Француски премијер поднео оставку само неколико сати након предлагања новог кабинета

Себастијан Лекорњу је поднео оставку после 27 дана на функцији, чиме је његов мандат постао најкраћи у историји Француске.

Фото: Getty Images / Eric BERACASSAT

Фото: Getty Images / Eric BERACASSAT

Француски премијер Себастијан Лекорњу објавио је своју оставку мање од 12 сати након што је именовао нови кабинет. Француски парламент је дубоко подељен у настојањима да усвоји нови буџет који би се бавио растућим дугом.

Бивши министар одбране, Лекорњу је био седми премијер кога је именовао француски председник Емануел Макрон и пети у последње две године. Његова изненадна оставка мање од месец дана након преузимања функције чини га премијером са најкраћим мандатом у модерној историји Француске.

Дугогодишњи Макронов лојалиста, Лекорњу се у недељу суочио са жестоким критикама обе политичке стране након што је представио нови кабинет који је у великој мери остао непромењен у односу на претходну владу Франсоа Бајруа. Странке у Народној скупштини запретиле су да ће га оборити гласањем.

Након објаве, неколико политичких партија позвало је на ванредне парламентарне изборе. Странка Национално окупљање саопштила је на мрежи Х да је „макронизaм на издисају“ и позвала Макрона да изабере између распуштања Народне скупштине или сопствене оставке.

Жан-Лик Меланшон, лидер левичарске партије Непокорена Француска (LFI), такође је позвао на уношење предлога за уклањање Макрона са функције.

Убрзо након вести о Лекорњуовој оставци, париска берза је пала за 12%, што је учинило индекс најлошијим у Европи. Евро је такође ослабио за 0,7% услед политичке нестабилности.

Финансије Француске су под све већим притиском, са дефицитом који је 2024. достигао 5,8% БДП-а и јавним дугом који је порастао на 113%, далеко изнад лимита од 60% предвиђеног правилима ЕУ. Влада је покушавала да прогура буџет штедње усмерен на смањење потрошње и стабилизацију односа дуга, али поделе у Народној скупштини учиниле су договор немогућим.

Политички ћорсокак проистиче из прошлогодишњих ванредних парламентарних избора, који су Француску оставили без јасне већине. Доњи дом је сада подељен између три блока — Макронове центристичке алијансе, левичарског Новог народног фронта и Националног окупљања — од којих ниједан не може да влада самостално. Као резултат тога, Макронове владе су више пута имале проблеме да обезбеде гласове за кључне законе.


Извор: РТ (Ф)

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=144515

Пратите ВОСТОК на:

Кремљ потврдио Путинову посету Индији

ЕУ оснива „Министарство истине“ – The Guardian

Одговор Захаровој: Србија одлуке доноси у складу са националним интересима

Трамп види „напредак” у решавању украјинског сукоба

Марија Захарова: Када слушам интервјуе српског председника нисам сигурна да ли је то једна или више особа. Једне изјаве даје у Русији, а друге када се налази у другим земљама

Трамп похвалио састанак са Сијем као корак ка „вечном миру“

Небензја: Укидање ОХР и доследна примена Дејтона – једини пут. Русија спремна да се ангажује

Руска војска понудила је безбедан пролаз страним медијима ради посете опкољеним украјинским трупама

САД и Кина ће „радити заједно“ на решавању украјинског сукоба – Трамп