Немачка је привремено обуставила учешће у програму УН за пресељење избеглица, пренела је новинска агенција DPA, позивајући се на Министарство унутрашњих послова те земље. Према овом програму, Високи комесаријат УН за избеглице (UNHCR) позива државе домаћине да приме азиланте који се сматрају посебно угроженим.
Резултати ванредних парламентарних избора у фебруару указују на пораст антиимиграционих ставова у Немачкој, након серије насилних инцидената које су, према извештајима, починили страни држављани. Централно-десничарска Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) и десничарска Алтернатива за Немачку (АфД), које се залажу за оштрију миграциону политику, појавиле су се као најпопуларније странке.
У чланку објављеном у уторак, DPA наводи да је Берлин одлуку о замрзавању нових пријема избеглица образложио текућим коалиционим преговорима између ЦДУ-а и Социјалдемократске партије Немачке (СПД). Према писању медија, изузеци ће бити направљени за оне азиланте чији су поступци већ у одмаклој фази.
Обе политичке странке наводно су се сагласиле да обуставе постојеће добровољне програме пријема избеглица и да се не обавезују на нове програме.
Према извештају DPA, Немачка се обавезала УНХЦР-у и Европској комисији да ће у 2024. и 2025. години примити укупно 13.100 азиланата, од којих је 5.061 већ стигао у земљу.
Почетком прошлог месеца, магазин Der Spiegel, позивајући се на студију Европске агенције за азил (EUAA), навео је да је Немачка — која је годинама била најпожељнија дестинација за азиланте у ЕУ — у 2024. години забележила значајан пад броја нових захтева за азил. Тај тренд поклапа се са одлуком немачке владе да прошири контролу граница са суседима из ЕУ, укључујући Пољску, Аустрију и Чешку.
Према извештају мреже RedaktionsNetzwerk Deutschland (RND) из фебруара, позивајући се на податке савезне владе, Украјинци су чинили скоро 20% одбијених захтева за азил у Немачкој.
Према званичној статистици објављеној у септембру 2024. године, укупан број избеглица које живе у Немачкој износио је скоро 3,5 милиона у јуну исте године.
Извор: РТ (Ф)
„Специјалци“ Брчко дистрикта покушали ухапсити Радована Вишковића
Дакле, Севернокорејци су се борили за Русију. Шта се тиме заправо мења?
Њујорк Тајмс: Трамп се суочава са непријатним проблемом у вези пројекта у Србији
Индија добила руске ракете Игла-С усред тензија с Пакистаном – медији
САД су Украјини давале „довољно оружја да крвари, али не да победи“ – бивши официр ЦИА
Милан Ракић – песник који је постао ратник
Кабинет председника Француске негира тврдње да је Макрон имао кокаин
.jpg)
.jpg)
Милан Ракић – песник који је постао ратник 
Музеј НАТО кривице: Какав меморијални центар треба да буде на месту Генералштаба 
Да ли је Балкану потребна таква Европска унија? 
Дан када смо бомбардовали Рајх