Како је руска победа над Турском донела слободу Словенима Балкана и зашто се многи са тим не слажу?

Објављено: 06.10.2018.год.
Битка на превоју Шипка, руско-турски рат (1877-1878), фото: Wikipedia.org / Russia beynd


3. марта 1878. године потписивањем мировног споразума између Русије и Османлијске царевине у градићу Сан Стефану Србија, Црна Гора, Румунија и Бугарска су добиле потпуну и дуго очекивану слободу од вишевековног турског ропства. У овом материјалу портала Russia Beyond читајте о томе како је Бугарска убрзо у јулу 1878. поново изгубила независност и зашто је Србија била незадовољна Русијом.

За Бугаре је тај датум посебно значајан (Бугарска пре тог рата није имала чак ни аутономију), и зато они обележавају 3. март као национални празник Дан ослобођења, када одају пошту учесницима тих догађаја. Већ је постала култ традиција посете меморијалног комплекса на превоју Шипка, где се одиграла једна од кључних битака Руско-турског рата 1877-1878. Па ипак, током протеклих 25 година у Бугарској је све више долазила до изражаја тенденција која је одговарала новом односу политичких снага.

Узроци рата

У другој половини 19. века шира јавност се заинтересовала за ситуацију на Балкану. Захваљујући репортажама америчког војног дописника Мек Гахана свет је сазнао за језиву бруталност Турака у опхођењу са словенским народима које су поробили. Политика Османлијског царства на Балкану изазвала је устанке у Босни (1875), Србији и Бугарској (1876), о чему је светска штампа доста писала.

Битка код Плевне, руско-турски рат (1877-1878).

У руском друштву су поступци Турака изазвали посебан одјек и негодовање. У руским храмовима и новинским редакцијама организовано је прикупљање прилога за помоћ устаницима, а друштвене организације су почеле да пружају помоћ избеглицама из Србије и Бугарске.

Руске власти су схватале сву сложеност ситуације и у почетку нису журиле да уђу у рат. У Србију су масовно кренули добровољци да се придруже рату српског народа против Турака, међу њима је био и генерал Михаил Черњајев, који је једно време руководио српском војском. Али се руско јавно мњење толико „усијало“ због катастрофе која је претила Србији, а било је и руских политичара који су се залагали за улазак у рат, да су те околности коначно превагнуле и Русија је објавила рат Турској 17. априла 1877. године.

Непосредно пре објаве рата, у децембру 1876. и јануару 1877. у Истамбулу је одржана конференција на којој је Русија покушавала да наговори Османлијско царство да призна аутономију Бугарске и Босне (Србија је у том тренутку више од пола века била аутономна кнежевина) под протекторатом међународне заједнице, али је тај план пропао, тако да је рат био једини пут ка ослобођењу балканских Словена. Руска дипломатија је одуговлачила са уласком у рат јер се озбиљно радило на обезбеђивању неутралности Аустрије и Велике Британије. Александар Други се није одважио да уђе у рат све док није било сигурно да те две земље неће стати на страну Турске као у Кримском рату.

Нижегородски драгунски пук прогони Турке крај Карса, 1877. Аутор слике - Алексеј Кившенко

Борба против Турске је од самог почетка била тешка. Присталице Османске империје дизале су устанке на руском Кавказу – у Чеченији, Дагестану и Абхазији. Русија је била принуђена да пребаци своје трупе са Далеког истока на Кавказ како би угушила бунт. И околности на Балкану јој нису ишле на руку. Руска војска није имала довољно савременог оружја, а било је проблема и са доставом лекова и провијанта.

Треба истаћи да је и поред свега тога реакција руског друштва била толико снажна да су стотине руских добровољаца одлазиле заједно са редовним војницима на Балкан да тамо ратују. Међу њима је било и познатих личности, на пример лекари Николај Склифосовски, Николај Пирогов и Сергеј Боткин, писци Всеволод Гаршин и Владимир Гиљаровски, а такође Александар Александрович Пушкин – син руског песника Александра Сергејевича Пушкина.

Војна победа и дипломатски пораз Русије

За неколико месеци је турска војска у Европи потпуно разбијена, а руска армија је већ била на прилазима Истамбулу. Тада су Велика Британија и Аустрија запретиле Русији ратом и подстакле је на вођење мировних преговора и склапање Санстефанског мира.

Према прелиминарном Санстефанском споразуму од 19. јануара 1878. године велике територије су добиле Грчка и новоформирана Бугарска, са чиме се нису сложиле Велика Британија и Аустрија, као ни Србија и Румунија које су према том истом договору стекле коначну независност. Управо тај тренутак се често недобронамерно тумачи као да су „Руси опет издали Србију”. Србија није била задовољна независношћу без Пиротског краја (који је добила Бугарска), Косова и Босне и Херцеговине.

Антон фон Вернер, Берлински конгрес, 13. јул 1878. (1881). Конгрес из 1878. је последњи међународни форум на коме деловање великих сила није било оптерећено блоковском припадношћу.

У тешкој међународној ситуацији 1. јула 1878. године је склопљен (наравно, уз сагласност Русије) нови, и овога пута коначни мировни споразум у Берлину, према коме су коначно добиле независност Србија (овога пута заједно са Пиротским крајем), Црна Гора и Румунија, док је Аустрија окупирала Босну, Херцеговину и Санџак, а Турској су враћене све земље које су по Санстефанском миру добиле Бугарска и Грчка, укључујући и Косово, Македонију и Албанију. Бугарској је одузета независност, Северна Бугарска је постала кнежевина која зависи од Порте, а Источна Румелија је постала аутономна област у склопу Османлијског царства (Бугарска је заједно са Румелијом стекла независност тек 1908. године). Срби су имали основа да буду љубоморни на Бугарску и Грчку и првобитни Санстефански мир (због Пиротског краја, Косова, Македоније), али је непобитна чињеница да је Србија те 1878. године (после око 500 година) добила потпуну међународно признату независност захваљујући сјајним победама руске армије у рату против Турске.

Зашто је Русија устукнула пред незадовољством Велике Британије и Аустрије, али и својих савезница Србије и Румуније?

Историчари објашњавају да је постојала опасност од војног сукоба са Великом Британијом и Аустријом, и да Русија није била спремна за тај сукоб, јер је у рату против Турске изгубила 15.500 војника и официра.

Амбасадор Бугарске у Русији Бојко Коцев сматра да је то, између осталог, било везано и за чињеницу да су Санстефански мир припремали једни људи, пре свега гроф Игнатјев, а на преговоре у Берлин је послата друга делегација, на челу са грофом Михаилом Горчаковом. „Он је био човек у годинама и није имао информације од својих амбасадора (неки од њих су се више бавили личним него државним пословима), тако да није могао одбранити интересе Русије, због чега је она за преговарачким столом изгубила много тога што је у рату постигла. То се одразило и на Бугарску, која је услед Берлинског диктата (како смо ми, Бугари, назвали тај споразум) заувек изгубила поједине своје територије. Па ипак, ми памтимо људе који су дали свој непроцењиви допринос настанку бугарске државе, и од тада грофа Игнатјева, аутора нацрта Санстефанског споразума, поштујемо као народног хероја Бугарске“, закључио је Коцев у интервјуу за руски лист Газета.

Однос данашње Бугарске према ослобођењу

У данашњој Бугарској се појавио друштвени слој који не признаје одлучујућу улогу Русије у ослобађању Балкана од Османлијског царства, као ни историјски значај Санстефанског споразума.

„У Бугарској постоје такви људи (отприлике 4% нашег друштва) који покушавају да овом догађају припишу политичку и економску позадину. Они покушавају да докажу како је Русија тада имала циљ да изађе на Босфор и Дарданеле, а да ослобођење Бугара и других православаца њу није занимало“, каже председник Бугарског националног покрета „Русофили“ Николај Малинов, али уједно наглашава да се већина Бугара не слаже са таквим ставом. „Немојмо заборавити да је Русија после ослобођења Бугарске фактички створила бугарску морнарицу и армију, створила је устав наше земље и ударила темеље наше државности. Руси су нам две године након заршетка рата 1877-1878. све то оставили и једноставно отишли, не затраживши ништа у замену. И ми, наравно, то нисмо заборавили“, додао је Малинов.

Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Најмлађем ратнику стране почасти, а понижења од своје државе

Рат је био мучан, немилосрдан, ни децу није штедео. Једног осмогодишњег дечака, случајно спасеног од покоља, губитак целе породице – оба родитеља, четири брата и три сестре – натерао је да постане најмлађи ратник.

Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа
Србија са Русијом разматра могућност изградње нуклеарне електране - анализа

Председник Србије Александар Вучић рекао је да његова земља разматра могућност изградње нуклеарне електране на својој...

2021-11-25 10:21:05

Руска политичка мисао очима једног Србина
Руска политичка мисао очима једног Србина

Београдска издавачка кућа „Информатика”, уз учешће српског Института за политичке студије и руске Међународне словенске академије,...

2021-11-18 13:02:09

Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду
Гробови морнара Дунавске флотиле Црвене армије у касарни „Александар Берић“ у Новом Саду

Поред споменика Црвеноармејцима у Београду, Батини, Врбасу, Новом Бечеју, Злоту код Бора, Зрењанину, Белосавцима код Тополе, Јагодини, Нишу, Крушевцу, Зајечару, Рготини, Бору..., налази се још једно мало познато обележје посвећено Црвеноармејцима који су дали своје животе у борбама на нашем делу Дунава. У новосадској касарни Речне флотиле „Александар Берић“ више од седам деценија касарнски круг је место почивалишта шесторице припадника Црвене армије: капетана трећег ранга Павела Ивановича Денисова (1918-1945), Григорија Ивановича Печерског (1926-1945), Алексеја Стољарева (1918-1944), Вјачаслава Жука (1926-1944) и још двојице неименованих припадника црвеноармејске Речне флотиле, Краснофлотилаца, изнад чијих се гробница налазе пирамиде са звездом петокраком. Речна флотила одржава њихове гробове и споменике и приликом свечаности полаже венце, а свешетник држи опело погинулим Црвеноармејцима.

2021-11-14 08:21:36

Шта је Достојевски писао о Србима?
Шта је Достојевски писао о Србима?

Ја сам добијао писма из Србије, и разговарао сам с људима који су долазили отуда, и посебно сам запамтио писмо једног младог Руса који је тамо и остао, који с усхићењем пише о Србима, али који негодује зато што у Русији има људи који мисле да су Срби кукавице и егоисти. Овај одушевљени руски емигрант чак налази и оправдање за оно добровољно сакаћење које су српски војници вршили над собом док су били у јединицама Черњајева и Новоселова: то је, видите, до те мере народ нежна срца, тај народ воли своју кућу где је свако оставио супругу, децу, сестре и браћу, оца и мајку, вереницу, коња и пса, да свако од њих оставља све, сакати себе, одсеца своје прсте само да би био неспособан за службу, само да се што пре врати своме милом гнезду!

2021-11-13 10:00:24

Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији
Живадин Јовановић: Циљеви Запада и кадровање у Србији

Неспорно је да САД, Велика Британија и Немачка, имају стратешке геополитичке интересе на Балкану и посебно,...

2021-11-10 07:30:31

​Софија побола српске барјаке у швапски табор
​Софија побола српске барјаке у швапски табор

„Зора је душу дала за акције. Најпре чамцем тихо, преко Саве, па онда на прстима до карауле и уснулим Аустријанцима учтиво кажеш: Жао ми је што сам морала да вас пробудим и узмем ваше пушке’”, заповедио је командант Кирхнер јунакињи и лепотици из Београда

2021-10-31 07:35:20

РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти
РТ: „Немачка је сада ваш пријатељ“: Одлазећи амерички амбасадор увредио Србију на споменику ђацима које су погубили нацисти

Пише Небојша Малић, српско-амерички новинар, блогер и преводилац, који је био колумниста antiwar.com од 2000. до...

2021-10-24 12:48:12

Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић
Како су стрељање у Крагујевцу преживели вајар Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић и Љуба Тадић

Тог 20. октобра 1941. Крагујевчани који су избегли стрељање читавог живота живо су се сећали. Међу њима су били и тадашњи крагујевачки ђаци који ће касније оставити великог трага у српској култури: вајар Никола Кока Јанковић, сликарка Оља Ивањицки и глумци Мија Алексић, Васа Пантелић, Драгомир Фелба и Љуба Тадић.

