Зашто су Рускиње формирале женске „батаљоне смрти“ у Првом светском рату?

Објављено: 04.03.2018.год.
фото: Getty Images / Russia beyond


У очајничком покушају да подигне морал исцрпљених руских војника Привремена влада је 1917. године формирала женске ударне батаљоне. Војска их је презирала, али су њихове припаднице у борби биле храбрије од већине мушкараца.

Војне јединице састављене искључиво од жена биле су кратког века у руској армији, али су оставиле трајан утицај на потомке и њихово дивљење непоколебљивом духу жене у Русији. Неколико званичних јединица је формирано у лето 1917. године. Оне су чак учествовале у борбама и испољиле невероватну храброст и поред тешких губитака. Те јединице су већ у јесен расформиране, али су биле за углед и инспирисале су оснивање мноштва добровољачких женских батаљона у целој земљи.

Јашка 

Марија Бочкарјова, командир Женског батаљона смрти.

Као што то често бива, све је почело од девојке која је хтела да се истакне. Марија Бочкарјова је рођена у сиромашној породици и удала се када јој је било само 15 година. Први њен муж је био пијаница, а други, Јаков Бук звани Јашка, био је коцкар и бандит. Бочкарјова је 1914. године одлучила да стави тачку на такав начин живота и да оде у рат.

„Срце ме је вукло у врели котао битке, чезнула сам за ватреним крштењем које ће ме прекалити. Сва сам била обузета осећањем пожртвованости. Осећала сам да ме моја земља позива“, написала је Бочкарјова у својим мемоарима. У то време је она формално могла бити само медицинска сестра, и зато је написала писмо самом цару молећи га за дозволу да се бори раме уз раме са мушкарцима. И сама се зачудила када је цар Николај II лично то одобрио.

Када је Бочкарјова дошла у јединицу војници су јој се подсмевали. Убрзо је, међутим, постала права легенда у свом пуку и позната по неустрашивом јуришу у бој одакле је извлачила рањенике. Спасла је преко 50 људских живота.

Имала је надимак, као и већина војника тога доба. Звали су је Јашка по другом мужу. За умеће показано на бојном пољу добила је чин подофицира. Још важније је то што је на њу обратио пажњу председник Државне думе Михаил Родзјанко.

„Идемо у рат да помремо“

Царска власт је пала у Фебруарској револуцији 1917. године. Многи војници су били деморалисани и дезертирали су. Бочкарјова је уз подршку Михаила Родзјанка дошла на идеју да формира женске „батаљоне смрти“ на срамоту мушкарцима који су бежали са фронта, не би ли их тако побудила да остану и наставе са борбом. Критичари су, међутим, говорили како међу женама неће бити дисциплине.

„Ја ћу одговарати за сваку жену. Ту ће бити строга дисциплина. Ја им нећу дати да лутају. Само дисциплина може спасти армију. У том батаљону ћу ја имати потпуну власт и инсистираћу на послушности“, тврдила је Бочкарјова.

Александар Керенски.

Председник Привремене владе Александар Керенски подржао је Бочкарјову. Када је одлука објављена, пријавило се преко 2.000 жена. Међу њима је било медицинских сестара, кућних помоћница, сељанки, угледних госпођа, необразованих и универзитетски образованих жена. Све оне су морале доћи на лекарски преглед и ошишати се до главе. Затим су упућене у камп за обуку којим су руководили мушкарци, војни инструктори. Ту су оне научиле да марширају и пуцају, училе су тактику борбе, а неписмене жене су училе да читају и пишу.

Бочкарјова је оправдала своје речи везане за дисциплину. У прва два дана скоро 80 жена је протерано из батаљона због кикотања, флертовања са инструкторима и непослушности. У својој униформи и са скамењеним изразом лица Бочкарјова је изгледала као стари ратни командир и понашала се тако. Без оклевања би ошамарила „девојку“ која се непримерено понашала.

Убрзо је од првобитне 2.000 остало само 300 жена, и све су биле млађе од 35 година. Када је формирање јединице завршено, Бочкарјова је одговарајући новинарима на питања изјавила: „Неће бити новог пројекта. Ми идемо у рат да помремо“.

Први петроградски женски батаљон смрти, 1917.

У јуну 1917. године Први руски женски батаљон смрти кренуо је из Петербурга на прву линију фронта. На рукавима својих униформи жене су носиле амблем тотенхофа(„мртвачка глава“), који је био симбол њихове неустрашивости и презирања смрти.

Женски рат

Војска их је на фронту дочекала са презрењем и подсмевала им се као „проституткама“, прича историчарка Светлана Солнцева. Антон Деникин, командант Привремене владе, рекао је да „има много других начина служења отаџбини који више приличе женама“. Међутим, ништа није могло зауставити те жене. Оне су биле пуне одлучности да се боре и бране своју земљу. Већ у октобру 1917. године у Русији је било шест женских батаљона, али је само Бочкарјовој омогућено да учествује у борбеним дејствима.

Први женски батаљон је 8. јула 1917. године ступио у бој на подручју града Сморгоња (Гродњенска област, 800 км од Москве). Док су се мушкарци колебали, јединица Марије Бочкарјове је стала на чело првих јединица и позвала мушкарце да им се придруже. Руси су током три дана одбили 14 немачких напада, али су се на крају повукли јер нису добили појачање.

Од 170 жена које су учествовале у борби погинуло је 30, а преко 70 је рањено. Ти губици су послужили као аргумент за укидање јединица женских батаљона, тако да су оне биле расформиране по наређењу Лавра Корнилова, врховног команданта руске армије. Жене које су још увек хтеле да се боре морале су писати нове молбе да буду примљене у редовне јединице.

Генерал Корнилов на смотри руских трупа, 1. јул 1917. године.

Па ипак, била је једна женска јединица која је трајала дуже од осталих – друга чета Првог батаљона. То су биле жене које је Бочкарјова у почетку одбацила, али су остале у Петроградској области и формирале Другу чету под командом капетана Лоскова. Оне су 25. октобра 1917. године браниле Зимски дворац од бољшевика, али су биле у мањини и претрпеле су пораз. Бољшевици су неке од њих силовали, а једна жена је те ноћи извршила самоубиство. Када су дошли на власт бољшевици су одмах и заувек расформирали све женске одреде, само је Бочкарјова остала у војној служби.

Амерички епилог 

Марија Бочкарјова са припадницама своје јединице.

После потреса мозга који је доживела у бици ког Сморгоња, Бочкарјова је месец дана провела у петербуршкој болници. Одбила је да сарађује са бољшевицима и зато је оптужена за контрареволуционарно деловање. Имала је среће што је успела да побегне у Европу, а затим у САД, где је покренула кампању против бољшевика. Бочкарјову је примио председник Вудро Вилсон, а краљ Велике Британије Џорџ V обећао јој је финансијску помоћ.



Вратила се у Анхаргелск 1918. године са енглеским трупама, а 1919. је отишла у Омск где се упознала са генералом Александром Колчаком, шефом краткотрајне аниткомунистичке владе. Колчак се надао да ће Бочкарјова у његовој армији формирати женски батаљон, али су је бољшевици ухапсили у јануару 1920. године. Њени контакти са Корниловом и Колчаком су били довољни да буде осуђена као „најљући непријатељ републике пролетера и сељака“.

Марија Бочкарјова.

Стрељана је у мају 1920. године. Бољшевици су схватали да лидер женског батаљона смрти никада неће одустати од борбе против непријатеља. Пресуда је извршена истог дана када је донета. Руске власти су тек 1992. године рехабилитовале Бочкарјову.

Георгиј Манајев,
Russia beyond

 

Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата
РТ: Велика кланица: Заборављени геноцид из Другог светског рата

За само један дан, хрватски нацистички савезници убили су више од 2.300 српских цивила у три села и једном руднику, а да нису испалили ни метак

2022-02-08 13:29:46

Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!
Под врхом Цера мајор је исукао сабљу и викнуо: Јунаци, за мном!

На измаку прве ратне године, децембра 1914, објављен је у листу „Пијемонт” некролог палом мајору Велимиру...

2022-01-23 11:46:46

Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој
Организација муслиманских оружаних снага - настанак и развој

Соња Бисерко је гостујући на телевизији Н1 окривила Србију и Републику Српску за регрутацију паравојних формација у Босни и Херцеговини – „Зелених беретки“. Хоће ли појавом „Зелених беретки“ у Бужиму следити овакав сценариј?

2022-01-14 15:44:32

Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену
Караџић: Дејтонски споразум је последња линија одбране и не сме се напустити ни по коју цену

„Они који су га оверили и гарантовали непрекидно га мењају на начин који споразумом није предвиђен. Самопроглашена тела за примену споразума издигла су се у тела за “промену” и одржавају потенцијално жариште сукоба и страдања активним због својих империјалистичких интереса.“

2022-01-10 14:47:22

Стевандић: Зашто Српска мора да живи!
Стевандић: Зашто Српска мора да живи!

Данас  9.јануара, 2022. године, Република Српска се суочава са кључалом мржњом која пријети да разори сваку ...

2022-01-10 09:01:08

Мојковачка битка  - Бадњи дан и Божић 1916. године
Мојковачка битка - Бадњи дан и Божић 1916. године

Један од најсветлијих примера жртвовања у Првом светском рату била је Мојковачка битка на Бадњи дан и Божић 1916, када је Санџачка војска Краљевине Црне Горе зауставила аустроугарску офанзиву и помогла српској војсци да се повуче из правца Пећи преко албанских и црногорских планина ка Јадранском мору и касније Крфу.

2022-01-07 08:21:01

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк