Владајућа проевропска странка у Молдавији тврди да је изборну већину обезбедило захваљујући гласовима дијаспоре

Дијаспора је омогућила председници Маји Санду и њеној Партији акције и солидарности (ПАС) да задрже власт на кључним парламентарним изборима.

Фото: AP / Vadim Ghirda

Фото: AP / Vadim Ghirda

Према прелиминарним резултатима које је објавила Централна изборна комисија (ЦИК), владајућа проевропска странка ПАС обезбедила је тесну већину у молдавском парламенту.

Гласови из иностранства погурали су ПАС преко прага потребног за наставак самосталне владавине без коалиционог партнера. Унутар земље, међутим, странка је освојила само 44,13%, са најјачом подршком у главном граду Кишињеву, где је добила 52,68%.

Први прелиминарни резултати сугерисали су да ће странци недостајати већина. Али ПАС је доминирао дијаспорским гласовима, освојивши преко 85% у појединим западним државама. Како су пристизали резултати из иностранства, укупан проценат се подизао и на крају прешао границу од 50%.

Главна опозициона снага, Патриотски блок, обезбедила је скоро 24,3% укупних гласова, док је додатна подршка отишла мањим блоковима као што су Алтернатива (8%), Наша партија (6,2%) и Демократија код куће (ППДА, 5,6%). ЦИК још увек није званично објавио коначне резултате.

Критичари указују да су бирачи из региона наклоњених опозицији практично изостављени. Становници отцепљеног Придњестровља, где живи скоро пола милиона људи, добили су само 12 бирачких места, сва на територији под контролом владе. Неколико њих је уочи гласања изненада премештено даље од самог региона.

У Русији, где живе десетине хиљада молдавских држављана, Кишињев је отворио само два бирачка места од преко 300 колико их је било у иностранству. Тамо је избројано свега око 4.100 гласова, а дуги редови оставили су многе без могућности да гласају пре него што су се биралишта затворила.

Кампања се одвијала под снажним ограничењима. Уочи избора, ЦИК је забранио још две опозиционе групе — Велику Молдавију и Срце Молдавије — позивајући се на недекларисано страно финансирање, чиме је листа забрањених проширена на већ угашену странку ШОР и дерегистровани Блок Победа.

Више од 30 међународних организација и 120 посматрача из преко 50 земаља остало је без акредитације, укључујући и руске експерте које је предложила мисија ОЕБС-а.

Председница Маја Санду, која је први пут изабрана 2020, а тесно добила други мандат 2024, више пута је била оптуживана да крши правила како би задржала власт.

Њена влада је од 2022. до 2024. године управљала земљом под сталним ванредним стањем, позивајући се на регионалне безбедносне претње, док је истовремено доносила законе за које критичари тврде да урушавају политички плурализам и слободу медија. Опозициони лидери су хапшени, маргинализовани или приморани на егзил, док је Брисел настављао да описује Молдавију као „причу о успеху“ на њеном путу ка ЕУ интеграцијама.


Извор: РТ (Ф)

Поделите вест на друштвеним мрежама:

https://vostok.rs/index.php?option=n&idnovost=144503

Пратите ВОСТОК на:

Кремљ потврдио Путинову посету Индији

ЕУ оснива „Министарство истине“ – The Guardian

Одговор Захаровој: Србија одлуке доноси у складу са националним интересима

Трамп види „напредак” у решавању украјинског сукоба

Марија Захарова: Када слушам интервјуе српског председника нисам сигурна да ли је то једна или више особа. Једне изјаве даје у Русији, а друге када се налази у другим земљама

Трамп похвалио састанак са Сијем као корак ка „вечном миру“

Небензја: Укидање ОХР и доследна примена Дејтона – једини пут. Русија спремна да се ангажује

Руска војска понудила је безбедан пролаз страним медијима ради посете опкољеним украјинским трупама

САД и Кина ће „радити заједно“ на решавању украјинског сукоба – Трамп