Дамјановић: Хоће ли Његош добити бисту у Санкт Петерсбургу?

Објављено: 10.03.2020.год.
Новинари са Балкана са ректором СПбГУ, фото: ИН4С

Санктпербуршки државни универзитет (СПбГУ) најстарија је високошколска институција у Русији. Основан је у вријеме цара Петра Великог, 1726. године. Популарни СПбГУ старији је 29 година од његовог московског ривала – МГУ Ломоносов и читавих пола вијека од САД-а.


За 294 године постојања кроз ову високошклоску установу прошли су што као предавачи, што као студенти многе знамените личности руске и свјетске историје. Интересантно је и да је сам Михаил Ломоносов дипломирао на СПбГУ. Посебно су поносни на Дмитрија Менедељејева, чији се музеј налази у згради главној универзитета, у стану у коме је овај научник свјетског гласа живио и спроводио своја најзначајнија истраживања.


Поред упознавања са занимљивостима из живота творца Периодног система елемената, харизматични кустос музеја негираће широм свијета, па и у Русији, распрострањени мит да је Дмитриј Медељејев творац вотке. Како тврди кустос, експерименти са алкохолом славног научника били су друге природе, приликом којих је добио знатно снажније концентрације, од 40% колико је стандард за вотку.



Новинари из Црне Горе, Србије, Републике Српске, Македоније и Хрватске са тробојком у СТ Петерсбургу, 
фото: ИН4С

Кустос музеја Менедељева такође неће пропустити прилику да вам кроз прозор покаже са друге стране дворишта, стан раније резервисан за ректора универзитета и да наведе да је тамо рођен и одрастао славни пјесник Александар Блок, чији је деда био први човјек СПбГУ. Блок је своју високошколску диплому стекао на мјесту његовог дјетињства, а од великих писаца на универзитету школовали су се још Николај Гогољ и национални херој Украјине Тарас Шевченко. Чувени сликар Николај Рерих, композитор Игор Стравински такође су стекло диплому СПбГУ, као и свјетски шампиони у шаху Борис Спаски и Анатолиј Карпов.


Лењин, Путин и Столипин

Са Правног факултета Санктпетрбуршког државног универзитета изашли су политичари, који су оставили дубок печат не само у руској, већ и свјетској историји Владимир Иљич Лењин и Владимир Путин. Са исте катедре долази и омражени Александар Керенски, вођа Фебруарске револуције, по чијем изричитом наређењу ухапшена је царска породица Романов, Борис Штурмер, вишеструки царски царски министар и премијер у вријеме л свјетског рата, као и доскорашњи предсједник руске владе и бивши предсједник Дмитриј Медведев.


На СПбГУ, додуше на Факултету физике и математике, дипломирао је и Петар Столипин, покретач грандиозних реформи у вријеме цара Николаја ll. Многи историчари сматрају да би историја Русије сигурно била другачија, да у септембру 1911. године на Петра Столипина није извршен атентат.



Дамјановић са ректором, 
фото: ИН4С

О историјским личностима, научним достигнућима, умјетничким остварењима везаним за СПбГУ могло би се написати много. Поред славне историје универзитет је и у савременим околностима сачувао и развио солидну репутацију у свјетским академским оквирима. По свим критеријума класификације универзитета у свијету СПбГУ спада у 1% најбољих, а по ЦЕМС МиМ табели налази се на 8. мјесту на планети.


Факултете најстаријег универзитета у Русији данас похађа око 38.000 студената. Савремене тенденције у погледу научних истраживања у сфери медицине, биологије, хемије и других научних дисциплина намеће потребу да се поједини универзитети из својих историјских зграда селе у савремена условнија здања.


На СПбГУ организује се сваке године више међународних манифестација, а посебно су поносни јесте Форум рада, на који сваке године дође неколико хиљада учесника из цијелог свијета.


Главна тема овогодишњег сајма, одржаног крајем фебруара мјесеца, због пријетње корона вируса био слабије посјећен него раније. Овогодошња главна тема била је заштита на раду. У изложбеном простору огоромног санктпетербуршког Експоцентра непосредно сам се упознао са руским компанијама које се баве производњом опреме и других средстава заштите. Оно што су нам буквално на сваком штанду истакли, да компанија своје прозиводе и техничка решења пласирају широм планете, укључујући и земље Европске Уније.


Дан по завршетку Форума рада, за делегацију новинара са Балкана, чији сам члан био и ја примио је ректор СПбГУ Николај Кропачев. Занимљива и харизматична личност, по образовању доктор правних наука, коју бије глас да представља једног од најближијих пријатеља предсједника Владимира Путина.




Путин, Си Ђин Пин и ректор Кропачев на СПбГУ, фото: ИН4С

Умјесто планираних сат времена, са ректором Кропачевим остали смо у разговору читавих два и по сата. Било је ријечи о потреби заштите ћирилице и културно-историјског наслеђа, очувању пријатељства и братства међу словенским народима, историјату универзитета, развојним плановима за будућност и анегдотама из студентских дана предсједника Путина.


После Жукова у Беранама, Његош у Санкт Петерсбургу?

Пред ректора Кропачева изнио сам проблем са запошљавањем, са којим се данас сусреће више мојих пријатеља у Србији и Црној Гори, који су завршили факултете у Русији захваљујући стипендијама руске државе.


Пошто сам обилазећи универзитетски парк примијетио споменик вијетнамском лидеру Хо Ши Мину, искористио сам прилику да ректора Кропачева питам да ли у парку има можда мјеста и за споменик нашем владики и господару Петру лл Петровићу Његошу. Баш у Санкт-Петерсбургу у Александријско-Невској лаври 1833. године Његош је рукоположен за владику. Самом чину присуствовао је и цар Николај I, коме по висини није било равног у његовом окружењу. Видјевши нашег владику, запањено је ускликнуо: „Па ви сте виши од мене“, на шта му је Његош одговорио: „Само је Бог већи од руског цара.“


Анегдота се допала ректору Кропачову, који је изразио спремност да подржи подизање Његошеве бисте у универзитетском парку, уз услов да и Црна Гора подигне адекватно обиљежје неком руском великану. Информисао сам га да би 21. јула, након више одлагања у Беранама требала да се подигне биста маршалу Жукову. Тако да, ако у Беранама напокон реализује оно што је давно предвиђено, препреке да Његош добије спомен обиљежје у Санкт Петерсбургу неће постојати.

Игор Дамјановић, ИН4С

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Повратак победничке Српске војске у Београд

На данашњи дан су силе Антанте потписале примирје са Немачком чиме је окончан Први светски рат

Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија
Владимир Кршљанин: Евробирократи и Србија

Данас добро плаћени евробирократи, без обзира да ли заузимају управљачке позиције у Бриселу или у некој од престоница ЕУ, већином делују против интереса народа и против принципа демократије, а по наређењима англоамеричке олигархије. И усуђују се да прете Србији.

2022-10-14 09:35:22

Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!
Тишина, Кристофере Хил, мада ни на тишину немате права!

Дајете себи за право да безмало свакодневно тумачите ко смо, шта смо и какви би ваљали бити ми Срби и Србија?

2022-10-08 12:04:03

Војна димензија разбијања социјализма
Војна димензија разбијања социјализма

Пише Бошко Античћ, контраадмирал у пензији У планирању и припремама за тзв. демократизацију свих земаља социјализма водило...

2022-10-02 09:30:10

Европски хомосексуалци сломили Србију
Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

2022-09-21 13:58:12

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк