Окупација у шест слика: Ко су били најпознатији суђени и несуђени освајачи Русије?

Објављено: 23.02.2020.год.
фото: © Наталија Носова, Russia beyond


Само једној држави је пошло за руком да привремено потчини Русију, али та држава већ одавно не постоји.

Када говоримо о непријатељима који су покушали да продру у Русију и освоје њену територију, ми заправо говоримо о периоду од неких 1.000 година и о неколико различитих Русија, укључујући Стару Русију, Московско царство, Руску империју и Совјетски Савез. Непријатељи су такође имали различита обличја: од северне ратничке државе преко далеке источне империје до суманутих тирана који су намеравали да завладају светом. Сви су они покушали да освоје Русију, али нико у томе није успео. Овде ћемо обатити пажњу само на крајње дрске покушаје, јер ако бисмо поменули сваки рат у коме је Русија бранила своје територије набрајању не би било краја, пише 
Russia beyond.

1. Монголска империја

„Двобој Пересвета и Челубеја на Куликовом пољу“, Михаил Иванович Авилов, 1943.

Стотине хиљада монголских ратника на челу са Бату-каном (Џингис-кановим унуком), продрле су на руску земљу током 1220-их и 1230-их. Монголска војска је имала од 300.000 до 600.000 ратника тако да се руске феудалне кнежевине нису могле одбранити, поготово зато што су руски кнезови у то доба били подељени и стално су се отимали око кијевског престола. Монголске трупе су 1237-1238. најпре држале под опсадом, а затим освојиле Москву и Владимир, два моћна града централне Русије. Руска земља је тада похарана, број њених становника се нагло смањио.

Бату-кан је заузео Кијев 1240. године. После тога су се Монголи повукли, али су приморали руске кнезове да се покоравају кановима и да им плаћају велики данак. Руски ратници су били принуђени да учествују у војним походима на страни Златне хорде која је била део Монголске империје. Она је наставила да контролише Русију и касније, када је (од 1260-их) постала засебна држава.

Московски кнез Дмитриј Донски је 1380. године до ногу потукао татарску војску на Куликовом пољу. После тога је прошло цело столеће да би коначно 1480. године „јарам“ Златне хорде био збачен за време великог кнеза московског Ивана Трећег.

2. Литванија

„Пољско-литванскав армија 1576-1586“, Јан Матејко.

Литванија се увек граничила са Русијом. До 12. века су Литванци плаћали данак руским кнезовима, а почетком 13. века су ојачали и све чешће вршили упаде на руску територију. Чак су заузели и Смоленск (400 км западно од Москве) и држали га неко време у својим рукама. Током 1240-их је основана Велика кнежевина Литванија која је наставила да ратује против руских кнезова. Литванска војска је 1368. и 1370. држала Москву под опсадом, да би 1402. уз помоћ пољске војске поново заузела Смоленск, и он је затим припадао Литванији до 1522. године. За време Ивана Грозног (1533-1584) Руска царевина је заратила против Литваније, Ливонске конфедерације, Пољске, Шведске и Данске. Тај исцрпљујући конфликт је добио назив Ливонски рат. Русија је у њему поражена и принуђена да све освојене територије препусти Пољско-литванској државној заједници, после чега је 1569. године формирана „супердржава“, тј. друга по реду Државна заједница Пољске и Литваније.

3. Пољско-литванска државна заједница

„Војска Пољско-литванске државне заједнице пева Химну Богородици пре битке, Јозеф Брант, уље на платну.

Ова држава се на пољском звала Rzeczpospolita (што значи „република“). После оснивања је неколико пута успешно ратовала против Русије. За време Смутног доба 1609-1618. године (велика политичка династичка криза у Русији) Пољско-литванска државна заједница је продрла у Русију у покушају да је освоји и потчини. Пољске трупе на челу са Станиславом Жолкевским су заузеле Смоленск, а затим и Москву. Пољаци су се забарикадирали у Кремљу и остали тамо све док их није истерала Руска добровољачка армија на челу са Мињином и Пожарским. Русија је 1617-1618. успешно зауставила нову офанзиву Пољско-литванске државне заједнице, чију војску је овог пута предводио лично краљ Владислав IV Васа.

Ратови су настављени и у 17. веку, када је Русија најзад успела да поврати кијевску и смоленску територију. Ратови између Русије и Пољске у 18. веку резултирали су поделом Пољске између Русије, Пруске и Аустрије. Затим су пољске трупе поново учествовале у офанзиви на Русију у оквиру Наполеонове армије. Касније је Пољска постала провинција Руске империје и често је подизала буне. Пољаци су третирали Русе као окупаторе. Они су и 1918-1921. године ратовали против Совјетске Русије и тај рат се завршио дефинисањем пољско-совјетске границе која је враћена тамо где је била у 17. веку.

4. Шведска

Полтавска битка, Пјер-Денис Мартин.

Почев од 11. века (а можда и раније) шведски краљеви су ратовали против Новгородске републике (Новгород је тада био град-држава), али не и против целе Русије. Швеђани су се окомили на све Русе тек када је Иван Грозни заузео Новгород и припојио га Русији. Непрекидно су покушавали да освоје територију данашње Петербуршке области која се тада звала Ингрија. Русија и Шведска су за ову територију ратовале од 15. до 17. века, да би до највећег ратног сукоба дошло за време Петра Великог.

Велики северни рат (1700-1721) био је крупан оружани конфликт у коме се Шведска супротставила многим европским државама на челу са Русијом. Рат се водио за Балтик. Швеђани су почели инвазију на Русију, али су потучени до ногу у Полтавској бици (1709), а 1718. године је убијен шведски краљ Карл XII, после чега је Шведска коначно изгубила своју моћ. Русија је 1721. године према споразуму склопљеном у Ништаду добила територије Естоније, Ливоније, Ингрије и југоисточне Финске. Током овог рата је основан Санкт Петербург, а цар Петар је 1721. године постао руски император. Па ипак, Шведска је сачувала већи део финске територије све до 1809. године. Тада су Швеђани склопили савез са Наполеоновом Француском и намеравали да Русији онемогуће излазак на Балтичко море. Армија Александра I одузела је Швеђанима Финску и претворила је у губернију Руске империје. То, међутим, није спасло Русију од рата са Наполеоном.

5. Француска

Наполеон се повлачи из Москве 1812. Од 600.000 војника Велике армије кући се вратило само стотинак хиљада. Илустрација у књизи, почетак 20. века.

Велики Наполеонов пројекат доминације у целом свету неизбежно је довео Бонапарту до сукоба са Руском империјом. Најпре је Наполеон победио руску армију 1805. у бици код Аустерлица. После тога је наставио да ствара „континентални систем“ потчињавајући европске државе једну за другом и постављајући у њима марионетске владе и марионетске краљеве. Са Русијом је склопио мир 1808. године, али после неколико неуспешних покушаја да се ожени једном руском принцезом, Наполеон је почео отворено да говори о „слому Русије“. Руски император Александар II није хтео да подржи континенталну блокаду британске трговине за коју се залагао Наполеон.

После неколико година припрема и прикупљања обавештајних података о стању у Русији Наполеон је са својим трупама кренуо на Москву. Тако је почео Велики отаџбински рат 1812. Француски император у том рату није добио подршку Шведске и Османлијског царства јер су и једна и друга држава претпостављале да ће се ова Наполеонова кампања неславно завршити.

ВИШЕ О ТОМЕ: 
Отаџбински рат 1812

Уједињена европско-француска армија је бројала око 600.000 војника када је 1812. ушла на територију Русије. Руска армија није била толико бројна (око 400.000 војника на почетку рата, да би се касније тај број повећао услед регрутације), али је имала предност зато што ратује на свом терену. Нећемо овде препричавати цео ток рата 1812. године (кликом на горњи линк сазнаћете више о томе!), само ћемо рећи да су Наполеонове трупе заузеле највећу територију још од времена Златне хорде. Окупација је, међутим, кратко трајала. Француски император је запосео Москву, али је већ у октобру 1812. схватио да је његова армија упала у замку, да се не може снабдевати нити преузети управљање земљом, а почиње зима. После три неуспешна покушаја да склопи мировни споразум, Наполеон је побегао из Москве, а са њим и цела армија, коју су приликом повлачења руски војници и добровољци потукли до ногу. Русија је повратила све територије које је Наполеон запосео, а затим га гонила све до Париза и тамо помогла да се ликвидира његова империја.


6. Османлијско царство

Поморска битка код Наварина, 1827; Амбруаз Луј Гарнереј

Најдужи историјат оружаних конфликата Руска империја је имала са Турском. Ове две државе су биле у међусобном рату укупно 69 година и та конфронтација је са прекидима трајала 351 годину (1568-1918). Било је 12 великих руско-турских ратова (укључујући Источни рат и борбена дејства на Кавказу током Првог светског рата). Од тога је Русија седам пута победила, три пута је изгубила, а два рата су завршена без победника. Ратовало се углавном за контролу над северном обалом Црног мора, Северним Кавказом и турским мореузима.

У већини ратних конфликата Турска није освојила ни педаљ руске територије. Османлијско царство је углавном бранило сопствену земљу коју је Русија упорно покушавала да заузме како би преузела контролу на Црном мору. Турци су тек 1678. године успели да заузму Чигирин, главни град козачке државе и седиште запорошке војске, али су га похарали и уништили тако да им је победа била јалова. Поред тога, после Источног рата, уједињени непријатељи (Француска, Велика Британија, Аустрија и Пруска) су приморали Русију да врати један део раније освојених територија, укључујући тврђаву Карс и подручје око ње. Касније је Русија у рату против Турске 1877-1878. године поново заузела један део те територије, а затим га је поново вратила Турцима после рата између Совјетске Русије и Турске 1918-1921.

Георгиј Манајев, Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...

Руска политичка мисао очима једног Србина
Руска политичка мисао очима једног Србина

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...

2021-11-18 13:02:09

Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду
Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.

2021-11-14 08:21:36

Шта је Достојевски писао о Србима?
Шта је Достојевски писао о Србима?

Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!

2021-11-13 10:00:24

Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији
Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији

Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...

2021-11-10 07:30:31

​Софија побола српске барјаке у швапски табор
​Софија побола српске барјаке у швапски табор

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда

2021-10-31 07:35:20

РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти
РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...

2021-10-24 12:48:12

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић
Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

2021-10-21 18:51:30

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

Бранко Докић: Одлука није закон
Бранко Докић: Одлука није закон

Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.

2021-08-28 08:30:15

Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице
Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице

ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“

2021-08-24 12:24:57

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?
Зашто је СССР створио Варшавски пакт?

Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.

2021-08-21 13:40:06

Церска битка
Церска битка

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

2021-08-16 08:00:48

Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ
Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ

Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.

2021-08-12 12:28:29

РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију
РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију

Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...

2021-08-02 12:53:39

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије
РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

2021-07-28 10:51:45

Пробој муслиманских снага из Сребренице
Пробој муслиманских снага из Сребренице

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:40:06

Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део
Пробој муслиманских снага из Сребренице - 2. део

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:20:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: