Пет судбоносних победа руске армије

Објављено: 01.01.2018.год.
„Кутузов на Бородинском пољу“, уље на платну, Сергеј Герасимов. / Russia beyond


У својој дугој историји Русија је много пута ратовала и често побеђивала. Неке од тих победа ни до дана-данашњег нису изгубиле на значају.

Битка против Мамаја (1374-1380) 

„Куликовска битка“, Михаил Авилов, уље на платну,1943.

Од средине 13. века руске кнежевине су у мањој или већој мери политички и економски зависиле од Златне Хорде. Крајем 14. века је ојачала Московска кнежевина и покушала да се ослободи те зависности.

Када је 1359. године убијен кан Берди Бег у Златној Хорди је завладао хаос у борби за престо.

Руске кнежевине су биле упућене на Мамаја, једног од главних монголских војсковођа. Он није био Џингис-канов потомак и није имао право да влада Златном Хордом. Па ипак, Мамај је фактички узурпирао власт поставивши кана Булака на престо као своју марионету.

Московски кнез Дмитриј Иванович (касније познат као Донски) одбио је 1374. године да плаћа данак Монголима, после чега је уследила читава серија сукоба. Након пораза у бици на реци Пјани 1377. године, Руси су наредне године потукли Монголе у бици на реци Вожи. Била је то прва већа победа руске војске у борби против Златне Хорде.

Кулминација тог рата је била Куликовска битка 1380. године. Мамајеве трупе су потучене до ногу тако да он више није могао задржати власт у Златној Хорди. Нови монголски владар је постао Џингис-канов потомак Токтамиш.

Победом у Куликовској бици руске кнежевине се нису ослободиле од монголске власти. Токтамиш је поново успоставио ту власт спаливши Москву 1382. године. Русија се коначно ослободила од Монгола тек 100 година касније, после „великог стајања“ на реци Угри 1480. године.

Па ипак, значај победе у Куликовској бици је био велики. Власт и војни престиж Монгола су доведени у питање. Они више нису били у стању да поврате онај утицај на Русе који су имали пре битке.

Битка је уједно дефинисала будућност руске државе, јер се у њој Московска кнежевина наметнула као политички центар око кога су се ујединиле руске кнежевине.

Велики Северни рат (1700-1721) 

„Битка код Гангута“, Маурис Бакоа (1724—1727)

То је био један од најважнијих ратова у руској историји јер је означио препород Русије као империје.

Руска држава је годинама покушавала да заузме Ливонију и Естонију и да тако обезбеди излаз на Балтичко море. Последњи већи покушај је учињен за време Ивана IV, али без успеха – тада су Московску царевину победиле Шведска и Пољско-литванска државна заједница.

После таквог горког искуства Петар Велики се темељитије припремио за наредни рат. Северна алијанса Русије и Пољско-литванске државне заједнице, Данске и Саксоније, планирала је да сруши Шведску краљевину као хегемона Источне и Северне Европе.

Шведски краљ Карл XII је, међутим, победио све чланице Северне алијансе, тако да је Русија на крају остала сама очи у очи са моћном шведском армијом. Битка код Нарве 1701. године била је катастрофална за руску армију и приморала је Петра Првог да спроведе корените војне реформе.

Руски цар је са великом упорношћу постигао свој главни циљ – пробио је „прозор у Европу“. Он је 1703. године основао град Санкт Петербург, будућу престоницу Русије, на земљи коју је одузео Швеђанима, а затим је са својом модернизованом армијом коначно потукао Шведску у Полтавској бици (1709), да би 1714. у бици код Гангута однео прву важну победу руске флоте.

Мировним споразумом склопљеним у Ништаду 1721. године Русија је стекла огромну територију Ливоније, Естоније и Ингрије, као и део Карелије. Тако је створена Руска империја која је затим почела да игра акивну улогу у европској политици.

Руско-турски рат (1768–1774) 

Иван Ајвазовски, „Чесменска битка“, ноћ 25-26. јун 1770. године.

Рат који је Катарина II водила против Османлијског царства један је од најважнијих у низу многобројних руско-турских конфликата. У њему се прославило неколико изузетних руских војсковођа.

У бици на Кагули 1770. године, једној од највећих у 18. веку, руска војска је са 40.000 војника на челу са Петром Румјанцевом до ногу потукла турску војску која је бројала 150.000 људи.

Легендарни војсковођа Александар Суворов је са 5.000 војника победио пет пута бројнију турску војску у бици код Козлуџе 1774. године. То је био један од одлучујућих окршаја у овом рату.

Славне победе су однете и на мору. У поморској бици код Чесме 1770. године уништена је већина турске флоте.

Кучук-Кајнарџијски мировни споразум (1774) омогућио је Руској империји да се учврсти на црноморској обали, да осигура кримске градове Керч и Јеникале, да има војно-поморску базу у Црном мору, као и да се стара о хришћанима у Молдавији и Влашкој, које су се као вазалне кнежевине потчињавале Османском царству.

Према овом споразуму Кримски канат је постао независан од Османлијског царства, а заправо је прешао под снажан утицај Русије, да би коначно био припојен Русији 1783. године. Треба истаћи да је Канату припадало полуострво Крим, али и велика територија на обали Азовског и Црног мора.

Све у свему, овај рат је омогућио Русији да се знатно прошири на југ јер је Османлијско царство почело да се смањује.

Француска инвазија на Русију и Рат шесте коалиције (1812-1814)
 

„Улазак руске војске у Париз,  31 марта 1814“, непознати уметник.

После пораза од Наполеона у Рату четврте коалиције 1807. године Руска империја је била принуђена да се придружи Континенталној блокади Велике Британије, што је Русији нанело екномску штету.

Правила наметнута руским властима су била понижавајућа, тако да је Русија ускоро престала да их поштује. Рат је био неизбежан. Почео је 1812. године уласком Велике армије на руску територију.

Руски команданти су били свесни Наполеоновог талента и зато су избегавали велику битку коју је он толико желео.

До те битке је дошло тек на прилазима Москви, код села Бородина. Ниједна страна није имала предност.

Француски император није имао никакве користи од окупације руске престонице. Био је принуђен да напусти Москву не склопивши мир нити примирје са руским императором Александром I.

Одступање Велике армије је било права катастрофа. Она се потпуно распала услед великих хладноћа, герилских напада и непрекидног надирања руске армије. Скоро 90% војника у армији која је бројала 680.000 побијено је, заробљено, нестало или је дезертирало.

Руска армија је 1814. године стигла до Париза, а Наполеон се одрекао престола.

После победе над Наполеоном порастао је углед Русије у свету. Руска империја је постигла оно што други нису успели током читаве деценије.

Други светски рат 

Постављање заставе на Рајхстаг. Берлин, 1945.

Победа над нацистичком Немачком и њеним савезницама најважнији је догађај у руској историји. Тај рат се знатно разликовао од свих претходних јер је у питању био опстанак нације.

Совјетска армија је пред рат почела да добија савремену војну технику, али је крајем 1930-их после великих чистки остало врло мало способних команданата, јер су многи високи официри стрељани.

Катастрофална ситуција у првим годинама ратовања довела је у питање и само постојање Совјетског Савеза.

Консолидација читавог народа, свеобухватни партизански рат и нова генерација талентованих команданата су фактори који су омогућили да Русија избегне пораз и однесе победу. Совјетски народ је ту победу платио животима 27 милиона људи.

Други светски рат је допринео јачању геополитичког статуса СССР-а. У ослобођеној Источној Европи су успостављени режими наклоњени Совјетском Савезу.

СССР је постао једна од двеју светских суперсила – војноиндустријски горостас који је само 12 година након завршетка разорног рата успео да пошаље први сателит у свемир.

Борис Јегоров,
Russia beyond


Кључне речи:

(0)

Остале вести из рубрике

Колумне

Европски хомосексуалци сломили Србију

Извор: Синиша Љепојевић, Независне новине Савремена Србија, као и цијели српски народ, имају много непријатеља, али издржавају....

Шта је с вама браћо Французи?
Шта је с вама браћо Французи?

Пише Бошко Антић, контраадмирал у пензији

2022-09-17 16:31:02

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску

Апстракт: Република Хрватска је од самог почетка кризе на подручју СФР Југославије показивала претензије за проширењем граница до Дрине и тиме оживљавање Независнe Државe Хрватскe. Да би то остварила нова власт је успоставила партнерске односе са многим антијугословенским круговима на Западу, бројном хрватском усташком емиграцијом и муслиманима у Босни и Херцеговини проглашавајући га „хрватским цећем“. Због тога је Хрватска пружила помоћ муслиманима у проглашењу независности БиХ истовремено пружајући помоћ у формирању и обуци паравојних јединица на својој територији уз илегално снабдевање наоружањем преко своје територије.Током већег дела оружних сукоба Хрватска војска вршила је агресију на територију БиХ усмерену против српског народа. И поред неколико потписаннх споразума између Фрање Туђмана и Алије Изетбеговића о сарадњи и пријатељству те организовања садејстава обе стране против Војске РС кренуло се и даље. Сукоби између Хрватског вијећа обране и Армије Републике БиХ нису престајали све док муслиманска страна није дошла у неповољан положај у односу на Србе који су држали под контролом већи део територије Босне и Херцеговине. Влада Републике Босне и Херцеговине схватила је да сње не може одржати сама па је затражила хрватску војну интервенцију. Да би обезбедила прекретницу у развоју опште ситуације на ширем простору, под утицајем и подршком тзв. међународне заједнице у Сплиту је потписана „Декларација о оживотворењу Споразума из Вашингтона о заједничкој обрани од српске агресије и постизању политичког рјешења у складу са напорима међународне заједнице”. У складу са споразумима офанзиве Хрватске војске у БиХ одвијале су се уз садејство Армије Републике БиХ и Хрватског вијећа одбране, као и НАТО снага посебно бомбардовања Српске што је потпуно променило равнотежу снага у рату на простору БиХ доводећи до убрзања мировних преговора који су резултирали Дејтонским мировним споразумом. Све операције здружених снага против Војске Републике Српске Крајине и Републике Српске планиране су, оранизоване и реализаване у сарадњи Хрватске са администрацијом и оружаним снагама Сједињених Америчких Држава са по начелима операције FID (Foreign Internal Defence) – „унутрашња одбрана пријатељске земље“

2022-08-07 09:35:17

Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део
Договор команде НАТО са хрватским и муслиманским лидерима у Сплиту око извођења нападне операције на Републику Српску Крајину у Републику Српску - 2. део

Приредио Бошко Антић, контраадмирал у пензији УЛОГА НАТО (САД) У ОПЕРАЦИЈАМА ХРВАТСКЕ ВОЈСКЕ ПРОТИВ ВОЈСКЕ РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ...

2022-08-07 09:30:24

РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу
РТ: Од Косова до Тајвана, опробани и поуздани рецепт Вашинготна за хаос поново диже своју ружну главу

Најновији сукоби прате добро излизани план, од Приштине до Тајпеја и шире

2022-08-06 19:26:14

Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан
Фаина Савенкова: Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан

  Што више одрастате, све више схватате да је свет неправедан. Када је почео рат пре осам...

2022-07-04 13:08:31

Српски свет - последњи Кремљ руског света
Српски свет - последњи Кремљ руског света

Говор Ранка Гојковића на Каљазинским читањима

2022-06-14 08:39:41

Игор Калабухов: Русија - земља побједа
Игор Калабухов: Русија - земља побједа

Ауторски текст Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за „Глас Српске“

2022-06-11 19:17:52

Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине
Боцан-Харченко: О лажима и лицемерју Запада у вези са ситуацијом око Украјине

Реаговање амбасадора Русије у Србији на ауторски текст амбасадора Велике Британије, канаде, Норвешке и Пољске објављен у „Политици” 3. јуна

2022-06-10 09:02:10

Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити
Фаина Савенкова: Истина ће сигурно победити

Пола детињства сам провела у рату. И сада већ три године покушавам да допрем до одраслих...

2022-06-01 10:27:40

Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“
Кобни 11. мај 1999. на Кошарама: Из књиге Небојша Павковић-Бошко Антић „Кошаре и Паштрик српски Термопили“

Борбена дејства наших снага настављена су и 11. маја 1999. године у раним јутарњим часовима на...

2022-05-11 15:41:52

Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?
Ревизија историје: Модни тренд или пут ка новом конфликту?

Новије време, које се обично рачуна од 1900 године, сакупило је у себи огромну количину различитих...

2022-05-11 11:06:42

Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено
Калабухов: Бесмртни Дан побједе још једном нас подсјећа да ће велико зло бити безусловно побијеђено

Колумна Игора Калабухова, амбасадора Руске Федерације у БиХ за Глас Српске

2022-05-08 08:39:52

Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ
Дани(ј)ел Симић: Како се калио Азовстаљ

На једном од улаза у највећу луку Азовског мора, још из даљине, на узвишеном положају и преко таласастог асфалта, видим споменик. Људска фигура која држи нешто у уздигнутој руци. Прво мислим да је неки памјатник Великог отаџбинског рата 1941-1945. Као она жена с мачем над Стаљинградом. Примичући се мијењам претпоставку у кип свеца са крстом. На крају се сви у колима смијемо. То је светитељ – гвожђа. Ливац држи своју куку, рукохватом окренуту небу.

2022-04-30 09:24:56

РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор
РТ: „Први тотални геноцид у Другом светском рату“: Како је масакр у Гудовцу постао корак у терор

Такозвана Независна Држава Хрватска била је стара мање од три недеље када је извршила прво масовно...

2022-04-29 11:06:27

Чапљина флип: Да се не заборави
Чапљина флип: Да се не заборави

Операција извлачења војника ЈНА из Чапљине 1992. године

2022-04-23 10:55:05

Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора
Дани(ј)ел Симић: Са обале Азовског мора

Други пут у Маријупољу, али први пут видим море. Плитко и неслано. Зато га неки зову језером. Видио сам и мртве. Пуно мртвих људи. Леш Азовца у Гагаринској улици у изгледа као воштана лутка. Нико га не склања већ мјесец дана. Два цивила у непосредној му близини сахранили у лијевак од авиобомбе. Њега нико неће. С великим закашњењем схватам да нијесам на сету постапокалиптичног филма, већ да се сценографија у њима прави копирајући снимке какве управо хватам.

2022-04-22 16:12:11

Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу
Дани(ј)ел Симић: У пољу, у Мариупољу

Највећи град на обали Азовског мора. Пола милиона становника. Опет сам напољу. И на терену. И у иностранству. На улазу у Маријупољ бијах прије више од мјесец дана, али ни један пасош ми не би помогао тада да уђем, пише оснивач портала Фронтал.срб

2022-04-16 16:10:08

Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије
Русофобија убија: До чега ће довести блокада Русије

Англосаксонци и даље верују да имају шансу да изолују Русију

2022-04-16 09:06:36

Дан када смо бомбардовали Рајх
Дан када смо бомбардовали Рајх

Освета краљевског ваздухопловства за бомбардовање Београда и скривене историјске чињенице о контраудару бомбардера краљевског ваздухопловства

2022-04-06 06:42:26

Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука
Дани(ј)ел Симић: Положаји на правцу Волноваха - Доњецк - Москва - Београд - Бања Лука

У рату прво страдају путеви. Не само што их разрују камиони, тенкови и други тешкаши. Па се онда не поправљају. Рат пресјече главне правце. Оне куд је човјек научио да иде. Људска жеља и потреба кваса, надолази као вода испред бране, па бира прву проходну уџерицу да настави околним путем, тамо гдје га је линија фронта исјекла.

2022-03-31 16:47:46

Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму
Владимир Кршљанин: Нулта толеранција према фашизму

Текст Владимира Кршљанина за Политику

2022-03-23 13:35:51

Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?
Тамна сенка Хага: Какав је траг у историји оставило суђење Милошевићу?

Пре тачно 20 година, 12. фебруара 2002. године, у Хашком трибуналу је почело суђење бившем председнику...

2022-02-12 15:59:51

О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије
О преговорима у Рамбујеу са борбених положаја - из Ратног дневника команданта Треће армије

Ових дана новинари и политичари коментаришу преговоре у Рамбујеу сваки са својих политичких позиција. Исход преговора им је сада познат. Како је те преговоре у време њиховог догађања видео командант Треће армије, генерал-пуковник Небојша Павковић, који је са својим борцима био на борбеним положајима на који су непрекидно били на удару шишпарских терористичких снага, видећемо из његовог Ратног дневника. Припремио контраадмирал у пензији Бошко Антић

2022-02-09 18:38:08

rt - kolumne
baner rakija desno kolumne
baner apartman desno / kolumne
baner obzor desno - kolumne

Будите у току са новим дешавањима, пријавите се на нашу листу новости:
Фото дана Доњецк

Доњецк