2021-10-21 18:51:30

Одлука Синода и закржљали аутошовинизам
Одлука Синода и закржљали аутошовинизам

Пише Слободан Стојичевић

2021-10-16 13:24:12

Руси на Солунском фронту
Руси на Солунском фронту

Пише, Бошко Антић, контраадмирал у пензији Русија је 1914. године објавила рат Немачкој због Србије јер би...

2021-09-25 08:00:42

Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца
Руски генерал у српској војсци: Михаил Черњајев и 4.303 руска добровољца

Од 22. до 24. септембра у Београду ће се одржати Дани духовне културе Русије у Србији, у оквиру којих ће бити уприличене и две изложбе чији је повод 145. годишњица доласка Руског добровољачког покрета у Србију почетком тадашњих Српско-турских ратова.

2021-09-21 07:00:40

Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад
Др Ненад Стевандић: Борба, харанге и заставa, некад и сад

Некад су се српске заставе стидљиво показивале и носиле међу Србима. У борби за стварање и...

2021-09-19 10:39:53

Како је пробијен Солунски фронт
Како је пробијен Солунски фронт

  "Сви команданти, командири и војници треба да буду ношени идејом – од брзине продирања зависи цео...

2021-09-15 22:35:35

Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница
Ћуте и све подносе изгладнели до крајњих граница

Три године трајала је окупација Србије у Великом рату, три црне године за српски народ, писали...

2021-09-04 07:04:53

Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан
Коњ Зекан из Губереваца претекао два рата па демобилисан

Почетком априла 1916. Драгачевцима је наређено да не поздрављају војнички старијега, него да капе скину. Већ је била уведена латиница као званично писмо. Кулуком су поправљани путеви: ко се не одазове из првине добиће 12 батина, ко се не јави ни други пут – 25 мотки.

2021-08-28 11:31:10

Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми
Владимир Кршљанин: Нови свет, Запад и ми

Русија и Кина предводе Нови свет.           Нови свет чини већина човечанства, која...

2021-08-28 10:48:36

Бранко Докић: Одлука није закон
Бранко Докић: Одлука није закон

Кристијан Шмит је осми и, надамо се, посљедњи високи представник међународне заједнице у постдејтонској БиХ. Стицајем околности, његов долазак изазвао је неупоредиво најснажнија оспоравања до сада.

2021-08-28 08:30:15

Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице
Павић: Време је за српску контраофанзиву по питању Сребренице

ТРИБИНА „ДЕКОНСТРУКЦИЈА МИТОВА О САРАЈЕВСКОМ СУЖИВОТУ И ГЕНОЦИДУ У СРЕБРЕНИЦИ“

2021-08-24 12:24:57

Зашто је СССР створио Варшавски пакт?
Зашто је СССР створио Варшавски пакт?

Совјетски Савез је био принуђен да размишља о сопственом војном савезу када је Запад створио НАТО.

2021-08-21 13:40:06

Церска битка
Церска битка

Успех српске војске скренуо је и пажњу светске јавности на Србију

2021-08-16 08:00:48

Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ
Нестанак генерала Савчића је доказ да Срби постоје као народ

Генерал Миломир Савичић се придружио дугој листи часних српских генерала, који су оптужени за наводне ратне злочине искључиво из разлога што су одлучили да не оду у изолацију или емиграцију, него су наставили свој друштвенополитички ангажман.

2021-08-12 12:28:29

РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију
РТ: Тајни документи откривају планове Лондона да се инфилтрира на Балкан... подривајући Русију

Недавно објављена студија открива у којој мери британска влада жели да манипулише јавним мњењем у балканским...

2021-08-02 12:53:39

РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије
РТ: Процурели документи откривају скривене сплетке Лондона како би се обезбедило трајно одвајање Косова од Србије

Документи откривају вишемилионско финансирање напора Лондона да повећа подршку Срба влади у Приштини, што још једном доказује да Британија не...

2021-07-28 10:51:45

Пробој муслиманских снага из Сребренице
Пробој муслиманских снага из Сребренице

Из Студије „Сребреница велика обмана“ аутора Бошка Антића, контраадмирала у пензији

2021-07-25 06:40:06

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости: