Почетак краја крвавог рата

Објављено: 23.09.2018.год.
Авијација је имала широку примену на Солунском фронту / Фото: Документација „Новости“ и Фото-архив „Борба“

Када је стигла вест да су Бугари потписали примирје, немачки цар Виљем II упутио је телеграм краљу Фердинанду пун жучи: "62.000 Срба одлучило је исход рата, Срамота!" .Сва светска штампа писала је о пробоју Солунског фронта


За време напредовања српских армија према Штипу и Велесу и преласка савезничких снага у општи напад 25. септембра, британска авијација је одиграла крупну улогу: тукући бугарску 1. армију у повлачењу, она је потпуно сломила њен борбени морал. Занимљиво је подсетити да је само неколико дана пре тога, та иста армија сломила британско-грчки напад у бици код Дојрана. Док су бугарски парламентарци водили преговоре у савезничкој Главној команди у Солуну, савезничке армије су се, гонећи разбијене непријатељске трупе, брзо примицале бугарској граници.


Српска 2. армија је 29. септембра избила на бугарску границу код Царевог Села, спремна да крене на Софију; српска 1. армија је код Страцина пресекла одступницу немачкој 11. армији, која се преко Тетова повлачила ка Скопљу, последњу везу са Бугарском; француска Коњичка бригада, после одважног продора кроз планину, ушла је у Скопље и растурила бугарске јединице одређене за одбрану града; британско-грчке трупе заузеле су Високу чуку на Белашници и главним колонама напредовале према Берову и Петричу.

У таквим околностима, бугарска влада је поручила својим парламентарцима у Солуну да потпишу акт о примирју. Према том уговору четири бугарске дивизије које су се тада затекле западно од скопског меридијана разоружане су и задржане у заробљеништву. Друге две бугарске дивизије, које је српска 1. армија заробила код Куманова, такође су разоружане а људство упућено у Бугарску.

На исти начин поступљено је и са људством оних бугарских јединица које је заробила 2. армија и британско-грчке снаге. Врховни командант бугарске војске краљ Фердинанд, који је земљу ставио у службу немачког империјализма и довео је до катастрофе, абдицирао је и емигрирао из Бугарске 4. октобра.

Зараћене коалиције су дочекале капитулацију Бугарске као догађај од прворазредног значаја. Обавештавајући о томе Парламент, француска врховна команда је 1. октобра истакла:

"Балканско полуострво је од 15. септембра постало бојиште од главне важности. У року од десет дана сломљена је војна моћ Бугарске. Бугарска влада је 25. септембра била присиљена да хитно затражи примирје. Последице ових догађаја изгледа да су одлучујуће у погледу исхода и трајања рата."

Од тада је Турска, суочена са опасношћу да буде одсечена од својих савезника, очекивала исту судбину; Аустро-Угарска је била тешко угрожена, док је јужни бок Централних сила био неповратно разбијен. Познати енглески војни писац Лидл Харт наводи да "подвиг у Македонији није само скрхао један стуб Централних сила, већ је отворио пут за надирање ка аустријској позадини.

Немачка врховна команда изгубила је живце само за неколико дана. Иако стање на Западном фронту није било забрињавајуће, начелник штаба немачке врховне команде Хинденбург и његов помоћник Лудендорф су упутили 29. септембра захтев влади да тражи примирје". Крај Првог светског рата, једног од најкрвавијих у људској историји, неочекивано се брзо приближавао.

Савезнички главни командант на Балкану Д'Епере одао је српској војсци посебно признање, истакавши да је она "очију упртих ка Отаџбини, надахнута неукротивом жестином и пуна вере у своју праведну ствар, срушила утврђења у којима је непријатељ мислио да је недохватљив и, јурнувши кроз његова утврђења, за пет дана одсекла га од Вардарске долине и натерала на поразно повлачење".

Обавештен да су Бугари потписали примирје у Солуну, Виљем II је упутио телеграм краљу Фердинанду пун жучи: "62.000 Срба одлучило је исход рата, Срамота!"

Вести о пробоју Солунског фронта и бугарској катастрофи сва светска штампа је пропратила као догађаје од прворазредног значаја. Nаtburgen Nahrihten пишући о пробоју фронта, констатовао је да је "ситуација узела претеће изгледе".

"Тајмс" је писао да су "Срби, ојачани јаким контингентом Југословена, потпуно изменили целу ситуацију на Балкану". "Дејли меј" је забележио да је "победа на Балкану достојан такмац осталим савезничким успесима. Србија, за коју је Кајзер рекао да више не постоји, показала је да је још жива и то још како жива".

Лондонски "Дејли експрес" је, пишући о успесима српске војске, истицао да "резултат тих победа, који нарочито претеже, јесте тај да Срби победоносно улазе у своју земљу, што ће још једном учинити да Аустрија задрхти од ове војске".

Сличну изјаву је дао и председник Југословенског одбора Анте Трумбић у својој честитки српској влади. Он је у име Одбора "с радошћу и усхићењем поздравио победу, коју су однеле српска војска и југословенске трупе, прожете тежњом ка општој слободи и независној држави Срба, Хрвата и Словенаца. Те победе, додао је он, "довешће напаћену Србију у њено порушено огњиште. Приближава се час када ће ланци, које је Аустро-Угарска била ставила нашем народу, бити за навек раскинути".

Савезничке владе су пожуриле да искористе неочекиван обрт на Балкану: Велика Британија се окреће према Цариграду (изјављујући да је спремна да на Балкан пошаље 4 нове дивизије!), а Француска стреми према Румунији. И једна и друга су упериле своје погледе према Русији ради контрареволуционарних подухвата против младе совјетске власти.

Италијанске трупе, мада су се слабо одмицале од Валоне за непријатељем који одступа због претећег развоја догађаја у Македонији, прижељкују да поседну целу Албанију и планирају упад у Црну Гору пре српских трупа, а по могућности с краљем Николом. Српска војска, појачана француским трупама, усредсредила је своје напоре да ослободи земљу.

СРПСКА ВОЈСКА ХИТА У НИШ

Заплетене у беспутној Македонији, савезничке трупе се споро прегрупишу. Но, српска 1. армија, ојачана српском Коњичком дивизијом и француском Коњичком бригадом, хитала је према Нишу, остављајући далеко за собом све савезничке трупе. Према Косову је упућен комбиновани француски одред генерала Транијеа. Група генерала Патеа (две француске дивизије) добила је задатак да се прикупи на комуникацији Куманово - Крива Паланка за дејство источно од српске 1. армије.

Петар Опачић,
Новости

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк