Зашто је Наполеон напао Русију?

Објављено: 08.03.2020.год.
фото: © Global Look Press / Russia beyond


Наполеонова инвазија на Русију била је његова највећа и најубојитија кампања, али је то уједно био и крах његове армије и крај његове владавине. Наводимо четири разлога из којих је Бонапарта ратовао против Руске империје.

Наполеон Бонапарта (1769-1821), француски император (1804-1814, 1815), гајио је амбиције да успостави тоталну контролу над континенталном Европом. То је подразумевало политичку контролу над европским државама, коју је Наполеон успоставио у својим тријумфалним ратним кампањама, а уз то и контролу над морима и главним трговачким лукама, пише 
Russia beyond. 


1. Наполеон је желео да „смрви“ Русију 

Сусрет Наполеона I и Александра I на Неману¸ 25. јуна 1807, „Тилзитски мир“, Адолф Роен.

Руски император Александар I је 1807. године потписао са Наполеоном Тилзитски мир којим је окончан Рат четврте коалиције (Русија, Пруска, Саксонија, Шведска и Велика Британија против Француске). Из тог рата је Француска изашла као победница. Према Другом Тилзитском споразуму који су потписале Француска и Пруска, пруски краљ је Наполеону уступио скоро половину своје предратне територије. На њој је Наполеон основао Краљевину Вестфалију, Варшавско војводство и „Слободни град Данциг“. Остатак територије доделио је тадашњим француским државама-сателитима и Русији.

Француски медаљон направљен после Тилзитског мира. Приказани су француски и руски император како се грле.

Русија и Француска, тадашње две велике империје, склопиле су потписивањем Тилзитског мира савез против Велике Британије и Шведске. Тако је настала тешка ситуација која је убрзо, већ 1809, прерасла у Рат пете коалиције, тј. Аустријске империје и Уједињеног Краљевства против Наполеонове Француске и њених савезница. Пруска и Русија нису учествовале у том рату, али је било очигледно да је Русија следећа на Наполеоновом списку. Француски император је 1811. године рекао Доминику Дуфуру де Праду, француском амбасадору у Варшави: „За пет година ћу ја владати светом, остаће само Русија. Али ћу ја и њу смрвити... Тада ћу постати и господар мора, и сва трговина ће свакако морати да иде преко мене“. Другим речима, „пријатељство“ двојице императора било је, благо речено, климаво. „Он је прави Византинац“, рекао је Наполеон за руског цара Александра, јер је овај био врло сналажљив и није био превише отворен.

2. Русија се није придружила континенталној блокади Уједињеног Краљевства
 

Император Наполеон I (1769-1821) Жак-Луј Давид, 1807.

Требало је да се Русија према Тилзитском миру придружи континенталној блокади британске поморске трговине како би се Британцима онемогућио извоз робе у континенталну Европу. Они су тада углавном извозили гвожђе и текстил, а то је било најпотребније свакој армији којој недостају оружје и униформа. На тај начин је Наполеон помоћу блокаде уједно желео да онемогући снабдевање армија европских земаља, укључујући и Русију. Поред тога, услед блокаде је, по речима руског историчара Љубомира Бескровног, четвороструко редукован извоз руског жита.

Чарлс Вилијамс, Узајамна почаст у Тилзиту, или Mајмун, медвед и орао. 1807. Обојени бакропис.

Блокада је очигледно била супротна ономе што је желела и за чим је имала потребу Русија као политичка сила. Уосталом, сличне жеље и потребе имале су и остале европске државе. Наполеон је издао директна наређења својој флоти да пресреће и блокира трговачке бродове различитих нација који су игнорисали блокаду, што није имало много ефекта.

Блокада против блокаде или Џон Бул и Бони, 1807.

Русија је 1810. наставила да тргује са Великом Британијом. Штавише, повећала је царину за француску робу, а то је већ била отворена конфронтација.

3. Наполеон је био увређен јер је два пута просио руске кнегињице и оба пута је одбијен 

Руска кнегињица Катарина Павловна, Јохан Фридрих Август Тишбајн.

Наполеон није имао владарске крви и зато је хтео бар да се ожени девојком краљевског или царског порекла. Два пута је просио руске кнегињице надајући се да ће тако преко личног утицаја моћи да контролише руску политику. Тако је 1808. године, убрзо после потписивања Тилзитског мира, преко министра спољних послова Француске Шарла Мориса де Талерана запросио од Александра I велику кнегињицу Катарину Павловну (1788-1819), Александрову сестру. Александар је одбио Наполеона, и то у себи својственом маниру – није му ништа одговорио.

Велика руска кнегињица Ана Павловна око 1813. године (копија Валтерове слике направљена у 19. веку).

Наполеон је 1810. поново покушао, овога пута је запросио Александрову 14-годишњу сестру Ану Павловну (1795-1865), касније холандску краљицу. Поново је одбијен и убрзо затим се оженио Маријом Лујзом (1791-1847), ћерком аустријско императора Франца II (1768-1835). Било је очигледно да Наполеону треба савез са Аустријом ако жели да зарати против Русије, и зато је овај брак додатно заоштрио ионако затегнуте односе двеју земаља.

4. Русија је склопила савез са Шведском која је напустила Наполеонову коалицију 

Жан Батист Бернадот, Карл XIV Јуан Шведски и Карл III Јохан Норвешки, маршал француски, 1818. према слици Франсоа Кинсона.

У то време је Наполеон већ окупљао у Европи интернационалну савезничку армију. Ту Велику армију није подржала само једна држава, а та држава је била Шведска. Шведском је тада управљао Жан Батист Бернадот (1763-1844), бивши маршал француске империје који је помоћу лукавих политичких интрига постао Карл XIV Јуан Шведски. Он је желео да буде независан владар, а самим тим се није уклопио у Наполеонов систем. Тако су њих двојица постали непријатељи.

Наполеон је у јануару 1812. окупирао Шведску Померанију. Бернадот је у марту одлучио да склопи савез између Шведске и Русије. Цар Александар је обећао да ће му помоћи да постане и краљ Норвешке (што се касније и догодило).

Наполеонова армија форсира Неман.

Савез са Шведском је био одлучујући корак Русије. Убрзо затим, 28. маја 1812. године, Русија је потписала са Османлијским царством Букурештански споразум, којим је окончан шестогодишњи рат. Османлије су се такође обавезале да раскину савез са Француском. Споразум је потписао руски војсковођа Михаил Кутузов, а ратификовао га руски цар Александар Први. Само 13 дана након тога Наполеон је напао Русију.

Георгиј Манајев, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...

Руска политичка мисао очима једног Србина
Руска политичка мисао очима једног Србина

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...

2021-11-18 13:02:09

Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду
Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.

2021-11-14 08:21:36

Шта је Достојевски писао о Србима?
Шта је Достојевски писао о Србима?

Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!

2021-11-13 10:00:24

Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији
Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији

Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...

2021-11-10 07:30:31

​Софија побола српске барјаке у швапски табор
​Софија побола српске барјаке у швапски табор

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда

2021-10-31 07:35:20

РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти
РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...

2021-10-24 12:48:12

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић
Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

2021-10-21 18:51:30

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

Бранко Докић: Одлука није закон
Бранко Докић: Одлука није закон

Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.

2021-08-28 08:30:15

Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице
Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице

ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“

2021-08-24 12:24:57

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?
Зашто је СССР створио Варшавски пакт?

Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.

2021-08-21 13:40:06

Церска битка
Церска битка

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

2021-08-16 08:00:48

Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ
Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ

Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.

2021-08-12 12:28:29

РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију
РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију

Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...

2021-08-02 12:53:39

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије
РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

2021-07-28 10:51:45

Пробој муслиманских снага из Сребренице
Пробој муслиманских снага из Сребренице

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:40:06

Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део
Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:20:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: