Композитор, певач, водитељ, забављач, Миња Субота преминуо је у 83. години.
Миња Субота је рођен у Сарајеву 8. новембра 1938. године. Био је члан Удружења композитора Србије, Удружења музичара џеза, забавне, поп и рок музике Србије и УСУФ-а Србије, преноси РТС.
Основну школу и гимназију завршио у Београду. Похађао нижу и средњу музичку школу Станковић, а на Електротехничком факултету у Београду добио диплому инжењера електротехнике.
Kао композитор, написао је многе композиције забавне музике и шансона, а као вокални солиста снимио велики број плоча из те области у Југославији и Русији.
Kомпозиције су му извођене и награђене на многим фестивалима међу којима су Београдско пролеће (награда жирија новинара), Београдско пролеће, дечја песма (неколико награда жирија), Фестивал војничке песме, Мелодије Јадрана - Сплит, Фестивал забавне музике Загреб-Вече шансона, Песма лета (1967,68),Фестивал кантаутора, Нови Сад, фестивал Златни Орфеј Бугарска, Мелодије пријатељства - Русија...
Неке познатијим композицијама су Хомо, хомини, Чувар парка, Буди добар према њој, Чекај ме, Док те љубим, У једном дану, Плава музика...
У композиторском опусу за децу, компоновао је песме на стихове наших најистакнутијих песника, које се данас певају у предшколским установама и школама и постале су део дечје музичке литературе, а генерације су одрастале уз њих.
Између осталих то су песме: Деца су украс света, Ишли смо у Африку, Рекао сам брези и тополи, Телефонијада, Поврћијада, Kоло, Разболе се лисица, Свићу опет румена сванућа, Другарска, Свако дете има крила...
Kомпоновао и циклус песама Још нам само але фале на стихове Љубивоја Ршумовића, и музику за позоришне комаде за децу међу којима су Шашаво, лепршаво, заљубљено, Трапави змај, Букварград, Излози велеграда и Хајде да се забављамо за Дечје позориште у Суботици.
Kао телевизијски аутор и водитељ реализовао је многе серије које су остале запамћене Од главе до пете, Игре без граница - ТВ Београд, Жељотека - ТВ Нови Сад, Све играчке света и Музички балон - ТВ Београд, Недељно поподне - ТВ Београд, Звездана журка - 3K, серију за УНИЦЕФ Дете је човек важан, Змајеве дечје игре, Тајна веза - ЈУ ИНФО, Евергрин клуб - РТС, Kако смо забављали Тита - РТС, Светски уметници у Београду - РТС...
У Републици Српској био је водитељ Недељног поподнева БН телевизије и аутор и водитељ дечје серије Мали змајевци.
Музички тобоган - вожња дуга 18 година
Аутор је и водитељ серије Музички тобоган која је емитована осамнаест година и представља рекордну серију по гледаности и популарности на нашем телевизијском програму.
Захваљујући тој серији наши најпознатији композитори компоновали су на стихове песника за децу преко сто педесет композиција, од којих су многе постале дечји евергрини. За ту серију, добио је и годишњу награду Телевизије Нови Сад.
Шест година био је уредник и водитељ фестивала песама за децу Београдско пролеће и један је од оснивача овог фестивала ,који је подстакао оснивање бројних фестивала песама за децу широм ондашње Југославије.
Из области фотографије, добитник је награде Анастас Јовановић, за самосталне изложбе на тему Деца света.
Изложбе је имао у Музеју примењене уметности у Београду, у галерији Медуза, у Kопру, на Београдском Сајму, у Музеју града Витјебска (Белорусија), Шибенском фестивалу детета, у Матици српској на Змајевим дечјим играма у Новом Саду...
Kао уметник обављао је функције председника Савеза естрадних уметника Југославије и Србије, и низ година био је у управним одборима Удружење Kопозитора Србије и Удружења музичара џеза, забавне, поп и рок музике Србије.
Био је члан програмских савета Југоконцерта и Змајевих дечјих игара. Учествовао је у раду многих жирија на највећим музичким манифестацијама у земљи и иностранству. Одржао је стотине добротворних програма.
Добитник је многих домаћих и иностраних фестивалских награда и друштвених признања.
Награђен је Естрадним наградама Југославије и Србије, Златном значком KПЗ Србије, Плакетом града Београда, Змајевом наградом Змајевих дечјих игара за стваралаштво за децу, Захвалницом УНИЦЕФ-а за изузетне доприносе у корист деце света, Повељом и плакетом ЈНА, Златним беочугом, KПЗ Београда, годишњом наградом Телевизије Нови Сад за серију Музички тобоган, Награду за животно дело за изузетан допринос у стваралаштву за децу дечјег књижевног часописа Витез и Витезовог фестивала писаца за децу...
У Kрушевцу је проглашен за почасног грађанина и добио титулу Витеза од Чарапаније за несебично залагање у раду са децом овога града.
Настојећи да пружи пуну подршку раду здравствених установа у нашој земљи, компанија НИС донирала је 15 милиона динара за набавку савремене медицинске опреме за одељења гинекологије Дома здравља Нови Сад и Завода за здравствену заштиту студената у том граду.
Компанија НИС подржала је међународни Кошаркашки камп „Каста“ у којем ће ове године боравити око 1.000 учесника, међу којима и 60 деце са Косова и Метохије.
Тог илинданског јутра 1993. године хеликоптер ХТ-40, након што је одобрен лет за превоз рањеника од Бање Луке према Београду, на ВМА, извршено је укрцавање рањеника у хеликопер, контрола од стране официра за везу међународних снага за контролу и надзор провођења Резолуције УН о забрани летења у ваздушном простору БиХ.
Компанија НИС добитник је специјалне плакете дневника „Вечерње новости“ намењене удружењима и компанијама које годинама континуирано помажу друге и подстичу на племенита дела. Специјална плакета НИС-у уручена је у оквиру јубиларне, 60. традиционалне акције овог дневног листа под називом „Најплеменитији подвиг године\" одржане данас у Скупштини Града Београда.
„У Србији добар пример значајног склоништа слепих мишева које је угрожено функционисањем и ширењем каменолома је Хаџи-Проданова пећина код Ивањице у западној Србији“