Француски премијер Себастијан Лекорњу објавио је своју оставку мање од 12 сати након што је именовао нови кабинет. Француски парламент је дубоко подељен у настојањима да усвоји нови буџет који би се бавио растућим дугом.
Бивши министар одбране, Лекорњу је био седми премијер кога је именовао француски председник Емануел Макрон и пети у последње две године. Његова изненадна оставка мање од месец дана након преузимања функције чини га премијером са најкраћим мандатом у модерној историји Француске.
Дугогодишњи Макронов лојалиста, Лекорњу се у недељу суочио са жестоким критикама обе политичке стране након што је представио нови кабинет који је у великој мери остао непромењен у односу на претходну владу Франсоа Бајруа. Странке у Народној скупштини запретиле су да ће га оборити гласањем.
Након објаве, неколико политичких партија позвало је на ванредне парламентарне изборе. Странка Национално окупљање саопштила је на мрежи Х да је „макронизaм на издисају“ и позвала Макрона да изабере између распуштања Народне скупштине или сопствене оставке.
Жан-Лик Меланшон, лидер левичарске партије Непокорена Француска (LFI), такође је позвао на уношење предлога за уклањање Макрона са функције.
Убрзо након вести о Лекорњуовој оставци, париска берза је пала за 12%, што је учинило индекс најлошијим у Европи. Евро је такође ослабио за 0,7% услед политичке нестабилности.
Финансије Француске су под све већим притиском, са дефицитом који је 2024. достигао 5,8% БДП-а и јавним дугом који је порастао на 113%, далеко изнад лимита од 60% предвиђеног правилима ЕУ. Влада је покушавала да прогура буџет штедње усмерен на смањење потрошње и стабилизацију односа дуга, али поделе у Народној скупштини учиниле су договор немогућим.
Политички ћорсокак проистиче из прошлогодишњих ванредних парламентарних избора, који су Француску оставили без јасне већине. Доњи дом је сада подељен између три блока — Макронове центристичке алијансе, левичарског Новог народног фронта и Националног окупљања — од којих ниједан не може да влада самостално. Као резултат тога, Макронове владе су више пута имале проблеме да обезбеде гласове за кључне законе.
Извор: РТ (Ф)