Како су немачки научници учествовали у прављењу совјетске атомске бомбе

Објављено: 09.06.2018.год.
фото: © Getty Images / Russia beyond

 
После пораза нацистичке Немачке САД и СССР су учинили све да се докопају њених водећих научника и искористе их у прављењу нуклеарног оружја. И једнима и другима је то пошло за руком. Тако је Немачка и нехотице пружила допринос совјетској верзији пројекта „Менхетн“.

Совјетски војници су се вероватно нашли у великом чуду када су 1945. године стигли до куће барона Манфреда фон Ардена близу Берлина. Како 
је описао један очевидац „та кућа је била нешто између виле и замка, а на њој је стајала таблица са речима на руском језику ’Добро пожаловать!’ (’Добро дошли!’)“. „Арден је добро схватио одакле сада ветар дува“, шалили су се официри.

 

Барон Манфред фон Арден

Манфред фон Арден је научник који је направио први појачавач снаге у широком опсегу фреквенција и дао допринос стварању стабилног радио-система и Хитлеровој Немачкој, а радио је и на нацистичким нуклеарним пројектима. Када је схватио да се налази у совјетској зони окупације знао је да сада мора радити за Москву. Исто је важило и за многе друге његове колеге.

Мозак као трофеј

У пролеће 1945. године постало је јасно да се Други светски рат ближи крају. И Запад и СССР су се већ припремали за предстојећи Хладни рат. И једни и други су планирали да направе ново, невероватно оружје. Обе стране су у развоју својих нових технологија хтеле да искористе научнике из нацистичке Немачке.

Америка је приморала на сарадњу Вернера фон Брауна и Вернера Хајзенберга, двојицу кључних научника у немачком нуклеарном пројекту. Москва је такође „стекла“ неколико еминентних стручњака. Како 
је нагласио новинар Владимир Губарев, аутор књиге о Совјетском нуклеарном програму, „не треба потцењивати допринос Немачке развоју совјетске нуклеарне индустрије. Тај допринос је био прилично велики“.

Барон и комунисти 

Барон Манфред фон Арден

Један од тих немачких научника био је и Манфред фон Арден. Његова биографија је заиста необична. Рођен је у племићкој породици, али је као дечак напустио школу, а касније постао изузетно успешан проналазач – заштитио је укупно 600 патената, међу њима и први скенирајући електронски микроскоп високе резолуције. Радио за најпре за Адолфа Хитлера, затим за Јосифа Стаљин и на крају за Ериха Хонекера.

Лаврентиј Берија, Стаљинов сарадник задужен за Совјетски нуклеарни програм, позвао је Ардена када су Совјети стигли у Берлин и изнео му понуду коју овај није могао да одбије – да „батали“ електронику и укључи се у рад на совјетској атомској бомби.

Из Берлина у Сухуми

Арден 
је замолио за дозволу да се посвети развоју процеса сепарације изотопа у циљу добијања нуклеарне експлозивне супстанце попут урана 235. Берија му је то одобрио. Касније је немачки научник своју улогу у Совјетском нуклеарном програму овако окарактерисао: „То је најважније дело на које ме је упутила судбина у послератним догађајима“.

Арден је пре тога већ радио на урану. Како 
пише Вадим Горелик у чланку написаном за Neue Zeiten, „током Другог светског рата затвореници су Ардену направили циклотрон и центрифугу за уран. Циљ је био да се направи материјал за фирерову атомску бомбу. Међутим, Немачка је изгубила рат после чега је Арденова лабораторија евакуисана у Сухуми (данас у Абхазији) где је Арден радио на разбијању језгра изотопа и руководио екипом од 100 људи.

Прво тестирање совјетске атомске бомбе.

У том послу је Арден постигао успех, тако да је 1947. године добио Стаљинову награду, па опет 1953. године Стаљинову награду првог ранга, да би се 1955. вратио у Источну Немачку где је живео још 42 године бавећи се важним истраживањима у области физике и медицине.

Херој социјалистичког рада

Арден није био једини познати немачки научник који је „позван“ да ради на Совјетском нуклеарном програму. Поред њега су на овом програму радили физичар Густав Херц, добитник Нобелове награде, физичар и хемичар Макс Волмер, који је касније постављен на чело Академије наука Источне Немачке, Макс Штенбек, пионир у развоју суперкритичних центрифуга, и многи други (око 300 научника).

Николаус Рил (Николай Василевич Риль)

Међу њима је можда најзанимљивију судбину имао Николаус Рил, физичар који је рођен у царском Петербургу 1901, да би се током 1920-их преселио у Немачку, а двадесет година касније поново вратио у СССР. Совјетске колеге су га звале „Николај Васиљевич“ због његових руских корена.

Владимир Губарев 
пише: „Рила су после рата пратиле и америчка и совјетска обавештајна служба... Ми смо имали више среће, тако да је он радио за СССР“. У фабрици „Электросталь“ (Московска област) Рил је заједно са другим научницима успео да добије метал уранијум који је неопходан за израду атомске бомбе. Због тога је добио титулу „Хероја социјалистичког труда“. Био је то једини Немац који се удостојио тако великог совјетског признања.

„Николај Рил је волео да носи своју медаљу у свако доба дана“, пише Губарев. „Сав добијени новац дао је немачким ратним заробљеницима који су радили у фабрици ’Электросталь’. Они су то памтили целог живота и писали у томе у својим мемоарима након неколико деценија“.

Совјетски Савез је 1949. године направио сопствену атомску бомбу. По завршеном послу већина немачких научника се током 1950-их преселила у Источну Немачку. Неки од њих, попут Рила, успели су чак да се пребаце у Западну Немачку и тако ставе тачку на социјалистичко „поглавље“ свог живота.

Олег Јегоров,
Russia beyond

 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк