Када се говори о трагичним збивањима из 1930-их и 1940-их, често се помињу Соловки, Воркута и Колима. Многима, међутим, није познато шта се тамо данас дешава.
1. Соловецки логор за посебне намене Уједињене државне политичке управе (ОГПУ)
Бољшевици су од Соловецког манастира направили прави пакао. Држали су заробљенике у храмовима, где су поставили дрвене лежаљке на неколико спратова, олтаре и иконостасе су уништили, а драгоцени прибор разграбили. Некадашње монашке келије и удаљене отшелничке скитове су такође преуредили у бараке и самице, пише Russia beyond.
Из серије „Соловки“.
Михаил Пришвин/Државни музеј књижевности/russiainphoto.ruСада је манастир поново у својој функцији, али још није до краја реконструисан. Много тога овде и даље подсећа на логор. На пример, у запуштеној згради поред манастира (на фотографији са леве стране) налазила се затворска управа.
2. Беломорско-балтички казнено-поправни логор
Беломорско-балтички казнено-поправни логор.
Музеј историје ГулагаЗатвореници Беломорско-балтичког казнено-поправног логора имали су задатак да изграде Беломорско-балтички канал. На „Великом градилишту“ је у различитим периодима истовремено радило од 60.000 до 100.000 људи. Канал дугачак 227 километара од Белог мора до Оњешког језера са 19 бродских преводница саграђен је у рекордном року, за мање од две године (за то време је у радовима живот изгубило 12.000 затвореника).
Путнички брод пролази кроз преводницу бр. 2 у Беломорско-Балтичком каналу близу села Первенец у Медвежјегорском рејону руске републике Карелије.
Илија Тимин/SputnikБеломорски канал је касније неколико пута реновиран и још увек је у функцији. Дуж канала је подигнуто неколико споменика погинулим затвореницима. Поред тога, изграђен је и културно-историјски комплекс „Беломорско-балтички канал“ који обухвата сачуване објекте и историјска места која су везана за рад затвореника.
3. Нориљск
Нориљски казнено-поправни логор.
Музеј историје ГулагаНориљски логор је постојао од 1935. до 1956. године (почетком 1950-их је имао највећи број затвореника, преко 70.000). Затвореници су ту радили разноврсне послове – у комбинату за бакар и никел, у рудницима на екстремној хладноћи, на градилиштима и опслуживању пруга, и на истовару теретних бродова. Савремени Нориљск је град који су подигли логораши.
Спомен-центар жртвама политичких репресија „Нориљска Голгота. Са десне стране је споменик грађанима Пољске који су изгубили живот у Гулагу.
Сергеј Пјатаков/SputnikДанас је Нориљск велики индустријски центар са око 180.000 становника (детаљније о савременом Нориљску прочитајте овде). Током 1990-их је на месту масовне гробнице логораша подигнут споменик „Нориљска Голгота“ посвећен Русима, Пољацима, Литванцима, Естонцима и Јеврејима који су овде сахрањени. Музејско-изложбени комплекс „Музеј Нориљска“ има сталну експозицију посвећену теми Гулага, где су изложене личне ствари нориљских робијаша и фрагменти њихових успомена.
4. Перм-36
Ограда и стражарска кула у совјетском казнено-поправном логору „Перм-36“, 100 км североисточно од Перма.
Gerald Praschl(CC BY-SA 3.0)Логор, а затим затвор у Перму је постојао од 1946. до 1988. године. Робијаши су углавном радили на експлоатацији шуме. Затвореници су већином били интелектуалци, писци, великодостојници верских заједница и предводници организација за заштиту људских права, а такође дисиденти који су доспели овамо због ширења антисовјетске пропаганде.
Затвореничке даске за спавање у бараци на територији музеја историје политичких репресија „Перм-36“ у насељу Кучино у Чусовском рејону.
Максим Кимерлинг/TASSВећ током 1990-их је отворен Музеј историје политичких репресија „Перм-36“. Део експозиције се налази у самим баракама где су некада боравили логораши. То је једно од ретких места у Русији где је прилично веродостојно представљен амбијент у коме су живели затвореници.
5. Воркута
Током 1930-их су на подручју савремене Воркуте пронађене резерве угља, после чега су тамо послати контингенти затвореника да раде у угљенокопу. Тако је овде формиран један од највећих и најозлоглашенијих логора у СССР-у. Логораши су градили железничке пруге и рударска окна, и вадили угаљ у апсолутно нељудским условима на Крајњем северу.
Воркутски казнено-поправни логор.
Музеј историје ГулагаУ музејско-изложбеном центру Воркуте 1989. године се појавила једна од првих експозиција у Совјетском Савезу посвећених историји Гулага. Поред тога, овде постоји и туристичка рута „Воркута – рударска окна у кругу“ посвећена раду робијаша. Специјално за њу је направљена и мобилна апликација са „допуњеном стварношћу“.
„Јуршорски ирвас“
Oleg-2014(CC0)Управо су логораши Гулага изградили Воркуту, један од највећих градова изнад Поларног круга. Житељи и даље већином раде у руднику. Близу Воркуте је град „утвара“ Јур-Шор, где је био подигнут највећи логорашки бунт у СССР-у. Ту је и спомен-гробље рудара који су изгубили живот у Воркути.
6. Колима
Логор Бутугичаг (у преводу са евенског „долина смрти“) на Колими, 1997.
Павлов/SputnikКолимско подручје се протеже дуж реке Колиме на руском Далеком истоку. Познато је по налазиштима злата и, наравно, по оним ужасним догађајима које је описао Варлам Шаламов у „Причама са Колиме“.
Бутугичаг
Музеј историје ГулагаПоред тога, на територији Јакутије, Камчатке и савремене Магаданске области било је драгоцених рудника где је вађен калај, а такође други метали, чак и радиоактивни уран. Затвореници су радили скоро голим рукама на вечно смрзнутом тлу. Они су и саградили град Магадан.
Бутугичаг
Музеј историје ГулагаПоједине затворске куле и бараке још увек су разбацане по целој територији Колиме. У Магадану се људи данас баве углавном риболовом и машиноградњом.
Дњепровски логор и рудник у Магаданској области, 2014.
Музеј историје Гулага
7. Логори Чукотке
Совјетски Савез је захваљујући раду логораша урбанизовао Чукотку, пронашао тамо мноштво налазишта калаја, организовао експлоатацију и обраду метала и саградио градове и инфраструктуру.
Логор „Источни“ чији су затвореници вадили уран.
Музеј историје Гулага
Логор „Источни“ чији су затвореници вадили уран.
Музеј историје ГулагаРадници Музеја историје Гулага су 2015. године организовали експедицију на Чукотку, где су истражили „посмртне остатке“ логора чији су затвореници вадили радиоактивни уран, и то, наравно, без икаквих заштитних средстава. Многе старе бараке још увек стоје запуштене. Језив призор...
Логор „Северни“ чији су затвореници вадили уран.
Музеј историје Гулага
Логор „Северни“ чији су затвореници вадили уран.
Музеј историје Гулага
Логор „Северни“ чији су затвореници вадили уран.
Музеј историје Гулага
Више фотографија и видео-материјала са ове експедиције потражите на сајту музеја. У самом музеју се организује екскурзија по тим местима са 3D наочарима.
8. Бајкалско-амурски казнено-поправни логор
„Бамлаг“ је по броју затвореника био највећи совјетски логор. Рекордан број логораша је забележен 1938. године, када их је било 200.000!
Стамбена зона логора. Бараке и службене просторије чувара.
Музеј историје Бајкалско-амурске железничке магистралеОни су урбанизовали Забајкалски крај на руском Далеком истоку и бавили се претежно изградњом Бајкалско-амурске железничке магистрале. Додуше, у време рата је та изградња обустављена. Пруга је завршена тек током 1980-их. Сада на логоре подсећа само БАМ, једна од најдужих пруга на свету. У граду Свободни у Амурској области на иницијативу његових становника постављен је спомен-камен у знак сећања на затворенике погинуле приликом изградње пруге.
Парна локомотива 3ТЭ25К2М са теретном композицијом на БАМ-у.
ТрансмашхолдингАлександра Гузева, Russia beyond
Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...
Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...
2021-11-18 13:02:09
Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.
2021-11-14 08:21:36
Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!
2021-11-13 10:00:24
Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...
2021-11-10 07:30:31
„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда
2021-10-31 07:35:20
Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...
2021-10-24 12:48:12
Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.
2021-10-21 18:51:30
Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...
2021-09-25 08:00:42
Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.
2021-09-21 07:00:40
Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...
2021-09-19 10:39:53
"Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...
2021-09-15 22:35:35
Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...
2021-09-04 07:04:53
Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.
2021-08-28 11:31:10
Русија и Кина предводе Нови свет. Нови свет чини већина човечанства, која...
2021-08-28 10:48:36
Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.
2021-08-28 08:30:15
ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“
2021-08-24 12:24:57
Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.
2021-08-21 13:40:06
Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.
2021-08-12 12:28:29
Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...
2021-08-02 12:53:39
Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...
2021-07-28 10:51:45
Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији
2021-07-25 06:40:06
Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији
2021-07-25 06:20:46
RSS
