Гулаг: Главни логори совјетског казнено-поправног система

Објављено: 27.10.2019.год.
Фото: © Pixabay / Russia beyong


Систем Гулаг је у Стаљиново доба покривао целу територију СССР-а, од Поларног круга до Казахстана и од западних граница до руског Далеког истока.

Данас се на Западу реч „гулаг“ 
често користи за сваки совјетски затвор, али је то погрешно. Систем ГУЛАГ (Главна управа логора и затвора) појавио се 1930. године и постојао три деценије. Укинут је 1960. године.

Гулаг је био својеврсна „држава у држави“. То је била мрежа од преко 30.000 затвора. Гулаг се најчешће асоцира са именом Јосифа Стаљина јер је настао за време његове владавине. Милиони затвореника Гулага су подизали градове, копали канале, градили фабрике, копали злато и уран и прилагођавали за живот неприступачне пределе изнад Поларног круга и на Колими.

Према 
подацима Музеја историје Гулага, кроз логоре и затворе овога система прошло је 20 милиона људи. Живот је изгубило најмање 1,7 милиона – што од глади, што од тешког рада или болести, а многи су једноставно стрељани. Међу њима је било криминалаца, али и потпуно невиних људи, такозваних „политичких“ затвореника.

Немогуће је на једном месту описати све затворе система ГУЛАГ, па смо издвојили неколико најважнијих, тј. најјезивијих, најбројнијих, и у економском смислу најпродуктивнијих.

1. Соловецки логор посебне намене (СЛОН)

Локација:
 Соловецка острва (1.400 км северно од Москве)

Постојао у периоду:
 1923-1933.

Највећи број затвореника:
 71.800 људи

Сцена из документарног филма „Власт соловецка“ редитељке Марине Голдовске. На овом древном и лепом месту основан је један од првих Стаљинових концентрационих логора. Репродукција.

Соловецки логор је „претеча“ свих осталих совјетских логора. Он је и настао далеко пре него што је створен систем ГУЛАГ. Такозвани „Слон“ је био пробни полигон на коме се проверавала схема масовног коришћења затвореничке радне снаге. „Ту је почело коришћење радне снаге затвореника“, рекао је за радио-станицу „Ехо Москве“ Леонид Бородкин, руководилац Центра за економску историју Московског државног универзитета „Ломоносов“.

На хладним острвима Белог мора десетине хиљада затвореника су крчиле шуме, градиле путеве и исушивале мочваре. У почетку је режим рада био релативно благ, али је власт крајем 1920-их одлучила да га максимално отежа. Чувари су непослушне затворенике тукли штаповима, давили у води и мучили на друге начине. Александар Солжењицин је у роману „Архипелаг Гулаг“ окарактерисао Соловецки логор као „Поларни Аушвиц“.

Слон је укинут током 1930-их, а затвореници су пребачени у друге затворе. Затворски систем је добро функционисао и дошло је време да се прошири на целу територију огромне земље.

2. Беломорско-балтички казнено-поправни логор (Белбалтлаг)

Локација:
 Карелија (1.100 км северно од Москве)

Постојао у периоду:
 1931-1941.

Највећи број затвореника:
 108.000

Изградња Беломорканала.

Оснивањем Белбалтлага отворена је нова страница у историји „великих грађевинских подухвата комунизма“, тј. крупних пројеката који су реализовани углавном помоћу радне снаге затвореника. Нови затвор је добио задатак да споји Бело море са Оњешким језером, тј. да изгради канал дугачак 227 километара.

Затвореници Белбалтлага су испунили план: канал је био завршен у лето 1933. године. Радили су у 
суровим условима. Од средстава су имали само лопате, пијуке, и други ручни алат, без тешке технике. Онај ко не испуни норму добијао је мањи оброк и дужу затворску казну. Према званичним подацима, у изградњи Беломорканала живот је изгубило 12.000 људи.

„Гулаг је од изградње Беломорканала почео да се доживљава као нешто нормално, као позадина животне свакодневице“, 
пише лист „Новая газета“. Уследили су и други грађевински пројекти у којима су радиле и умирале хиљаде затвореника. Белбалтлаг је постојао до 1941. године. Укинут је због почетка Великог отаџбинског рата.

3. Бајкалско-амурски казнено-поправни логор (Бамлаг)

Локација:
 Амурска област (7.700 км источно од Москве)

Постојао у периоду:
 1932-1938.

Највећи број затвореника:
 200.000

Стамбена зона логора. Куће и службене просторије чувара. Мермерни кланац. Фотографија из 1992.

Бајкалско-амурска магистрала (БАМ) била је џиновски пројекат, чак и у поређењу са другим градилиштима у којима је учествовао Гулаг. Требало је направити 4.000 километара пруге од Тајшета (Сибир) до града Совјетска Гавањ (руски Далеки исток). На изградњу ове пруге затвореници су довожени из целог СССР-а.

Ред испред кантине. Бајкалско-амурска железничка магистрала. Фотографија из 1933.

„Овде је као нигде другде спровођен у дело гвоздени закон: ’Ко не ради, тај не једе’. Ако нека деоница пруге не би била завршена у предвиђеном року администрација логора је одмах повећавала радни дан. Радило се по шеснаест, па чак и осамнаест сати“, пише историчар Сергеј Папков у књизи „Стаљинов терор у Сибиру“. Међутим, због ниске ефикасности рада у најтежим могућим условима (то је заправо био ропски рад) изградња БАМ-а није завршена пре почетка рата, а после рата је одложена све до 1980-их. У довршавању пруге нису учествовали затвореници.

4. Дмитровски казнено-поправни логор (Дмитровлаг)

Локација:
 Подмосковље

Постојао у периоду:
 1932-1938.

Највећи број затвореника:
 192.000

Изградња шесте бродске преводнице на каналу Москва-Волга.

Други велики грађевински пројекат у коме су као радна снага коришћени затвореници Гулага била је изградња канала између реке Москве и Волге. И овде су услови рада били тешки, али у поређењу са другим логорима сматрало се да су изузетно повољни

„Дмитровски логор је служио као својеврсни излог Гулага. У њему је смртност била прилично ниска, водила се евиденција о радним данима, затвореници су примали плату и по заслузи су ослобађани пре рока“, објашњава Иља Удовенко, старији научни сарадник Музеја историје Гулага. Важан фактор је била близина Москве, јер једно је када хиљаде затвореника умиру у шумама Сибира и нико не зна за то, а сасвим друго је када то могу видети житељи главног града.

5. Североисточни казнено-поправни логор (Севостлаг)

Локација:
 Колима (10.300 км источно од Москве)

Постојао у периоду:
 1932-1952.

Највећи број затвореника:
 190.000

Колима је била супротност „престоничком“ Дмитровлагу. СССР није штедео затворенике послате на обалу Охотског мора да копају злато и калај, и да на неприступачном терену праве инфраструктуру отпорну на сурову климу (управо током 1930-их саграђен је регионални центар Магадан).

База за урбанизацију Колиме био је Севостлаг, затвор под управом државне компаније „Дальстрой“, задужене за индустријализацију руског Далеког истока. Правно гледано, „Дальстрой“ није био део система ГУЛАГ, али су услови у њему крајем 1930-их били подједнако тешки.

„Да се здрав младић у логору... у златном руднику на зимском ваздуху потпуно сатре било је потребно да ради 20-30 дана по 16 сати без одмора, да буде све време гладан и поцепан, да на минус 60 степени ноћива у шатору направљеном од бушне цираде... Све је то много пута проверено“, написао је о логорима Колиме Варлам Шаламов, који је тамо провео 10 година. Према 
доступним подацима, у колимским логорима је живот изгубило најмање 150.000 људи

6. Нориљски казнено-поправни логор (Нориљлаг)


Локација:
 Нориљск (2.800 км североисточно од Москве)

Постојао у периоду:
 1935-1956.

Највећи број затвореника:
 72.000

Данас је Нориљск са 179.000 становника највећи град на свету подигнут изнад Поларног круга. Њега су током 1930-их, као и Магадан, градили затвореници Гулага. Совјетској индустрији су били неопходни метали, а Нориљск је никао око рудника бакра и никла у коме су такође радили лограши.

„Нориљски логори нису били најстрашнији у систему ГУЛАГ“, 
истиче нориљски новинар Станислав Стрјучков. „Затвореници су у Нориљску увек третирани као значајно средство за рад, и за испуњење плана“. У Нориљлаг су углавном упућивани млади и здрави затвореници, способни да раде у условима Крајњег севера. Због тога је и смртност у Нориљлагу била мања него на Колими и градилиштима Бајкалско-амурске железничке магистрале.

7. Воркутиски казнено-поправни логор (Воркутлаг)

Локација:
 Воркута (1.800 км североисточно од Москве)

Постојао у периоду:
1938-1960.

Највећи број затвореника:
 72.900

Воркута је такође град изнад Поларног круга који су подигли затвореници Гулага. Историјат Воркутлага је врло сличан Нориљску, с том разликом што је овде главни био рудник угља. У време рата Воркутлаг је постао нарочито важан, не само зато што је снабдевао земљу угљем, него и зато што је примао „посебно опасне“ криминалце осуђене на робијашки рад.

Дневна норма се стално увећавала, а посао је био веома тежак. Незадовољство затвореника је достигло врхунац 1942. године када је у једном затвору избила Уст-Усинска побуна. „Била је то једина оружана акција затвореника током целог рата“, 
коментарише ову побуну историчар Николај Упадишев.

Стотине затвореника су разоружале чуваре, преузеле њихово оружје и покушале да подстакну житеље околних села на бунт. На крају су побуну угушили одреди Народног комесаријата за унутрашње послове (НКВД).

Овде можете прочитати више о Уст-Усинској побуни.

8. Карагандински казнено-поправни логор (Карлаг)

Локација:
 близу Караганде, Казахстан (3.000 км источно од Москве)

Постојао у периоду:
 1931-1959.

Највећи број затвореника:
 65.000

 

За разлику од логора који су били везани за „велике грађевинске пројекте“, совјетска власт је Карлаг основала као трајну установу. Задатак затвореника Карлага био је да обезбеђују храну, одело и друге производе за цео Северни Казахстан. „Заточеници логора нису никада престајали да раде: када је било топло радили су у пољу, а када је хладно у фабрикама“, пише казахстанско издање „Vласть“.

У Карлаг су масовно упућивани „политички затвореници“, укључујући и представнике депортованих народа, и оне који су били осумњичени за сарадњу са Немцима током рата. У оквиру овог логора је функционисао и злогласни АЛЖИР, тј. „Акмолински логор за жене издајника отаџбине“, где су држане жене и деца људи осуђених за издају СССР-а. По совјетским законима, сродство са издајником је такође третирано као злочин. Некима се чак и „посрећило“ да се роде у логору. Наиме, од 1931. до 1959. године у Карлагу 
је рођено 1.507 дечака и девојчица.

Материјал је припремљен уз помоћ сарадника Музеја историје Гулага.

Олег Јегоров, 
Russia beyong


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк