњом опреме и других средстава заштите. Оно што су нам буквално на сваком штанду истакли, да компанија своје прозиводе и техничка решења пласирају широм планете, укључујући и земље Европске Уније.


Дан по завршетку Форума рада, за делегацију новинара са Балкана, чији сам члан био и ја примио је ректор СПбГУ Николај Кропачев. Занимљива и харизматична личност, по образовању доктор правних наука, коју бије глас да представља једног од најближијих пријатеља предсједника Владимира Путина.




Путин, Си Ђин Пин и ректор Кропачев на СПбГУ, фото: ИН4С

Умјесто планираних сат времена, са ректором Кропачевим остали смо у разговору читавих два и по сата. Било је ријечи о потреби заштите ћирилице и културно-историјског наслеђа, очувању пријатељства и братства међу словенским народима, историјату универзитета, развојним плановима за будућност и анегдотама из студентских дана предсједника Путина.


После Жукова у Беранама, Његош у Санкт Петерсбургу?

Пред ректора Кропачева изнио сам проблем са запошљавањем, са којим се данас сусреће више мојих пријатеља у Србији и Црној Гори, који су завршили факултете у Русији захваљујући стипендијама руске државе.


Пошто сам обилазећи универзитетски парк примијетио споменик вијетнамском лидеру Хо Ши Мину, искористио сам прилику да ректора Кропачева питам да ли у парку има можда мјеста и за споменик нашем владики и господару Петру лл Петровићу Његошу. Баш у Санкт-Петерсбургу у Александријско-Невској лаври 1833. године Његош је рукоположен за владику. Самом чину присуствовао је и цар Николај I, коме по висини није било равног у његовом окружењу. Видјевши нашег владику, запањено је ускликнуо: „Па ви сте виши од мене“, на шта му је Његош одговорио: „Само је Бог већи од руског цара.“


Анегдота се допала ректору Кропачову, који је изразио спремност да подржи подизање Његошеве бисте у универзитетском парку, уз услов да и Црна Гора подигне адекватно обиљежје неком руском великану. Информисао сам га да би 21. јула, након више одлагања у Беранама требала да се подигне биста маршалу Жукову. Тако да, ако у Беранама напокон реализује оно што је давно предвиђено, препреке да Његош добије спомен обиљежје у Санкт Петерсбургу неће постојати.

Игор Дамјановић, ИН4С

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама
РТ: Кина и Русија спремне да окончају доминацију САД у глобалним финансијама

Руски председник Владимир Путин одржао је опсежне разговоре са својим кинеским колегом Си Ђинпингом прошле седмице, при чему су се два светска лидера договорила о плановима за успостављање новог заједничког међународног финансијског оквира.

2021-12-28 13:28:20

Неретљани су били Срби
Неретљани су били Срби

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији Одвојивши се од мора, након пада под Турке, Срби су запоставили...

2021-12-19 08:30:08

Колубарска битка, време победе
Колубарска битка, време победе

Врхунац напора и вештине командовања српске војске

2021-12-16 07:22:46

РТ: Ко се против кога бори у Украјини?
РТ: Ко се против кога бори у Украјини?

За РТ пише Глен Дизен, професор на Универзитету Југоисточне Норвешке и уредник часописа \"Русија у глобалним пословима\".

2021-12-06 09:07:24

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе
Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.

2021-12-05 10:31:02

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк