Јунак без такмаца

Објављено: 18.03.2018.год.
фото: Михаило Ст. Гавровић, коњички мајор из 30. класе Војне академије (Фото Споменица Реалне гимназије у Чачку) / Политика

Света недеља поздрави српско оружје, а ескадрон мајора Михаила Гавровића заста код Сурчина, где он узвикну своје просто, али неумитно: напред!...


О оваквима се некад певало у епу. Мундир је многе носио, он је носио мундир. Да би ловац, имао би сокола на рамену; да беше кнез, водио би тигра иза себе. Као коњаник јахао је убојито, а при ходу корачао као млади Аполон. Ни са ким се није такмичио. Био је један. Знао је да је ова земља свакоме добра.

Памет му је надахњивала срце. Ко је с њиме говорио, осетио је да је поштован. Са његовог кирасирског лица никад се не оте ни осмех, ни подсмех. Сматрао је људе као господу и скромно се постављао крај њих. Поуздан као горштак, ћутљив као морнар, говорио је да каже истину. И другови вероваху у његову реч и пријатељство.


Горње редове је, пошто мину велика војна, исписао Радоје Јанковић, начелник интендатуре у Српској војсци на почетку рата, и Југословенског добровољачког корпуса у Одеси 1917. Иду на част и у славу коњичком мајору Михаилу Гавровићу, као земљачка тужбалица. Оба су одрасли у родном Чачку, бејаху вршњаци (1879) и другови из гимназије, три лета старији од мајора Драгутина Гавриловића који с њима иђаше у школу.

Овако у причи, којом је више казано но што је написано, Јанковић испраћа 26. август, последњи дан у животу Михаила Гавровића...

„Пред крај августа 1914. Српска војска, пошто разби Поћорека на Шапцу и Подрињу, упути један део трупа да се пребаци у Срем преко Саве. У глухој ноћној тишини бацише мост наши понтонири. Ново Село тајанствено је јатаковало припремама. Узбуђене трупе лежаху крај пута, чекајући ред за прелажење. Велики питом месец колао је небесима, док се расањена Сава поверљиво омиљала око понтона, шуморећи у ухо тавним обалама да ће их походити жељени гости. И још прва зора није ни протегла своје једре, орошене руке, а преко поробљених противничких батерија уђоше наше радосне трупе у село Купиново.

Збуњени противник безуспешно брањаше своје редове. Наши батаљони поврвеше на скелама и понтонима. Света недеља поздрави српско оружје. Весели војници прскоше по Срему на све стране. Коњица похрли сниваној Фрушкој гори, Шумадинци окретоше Огару, а Дунавци Бечмену. Карловчић, Буђановци и Ашања одушевљено сачекаше српску браћу. И дан-два по томе па српски пукови надираху ка Руми и Инђији...

На том путу коњица принесе драгоцену жртву. Нагињући земунској коси, са које Аустријанци разораваху српску престоницу, ескадрон мајора Михаила Гавровића заста код Сурчина. Противничка пешадија снажно нападе са те стране. Разви се жива борба која се претвори у љути окршај у близини нашег прелаза преко Саве. Српски се редови поколебаше... Јунак без такмаца, једна од најлепших фигура из ових ратова, узвикну своје просто, али неумитно:– Напред!...

И, убедљиви пример осоколи коњанике. Метални мајор дизао се над свима као заштитник. Би јављено да пристижу појачања, те ватрени ланац гракну раздрагано. Али, слепо зрно понесе сатана руком. Баш кад ескадрон полете напред, клону Гавровић на прса верноме подофициру... Као куп од тучи седео је коњу на плећима; као потомак Страхињића Бана... И погину!...

Ко га је знао, туговаће; ко га је икад видео, зажалиће!... Кад му припасаше сабљу око мртва тела, заплакаше прости коњаници. Велики и прсат, изгледао је сада стинут и унио. А над рупом у грудима лежала је чамотно Карађорђева звезда са мачевима...

Никада не чуше да се пожали на невољу. А беде је било у кући. Много... Погибе старији брат, ретки друг и командант Светозар. Оста сирочад... Три сестре не заплакаше над браћом кад се певало последње цјелованије. Ни веренице није било, премда је девојку ценио као украс јунаку. То је била једна витешка душа. Сад се угасила. Срце са Пезова и Злетова ишчупаше челични нокти надомак Београду...

Тужне душе, ускоро по томе, мораде српска војска напустити Срем, да пође у помоћ браћи над Ваљевом. Од прелаза, који је Бечу и Пешти нанео велику бригу, не оста доли једна болна успомена на прерано прекинути поход, и на заборављену хумку поред Саве.

Мине ли когод крај обреновачке цркве, нека призове спомен на дивног коњаника. То ће му повратити срце изгубљено у сремским равнима, те ће јунаку бити лакше починути...” Михаило Гавровић девето је дете Стевана Гавровића који је 1874. изабран за председника општине чачанске, кућа има је била у Обилићевој 6, у средишту касабе.

Чачанске збирке – Музеј, Архив, Библиотека – немају ниједну фотографију мајорову. Тражили смо је и од Милана Гавровића, унука брата Михаиловог, који је после дугогодишње каријере новинара у „Вјеснику“ и уредника на ТВ Загреб остао да живи у главном граду Хрватске.

Ни он не имаше, напомињући у поруци: „Драги колега, након свих бјежанија и селидаба у 20. стољећу којему и ја припадам (напунио сам 82), није ми остало практички ништа од фамилијарних успомена“. Немају је ни војни архиви у Београду. Ипак смо је, с много труда, пронашли у Споменици чачанске Реалне гимназије 1837–1937, штампаној уочи Другог светског рата, из пера професора Драгомира С. Поповића.

Гвозден Оташевић,
Политика

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк