Дејства Дунавске флотиле СССР-а у Београдској операцији

Објављено: 19.10.2019.год.
Речни оклопни чамци Дунавске флотиле СССР-а


Пише: Бошко Антић, контраадмирал у пензији

У другој половини септембра 1944. године, у току борбених дејстава у Румунији и Бугарској, команда Дунавске флотиле предузела је више мера ради непрекидног садејства са снагама 3. украјинског фронта. Бригада оклопних чамаца, одред чамаца-миноловаца и Пратећи одред подршке налазили су се у Калафату.



Вицеадмирал Горшков, командант Дунавске флотиле

Двадесет осмог септембра постигнут је споразум о заједничком учешћу Црвене армије и НОВЈ у ослобађању источних крајева Југославије и Београда. Том приликом агенција ТААС је објавила саопштење, у коме се поред осталог каже: "Пре неколико дана совјетска команда, имајући у виду интересе развијања борбених операција против немачких и мађарских трупа у Мађарској, обратила се Националном комитету ослобођења Југославије и Врховном штабу НОВ и ПОЈ с молбом да даду пристанак на привремени улазак совјетских трупа на југословенску територију која се граничи са Мађарском ... Совјетска команда саопштила је том приликом да ће совјетске трупе, пошто изврше своје оперативне задатке, бити повучене из Југославије".


Концентрација јединица 3. украјинског фронта на источној обали реке Тимок завршена је 28. септембра 1944. године, а на левој обали Немци су организовали снажне отпорне тачке Радујевац, Прахово, Неготин, Рготина и Штубик, а то подручје затварало је Дунав и пут ка Београду. Да би се омогућио даљи продор, Дунавска флотила је добила задатак да изврши десант на Радујевац и Прахово, заузме та пристаништа и прекине непријатељу повлачење приобалним путевима.

За искрцавање у Радујевцу одређен је десантни одред од три оклопна чамца и одред бродова за артиљеријску подршку од три оклопна чамца. Оба одреда требало је да се истовремено пробију у Радујевац и искрцају ојачану чету у пристаниште. Двадесет деветог септембра у 2.40 испловио је из рејона Варфу одред чамаца за артиљеријску подршку и у 3.00 часа заузео ватрене положаје уз леву обалу Дунава на км 845. У то време кренуо је десантни одред, а када се десант приближио линији фронта одред за подршку је отворио ватру према одсеку за искрцавање. Када се одред за искрцавање пробио поред ушћа Тимока ватра бродова за подршку је пренешена на пристаниште Радујевац, а затим су бродови искрцали десант. Непријатељ није пружио никакав отпор, па је врло брзо десант овладао одсеком за искрцавање и до 6.30 часова Радујевац је потпуно ослобођен.

Крајем 29. септембра јединице 68. стрељачког корпуса су стигле на прилазе Неготину и Прахову, па је требало да се ликвидира утврђена тачка немачке одбране у Прахову, које је имало јаку противдесантну одбрану, а овом пристаништу је било тешко прићи и због неповољних услова за пловидбу, јер је ту још 6. септембра потопљено на десетине транспортних бродова при повлачењу Немаца уз Дунав. Одлучено је да се десант искрца по дану 30. септембра.

Ноћу 29/30. септембра извиђачки одред флотиле извршио је моторним и обичним чамцима извиђање пловног пута између потопљених објеката и открио место где је најпогодније искрцавање десанта.



Десантна пешадија Дунавске флотиле СССР-а 1944. године

У 17.15. часова 30. септембра два оклопна чамца укрцали су у рејону Грује 60 бораца из чете морнаричке пешадије и под заштитом два оклопна чамца испловили за Прахово. Ипред њих је пловио чамац извиђачког одреда, који им је показао место искрцавања. Оклопни чамци су уз подршку артиљерије осталих оклопних чамаца и Пратећег обалског одреда, савлађујући отпор непријатељске артиљерије са обале, подишли одсеку за искрцавање и у времену од 17.55 до 18.01 искрцали десант који је одмах кренуо у напад на Прахово. Његово дејство подржавали су оклопни чамци и артиљерија Пратећег одреда, а коректуру је вршила осматрачница која се налазила у борбеном поретку десанта. У 19.40 десант се пробио у Прахово, које је ослобођено за 50 минута.

Тридесетог септембра ослобођени су Неготин, Штубик и Прахово и снаге 68. и 75. стрељачког корпуса су се спојиле на обали Дунава.

У времену од 1. до 8. октобра Дунавска флотила је концентрисала своје бродове у Турну Северину, одакле је требало форсирати Железна врата и пробити се у рејон ушћа Мораве.  У пробоју кроз Ђердап велику помоћ пружили су југословенски пељари и већ 12. октобра донешена је одлука да Дунавска флотила садејствује снагама које су продирале на правцу ка Смедереву и Београду. Задатак је био да артиљеријском ватром и искрцавањем десанта у циљу ликвидације отпорних тачака онемогући повлачење непријатељских јединица ка Београду путевима дуж десне обале Дунава.



Беогардска операција

У зору 14. октобра, на ватреним положајима иза Смедеревске аде, концентрисана је бригада оклопних чамаца. На јужној обали тог острва налазила се осматрачница која је омогућила оклопним чамцима да туку Смедерево. У току 14. и 15. октобра оклопни чамци су пружали систематску подршку јединицама 75. корпуса и неутралисали ватрене тачке на обали. Истог дана чамци су неколико пута продрли у пристаниште ради извиђања и при том су отварали ватру.


Петнаестог октобра су јединице 74. стрељачке дивизије, уз подршку оклопних чамаца, избиле на источну периферију Смедерева и тада је наређено флотили да искрца десант западно од Смедерева и тако пресече приобалну комуникуцију Смедерево-Београд. У 21.20 часова чамци десантног одреда концентрисали су се 4 километра низводније од Смедерева, а чамци одреда за подршку заузели су ватрене положаје код Смедеревске аде. У току дана у Смедерево се пробио један оклопни чамац и открио распоред непријатељске одбране, а падом мрака искрцале су се две групе извиђача. Када се распламсала борба на периферији града, оклопни чамци, савлађујући ватру артиљерије и минобацача са обале, пробили су се уз Дунав и у пола ноћи искрцали десант један километар узводно од Смедерева, а потом су тукли ватрене тачке у пристаништу да би одвукли пажњу од десанта који је продирао цестом Смедерево-Гроцка. Сви покушаји непријатеља да баци десант у Дунав остали су безуспешни, а оклопни чамци артиљерија Пратећег одреда тукли су све циљеве на које им је указао командант десанта. Смедерево је убрзо ослобођено, а Немци су се повукли и из Гроцке, па је предстојао пробој ка Београду. Пробој је био веома тежак јер су десну обалу држали Немци, а Дунав је био пун мина. Времена за припрему продора било је врло мало.




Петнаестог октобра у 21.10 час испловило је осам оклопних чамаца из рукавца иза Смедеревске аде и пловећи уз леву обалу стигло до рукавца Иваново без борби, где су се маскирали, а дању 17. октобра бродови су заузели ватрене положаје поред острва Ада Хуја. Први задатак је био да се непријатељу пресече саобраћај преко савског моста ка Земуну, уз истовремену подршку јединицама које дејствују у источном делу града, а да затим изврши искрцавање десанта на Велико ратно острво.


Продор оклопних чамаца ка Великом ратном острву био је отежан, јер је порушени део моста према Панчеву запречио пловни пут. У току 18. и 19. октобра оклопни чамци и батерије систематски су тукли артиљеријском ватром циљеве на које су им указивале јединице копнене војске, држали су под ватром пут Београд-Земун и Велико ратно острво.




Први се испод железничког моста пробио одред оклопних чамаца поручника фрегате Соколова и заузео положаје иза Великог ратног острва. Затим се пробио и други одред. Оба одреда су дејствовала по јединицама које су се повлачиле из Београда према Земуну. Двадесетог октобра Београд је био слободан, а следећа два дана бригада оклопних чамаца пружала је подршку јединицама које су се бориле за Земун.



Морнари Дунавске флотиле на београдским улицама (Београдска операција – 20. октобар 1944, Војноисторијски институт, стр 236)

По старој руској традицији да се јединицама које су се истакле у борбама додељују медаље и почасна имена, због изузетног ангажмана и храбрости у борбама за Београд поједине јединице добиле су назив "Београд" у свом имену. Једна од њих је Први београдски дивизион речних оклопних чамаца.

По завршетку борби за ослобођење Београда, Дунавска флотила подељена је на два дела. Део бродова упутио се према северу и придружио главнини руских снага у Мађарској, а део је остао као подршка партизанима у наставку борби за ослобођење земље. Једна од посебно тешких борби био је десант на Вуковар. База дивизиона била је до лета 1953. у Бечу, а затим је дислоциран у Украјину, у Исмаил, а одатле 1995. године на Крим. Из Севастопоља прешли су на Каспијско језеро.

Дивизион је ушао у састав бригаде за заштиту водног рејона, а у последњој реорганизацији, почасна титула "Београдски" пренета је на виши ранг - на бригаду. Зато сада руска ратна морнарица у Каспијској флотили у свом саставу има 327. београдску бригаду. Дакле, Београдска бригада данас је део Каспијске флотиле која је терористима у Сирији нанела огромне губитке.

Приредио: Бошко Антић, контраадмирал у пензији


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк