Пет ствари које су у Русији изненадиле Наполеона

Објављено: 09.03.2018.год.
фото: Getty Images / Russia beyond


Након успостављања контроле над већим делом Европе Наполеон је проценио да руско царство представља претњу по његове планове о доминацији, па је кренуо у кампању са циљем да покори ову велику земљу. 1812. године француски диктатор је напао Русију, што се на крају показало као његова фатална грешка. Испоставило се да је Русија сувише непредвидива чак и за француског војног и политичког генија.

Неухватљива војска

Неуобичајено понашање руске војске било је прво непријатно изненађење за великог Наполеона. Надајући се брзој победи, француски цар је окупио своју огромну вишенационалну војску и ушао у Русију не наилазећи ни на какав отпор. Касније, док је био у изгнанству на острву Света Јелена, Наполеон се присећао да је имао „најбројнију војску која је икад ратовала на тлу Европе... Ојачан трупама из Пруске, Аустрије и Рајнске конфедерације, под својом командом сам имао 480 000 војника...”

С обзиром да је било веома тешко снабдевати тако велику војску током дужег временског периода, Наполеон се надао да ће се уобичајена одлучујућа битка одиграти убрзо после преласка границе, негде на територији данашње Литваније.

Међутим, десило се нешто сасвим неочекивано. Иако је руска војска (са око 240 000 војника) пружала снажан отпор француским освајачима, избегавала је велики директан сукоб и сваки пут се повлачила после неколико прикривених изненадних напада. Наполеон је описао претежно расположење које је владало у француској војсци када је после тешке битке средином августа ушла у Смоленск (240 километара од Москве):

„Читава војска је мислила да ће то бити крај нашег похода... Моји пукови су били запањени када су схватили да је после толико напорних и смртоносних маршева [два месеца после инвазије] њихов циљ све даљи, и почели су да брину због велике раздаљине која их дели од Француске”, записао је Наполеон у изгнанству.

Наполеонова војска улази у Москву
„Скитски” пожар

На крају је француски владар ипак дочекао своју велику битку: две војске су се сукобиле поред села Бородино, недалеко од Москве. Упркос томе што су се руске трупе у ноћи после битке повукле, Наполеон није постигао свој стратешки циљ. Руска војска је и даље била нетакнута. Док је његова армија поднела тешке губитке и требало јој је време да се опорави. Наполеон се надао да ће француске трупе моћи да поврате снагу у Москви, у коју су ушле недељу дана касније.

Међутим, поново је Наполеонов план пропао, овај пут због великог пожара који је захватио древну руску престоницу и који су становници Москве сами изазвали. „Овај пожар је све уништио. Био сам спреман на све, осим на тако нешто. Ко би могао да претпостави да ће људи спалити своју престоницу? Да није било тог кобног пожара, имао бих све што ми је потребно за моју војску. Наредне године [руски цар] Александар би склопио мир или бих ја стигао до Санкт Петербурга”, рекао је Наполеон британском лекару за време изгнанства. А док је био у Москви, Наполеон је непрекидно понављао: „Какав ужасан призор! Они сами себе спаљују... Каква одлучност! Какви људи! То су Скити!”

Неподношљива хладноћа

Наполеон се касније жалио на превремене и оштре мразове  које је доживео у Русији. „Омануо сам само за пар недеља. Проучавао сам руске зиме током претходних 50 година... Мразеви су увек почињали 20 дана касније. Када смо стигли у Москву, било је минус 3 степена Целзијуса и Французи су то добро поднели. Али на путу [током повлачења] било је минус 18 и готово сви наши коњи су поцркали... Војници су изгубили наду... Растурили су се и страдали од руке непријатеља. А други су просто легли на земљу, заспали и умрли”, жалио се касније свргнути цар. Сматрао је да су временски услови главни разлог што је његова војска поражена.


Лепи градови

Упркос понижавајућем поразу, Наполеон је хвалио лепоту руских градова. „Поглед на Смоленск, који се у облику амфитеатра простире на обалама Дњепра, чини прелепу слику”, записао је француски цар о граду у чијој близини је, према неким експертима, сакрио 
благо опљачкано у Москви.

Његови коментари о старој руској престоници били су још ласкавији: „Подигнута као Рим на седам брегова, Москва изгледа живописно. Човек треба својим очима да види овај град, полуисточњачки и полуевропски, са 200 цркава и на хиљаде купола различитих боја које се уздижу у небо, како би разумео шта смо доживели када смо га посматрали са узвишења Поклонаја гора.”

Одлучан отпор

На Наполеона је дубок утисак оставио масован отпор који је руски народ пружио његовој инвазији, као што смо већ показали на примеру московског пожара. „Ни најмоћнија армија не може се изборити против целе нације која је одлучна да победи или погине. Нисмо се ми сукобили са Литванцима, који су били равнодушни посматрачи онога што се дешавало око њих. Сви људи који су били руске националности напустили су своје куће када смо ми пролазили. На свом путу смо наилазили само на напуштена или спаљена насеља чији су се становници ујединили у групе  пружајући отпор нашој претходници.”

Алексеј Тимофејчев,
Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк