Када се говори о трагичним збивањима из 1930-их и 1940-их, често се помињу Соловки, Воркута и Колима. Многима, међутим, није познато шта се тамо данас дешава.
1. Соловецки логор за посебне намене Уједињене државне политичке управе (ОГПУ)
Бољшевици су од Соловецког манастира направили прави пакао. Држали су заробљенике у храмовима, где су поставили дрвене лежаљке на неколико спратова, олтаре и иконостасе су уништили, а драгоцени прибор разграбили. Некадашње монашке келије и удаљене отшелничке скитове су такође преуредили у бараке и самице, пише Russia beyond.
Из серије „Соловки“.
Михаил Пришвин/Државни музеј књижевности/russiainphoto.ruСада је манастир поново у својој функцији, али још није до краја реконструисан. Много тога овде и даље подсећа на логор. На пример, у запуштеној згради поред манастира (на фотографији са леве стране) налазила се затворска управа.
2. Беломорско-балтички казнено-поправни логор
Беломорско-балтички казнено-поправни логор.
Музеј историје ГулагаЗатвореници Беломорско-балтичког казнено-поправног логора имали су задатак да изграде Беломорско-балтички канал. На „Великом градилишту“ је у различитим периодима истовремено радило од 60.000 до 100.000 људи. Канал дугачак 227 километара од Белог мора до Оњешког језера са 19 бродских преводница саграђен је у рекордном року, за мање од две године (за то време је у радовима живот изгубило 12.000 затвореника).
Путнички брод пролази кроз преводницу бр. 2 у Беломорско-Балтичком каналу близу села Первенец у Медвежјегорском рејону руске републике Карелије.
Илија Тимин/SputnikБеломорски канал је касније неколико пута реновиран и још увек је у функцији. Дуж канала је подигнуто неколико споменика погинулим затвореницима. Поред тога, изграђен је и културно-историјски комплекс „Беломорско-балтички канал“ који обухвата сачуване објекте и историјска места која су везана за рад затвореника.
3. Нориљск
Нориљски казнено-поправни логор.
Музеј историје ГулагаНориљски логор је постојао од 1935. до 1956. године (почетком 1950-их је имао највећи број затвореника, преко 70.000). Затвореници су ту радили разноврсне послове – у комбинату за бакар и никел, у рудницима на екстремној хладноћи, на градилиштима и опслуживању пруга, и на истовару теретних бродова. Савремени Нориљск је град који су подигли логораши.
Спомен-центар жртвама политичких репресија „Нориљска Голгота. Са десне стране је споменик грађанима Пољске који су изгубили живот у Гулагу.
Сергеј Пјатаков/SputnikДанас је Нориљск велики индустријски центар са око 180.000 становника (детаљније о савременом Нориљску прочитајте овде). Током 1990-их је на месту масовне гробнице логораша подигнут споменик „Нориљска Голгота“ посвећен Русима, Пољацима, Литванцима, Естонцима и Јеврејима који су овде сахрањени. Музејско-изложбени комплекс „Музеј Нориљска“ има сталну експозицију посвећену теми Гулага, где су изложене личне ствари нориљских робијаша и фрагменти њихових успомена.
4. Перм-36
Ограда и стражарска кула у совјетском казнено-поправном логору „Перм-36“, 100 км североисточно од Перма.
Gerald Praschl(CC BY-SA 3.0)Логор, а затим затвор у Перму је постојао од 1946. до 1988. године. Робијаши су углавном радили на експлоатацији шуме. Затвореници су већином били интелектуалци, писци, великодостојници верских заједница и предводници организација за заштиту људских права, а такође дисиденти који су доспели овамо због ширења антисовјетске пропаганде.
Затвореничке даске за спавање у бараци на територији музеја историје политичких репресија „Перм-36“ у насељу Кучино у Чусовском рејону.
Максим Кимерлинг/TASSВећ током 1990-их је отворен Музеј историје политичких репресија „Перм-36“. Део експозиције се налази у самим баракама где су некада боравили логораши. То је једно од ретких места у Русији где је прилично веродостојно представљен амбијент у коме су живели затвореници.
5. Воркута
Током 1930-их су на подручју савремене Воркуте пронађене резерве угља, после чега су тамо послати контингенти затвореника да раде у угљенокопу. Тако је овде формиран један од највећих и најозлоглашенијих логора у СССР-у. Логораши су градили железничке пруге и рударска окна, и вадили угаљ у апсолутно нељудским условима на Крајњем северу.
Воркутски казнено-поправни логор.
Музеј историје ГулагаУ музејско-изложбеном центру Воркуте 1989. године се појавила једна од првих експозиција у Совјетском Савезу посвећених историји Гулага. Поред тога, овде постоји и туристичка рута „Воркута – рударска окна у кругу“ посвећена раду робијаша. Специјално за њу је направљена и мобилна апликација са „допуњеном стварношћу“.
„Јуршорски ирвас“
Oleg-2014(CC0)Управо су логораши Гулага изградили Воркуту, један од највећих градова изнад Поларног круга. Житељи и даље већином раде у руднику. Близу Воркуте је град „утвара“ Јур-Шор, где је био подигнут највећи логорашки бунт у СССР-у. Ту је и спомен-гробље рудара који су изгубили живот у Воркути.
6. Колима
Логор Бутугичаг (у преводу са евенског „долина смрти“) на Колими, 1997.
Павлов/SputnikКолимско подручје се протеже дуж реке Колиме на руском Далеком истоку. Познато је по налазиштима злата и, наравно, по оним ужасним догађајима које је описао Варлам Шаламов у „Причама са Колиме“.
Бутугичаг
Музеј историје ГулагаПоред тога, на територији Јакутије, Камчатке и савремене Магаданске области било је драгоцених рудника где је вађен калај, а такође други метали, чак и радиоактивни уран. Затвореници су радили скоро голим рукама на вечно смрзнутом тлу. Они су и саградили град Магадан.
Бутугичаг
Музеј историје ГулагаПоједине затворске куле и бараке још увек су разбацане по целој територији Колиме. У Магадану се људи данас баве углавном риболовом и машиноградњом.
Дњепровски логор и рудник у Магаданској области, 2014.
Музеј историје Гулага
7. Логори Чукотке
Совјетски Савез је захваљујући раду логораша урбанизовао Чукотку, пронашао тамо мноштво налазишта калаја, организовао експлоатацију и обраду метала и саградио градове и инфраструктуру.
Логор „Источни“ чији су затвореници вадили уран.
Музеј историје Гулага
Логор „Источни“ чији су затвореници вадили уран.
Музеј историје ГулагаРадници Музеја историје Гулага су 2015. године организовали експедицију на Чукотку, где су истражили „посмртне остатке“ логора чији су затвореници вадили радиоактивни уран, и то, наравно, без икаквих заштитних средстава. Многе старе бараке још увек стоје запуштене. Језив призор...
Логор „Северни“ чији су затвореници вадили уран.
Музеј историје Гулага
Логор „Северни“ чији су затвореници вадили уран.
Музеј историје Гулага
Логор „Северни“ чији су затвореници вадили уран.
Музеј историје Гулага
Више фотографија и видео-материјала са ове експедиције потражите на сајту музеја. У самом музеју се организује екскурзија по тим местима са 3D наочарима.
8. Бајкалско-амурски казнено-поправни логор
„Бамлаг“ је по броју затвореника био највећи совјетски логор. Рекордан број логораша је забележен 1938. године, када их је било 200.000!
Стамбена зона логора. Бараке и службене просторије чувара.
Музеј историје Бајкалско-амурске железничке магистралеОни су урбанизовали Забајкалски крај на руском Далеком истоку и бавили се претежно изградњом Бајкалско-амурске железничке магистрале. Додуше, у време рата је та изградња обустављена. Пруга је завршена тек током 1980-их. Сада на логоре подсећа само БАМ, једна од најдужих пруга на свету. У граду Свободни у Амурској области на иницијативу његових становника постављен је спомен-камен у знак сећања на затворенике погинуле приликом изградње пруге.
Парна локомотива 3ТЭ25К2М са теретном композицијом на БАМ-у.
ТрансмашхолдингАлександра Гузева, Russia beyond
Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“
Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...
2022-08-07 09:30:24
Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире
2022-08-06 19:26:14
Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...
2022-07-04 13:08:31
Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима
2022-06-14 08:39:41
Реч Живадина Јовановића поводом 23 године Кумановског споразума и Реуолуције 1244
2022-06-13 08:07:06
Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“
2022-06-11 19:17:52
Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна
2022-06-10 09:02:10
Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...
2022-06-01 10:27:40
Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...
2022-05-11 15:41:52
Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...
2022-05-11 11:06:42
Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске
2022-05-08 08:39:52
На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.
2022-04-30 09:24:56
Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...
2022-04-29 11:06:27
Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године
2022-04-23 10:55:05
Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.
2022-04-22 16:12:11
Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб
2022-04-16 16:10:08
Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију
2022-04-16 09:06:36
Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства
2022-04-06 06:42:26
У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.
2022-03-31 16:47:46
Текст Владимира Кршљанина за Политику
2022-03-23 13:35:51
Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...
2022-02-12 15:59:51
Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић
2022-02-09 18:38:08
За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак
2022-02-08 13:29:46
На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...
2022-01-23 11:46:46
RSS
